𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•34•

"Polako, mama, Tijana i ja nigde ne žurimo", razgovaram sa majkom i već pola sata ponavljam jedno te isto. Ali ona i dalje navaljuje sa pitanjem Kad će svadba?, zbog čega poželim da se ubijem odmah.

Nije da mi se ne žuri, ali ne želim da pokvarim naš odnos, koji je trenutno savršen.

"Sramota da dete živi u vanbračnoj zajednici", ponovo počne sa istim, a ja zaista više ne znam šta da joj kažem. Najbolje da ćutim, jer ovako samo džaba trošim glasne žice, kad ona ne želi da me shvati.

"Andrei ne fali ništa, sve je isto kao da smo Tijana i ja u braku. Žurim sad na trening, ali čućemo se ponovo", pozdravim se i prekinem poziv, a onda ugledam Tijanin zbunjeni izraz lica dok hoda ka meni.

"Što si slagao za trening?"

"Jer me udavila pričom kako ti i ja treba odmah da se venčamo. I na kraju će me dovesti do ludila, pa ćemo fino samo kod matičara da odemo, a oni nek vide kome će svadbu da prave", kažem revoltirano, a ona se nasmeje.

"Nije da ne bismo mogli da se venčamo. I Andrea je već porasla i glupo mi je da bude vanbračno dete", iznenadi me svojim stavom, pa je u neverici upitam da li je ozbiljna.

"Što se mene tiče, može odmah sutra", raspoloženo kažem, nakon što mi potvrdi da je ozbiljna. Verenički prsten joj pristaje savršeno, ali venčani će joj stajati još bolje.

"Pa dobro, ne sad baš tako brzo", potrudi se da me umiri, ali osmeh s mog lica ne spada.

"Volela bih da ne pravimo buku oko svega toga. Kao da moraju svi da znaju da smo nas dvoje u ljubavi. Zar nije najbitnije da to ti i ja znamo?", ozbiljno iznese svoje mišljenje, dok leži naslonjena na moje rame. Ne ostane mi ništa drugo nego da se složim s njom.

"Ni ja ne želim pompu. Samo želim da budeš moja supruga. Život bez novinara je previše savršen, da bismo to sad kvarili."

Španskim novinarima hvala Bogu nismo zanimljivi, a čak su se i oni u Srbiji smirili. Mada ima i do toga što se trudimo da ne eksponiramo naš život javnosti. Društvene mreže za nas skoro pa da i ne postoje. Čak štaviše uspeli smo da sakrijemo od javnosti da smo vereni.

"Zašto onda ne bismo preskočili sve te formalnosti i prosto se venčali?", upita me uz osmeh, a ja uzdahnem.

Koliko god da bih to voleo, moji bi me ubili.

"Pa da me moji ubiju", počne da se smeje, pa kad shvati da sam ozbiljan, uozbilji se i ona.

"Ako pustimo njima, ceo svet će biti obavešten o tome. A i za Andreu bi to bilo previše traumatično", ostane pri svom, a ja pristanem da joj ispunim još jednu želju.

Sad bi meni Sveta rekao da sam papučar, ali šta da se radi.

"Imaš još nekih želja, ljubavi?", obgrlim je oko struka, a glavu zabijem u njen vrat i polako spustim par poljubaca.

"Nikakvih. Ali bih volela da se venčamo u Beogradu", podignem glavu, pa joj uputim blistav osmeh.

"Zar bi moglo drugačije?"

•Tijana's pov•

_d__j_

Šta ima novo, Španci? 😁

Obradujem se Daničinoj poruci, jer se nismo čule par dana.

Ništa posebno 🙈
Kod vas?

Sveta je na treningu, a ja se evo smaram sama kući 😓
Tebi bar nije dosadno s Danilom 😏

Zapravo je Danilo izašao u šetnju s Andreom, jer je meni bilo mrsko 😅

E lenčugo 😜
Šta ako koja padne na njega sad? 😏

Nasmejem se zbog njenog pokušaja da me uspaniči. Nisam baš toliki paničar.

Može da ih padne i deset, on je zauzet 😉

Kad dolazite? 😍

Čim Danilo ode na odmor 😏

Što bi trebalo da bude za oko dve sedmice. Iskreno jedva čekam da provedem malo vremena u Beogradu.

Awww, pa to je uskoro 😍

Nasmejem se njenom uzbuđenju, ali ne kažem ništa. I ja sam poželela njih dvoje.

"Stigli smo", Danilo se prodere iz hodnika davši mi do znanja da su se vratili iz šetnje. Par trenutaka nakon toga se nađe u sobi, s Andreom u naručju. Poljubi me na blic pa odnese Andreu na spavanje.

Kako je samo sladak ovako.

Nakon što je uspava, vrati se nazad u dnevnu.

"Toliko si nam nedostajala da smo se se morali vratiti kući", kaže to dok me posmatra, zbog čega se iskreno nasmešim.

"Šta si radila dok nas nije bilo?"

"Dopisivala sam se s Danom. Jedva čeka da dođemo u Beograd", obavestim ga, a on se nasmeje.

"Iskreno i ja jedva čekam. Samo što ja jedva čekam iz nekih drugih razloga."

Ponovo se zacrvenim, jer shvatam da priča o venčanju. U isto vreme sam i uzbuđena i uplašena zbog venčanja. Znam da nemam čega da se plašim, ali prosto je tako.

"Još uvek ne mogu da verujem da ćeš biti moja žena. Do skoro mi je delovalo kao da je nemoguće, a evo sad se dešava", uzbuđeno kaže, a ja spustim glavu na njegove grudi, jer sam i previše raznežena poslednjih dana.

Samo bih da se grlimo i mazimo, što me iskreno pomalo plaši, jer ja inače nisam takva. Međutim, čini mi se da to njemu ni najmanje ne smeta.

"I meni je i dalje neverovatno sve ovo", obgrli me levom rukom oko struka, a desna završi mrseći moju kosu.

"Nego da ja tebe pitam nešto, al' da se ne duriš posle", obećam da se neću duriti, nestrpljiva da čujem o čemu se radi.

"Jesi ti možda u PMS-u?", ispali, a ja se totalno zbunim.

"Nisam, zašto?"

"Pa stalno bi da se grliš. Mislim, meni odgovara, ali to je malo netipično za tebe", slegne ramenima, a ja se nasmejem.

"Ne znam ni ja šta mi je. Znam samo da mi trenutno prija."

"Šta god da je, meni sasvim odgovara."

Neko se malo začitao, pa deo kasni 😅 Oprostite, ali trileri imaju prednost u odnosu na sve drugo 🙈