𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•8•

"Mrtav sam umoran", požalim se kad uđem u njen stan, a ona samo prevrne očima.

"Od čega ti možeš biti umoran, Boga ti?", sad ja budem taj koji prevrne  očima, na njen pokušaj humora.

Pođe da ustane sa kauča, ali je ja uhvatim za ruku i povučem, pa završi u mom krilu. Evo već mi je bolje.

"Mogu li bar do kuhinje da odem?", smoreno upita, a ja odmahnem glavom.

"Ne želim da čekam", kažem pa ponovo spojim naše usne, dok je rukam privlačim sebi. Dani mi se svode na treninge i ova viđanja s njom. I moram da priznam da mi sasvim i odgovara ovako.

Obuhvati me nogama oko struka, pa je ponesem ka spavaćoj, dok je istovremeno pridržavam rukama da mi ne bi ispala. Bila bi grehota povrediti ovakvo telo.

Spustim je polako na veliki bračni krevet, pa se začas nađem nad njom. Podigne ruke iznad glave, a ja povučem majicu ka gore ostavivši je nagom. Koliko sam samo puta ponovio da mrzim da otkopčavam brus, konačno me poslušala i rešila ga se.

Zaista sam dobio premiju kad je pristala na ovakav tip veze sa mnom. Polako joj skinem šorts, pa i on završi na podu njene sobe. Iako je već sredina novembra, u njenom stanu je osećaj kao da je sredina jula, pa i dalje hoda u šortsu i majici kratkih rukava.

Između poljubaca mi skine majicu, a odmah zatim se i moj šorts pridruži njenoj odeći na podu spavaće sobe. Rešimo se i poslednje prepreke između nas, pa joj se u potpunosti posvetim.

S njom čovek može samo uživati.

•Tijana's pov•

Ustanem iz kreveta i obučem samo majicu, dok me on u polusedećem položaju posmatra.

"Više nisam umoran", samo odjednom izvali, pa ne izdržim a da se ne nasmejem. Izađem iz sobe, pa krenem ka kuhinji ne bih li popila vode, jer mi se grlo osušilo. Propnem se na prste da bih dohvatila čašu, pa osetim čvrst stisak oko svog struka.

U poslednje vreme imam osećaj da bih mogla ceo dan provesti u krevetu s njim i opet bi mi bilo malo.

"Spremna za rundu dva?", nasmejem se pre nego što njegove usne ponovo završe na mojima.

•Danilo's pov•

Nakon ko zna koje runde i nakon što oboje ostanemo bez energije, odlučim da je vreme da idem. Pokupim odeću s poda i obučem se, pa krenem ka vratima njene sobe, ali me zaustavi njena psovka.

Okrenem se zbunjeno ka njoj, pa shvatim da gleda nešto na telefonu. Inače se ne petljamo jedno drugom u privatne stvari, ali ne odolim pa je radoznalo upitam o čemu se radi.

"Novinari su te slikali kad si ulazio u moju zgradu", sad i ja opsujem, jer smo sve do sad držali ovaj odnos u tajnosti. Shvatim da još uvek ne idem nigde, jer ćemo prvo morati da rešimo ovo. I strah me da mi se rešenje neće baš svideti.

"I šta ćemo sad?", sednem na donju ivicu kreveta, jer ako sednem bliže njoj, ponovićemo sve prethodno, uprkos svom umoru koji osećam.

"Ne znam, ali znam da ne želim da me povezuju s tobom", uvređeno je pogledam, a ona prevrne očima zbog toga.

"Ne želim da cela Srbija zna kako smo ti i ja u seksualnoj vezi. Prvom tebi to ne bi odgovaralo. Ako već ne možeš bar jednom da misliš na mene, onda bar misli o svojoj karijeri. Ovo neće biti baš povoljno po nju", donese racionalan zaključak, pa mi ne preostane ništa drugo sem da se složim s njim.

"Imaš li na umu kako ćemo ovo rešiti?"

"Postoji samo jedno rešenje. Moramo prestati da se viđamo."

Znao sam da mi se rešenje neće svideti.

•Tijana's pov•

"Znam, Danilo, nije ni meni baš drago zbog toga, ali ja stvarno ne vidim drugo rešenje. Ne želiš da nas povezuju, zar ne?"

Uz uzdah klimne glavom, dok hoda gore-dole po mojoj dnevnoj sobi.

"Okej", s teškom mukom izgovori, ali onda usledi ali, koje sam znala da če da dođe na red.

"Ali šta?", upitno ga pogledam, a on se nasmeje. Čim shvatim na šta misli, pogledam ga u šoku. Nije kao da više od pola dana nismo izašli iz kreveta.

"Ti si totalno pukao!", kako to izgovorim, on prasne u još jači smeh.

"Znam da jesam. Ti si kriva za to", namigne mi, a ja prevrnem očima.

"Ako ćemo već da se opraštamo, onda bar da se oprostimo kako dolikuje. Ko zna kad ćemo opet moći da se vidimo", slegne ramenima, a meni ne dođe ništa čim bih uspela da pobijem njegove argumente. Nije kao da ja njega ne želim i dalje. Nikad mi ga neće biti dovoljno.

"Što je najgore i ja sam pukla zajedno s tobom", prevrnem očima, a on se ponovo nasmeje. Mnogo je lep kad se smeje.

"Ali samo jednom", postavim uslov, a on se nasmeje.

"Kad smo ti i ja još mogli da stanemo na jednom?", ponovo me pridobije, pa mi ne preostane ništa drugo nego da se složim.

"Zar nisi već umoran?", pogledam ga upitno, a on uz osmeh odmahne glavom.

"Od tebe nikad. Ti mi dođeš kao odmor."

•Danilo's pov•

Izađem iz njenog stana tek u ponoć, iako je bilo tek tri popodne kad sam došao. Zaista je teško odvojiti se od njenog tela. Devojka je prava premija.

Upalim auto pa krenem pustim ulicama Beograda. Faliće mi ova viđanja s njom. Ali upravu je. Nije dobro ni za nju, a ni za mene, da nas povezuju.

Tek kad dođem kući pogledam telefon, pa shvatim da mi je Svetozar poslao poruka i poruka. Šta da se radi, kad sam bio zauzet.

markovicsvetozar5

Izlazimo li noćas?

Što me kuliraš?

A sad je meni jasno što te nema. Sigurno si opet u švaleraciji 😝

Evo postao si novinska senzacija 😂

Ma daj, Danilo, javi se danas 😒

Dosadno mi je bez tebe, debilu 😩

E da znaš da ti ovo neću oprostiti 😝

Poslednju je poslao pre sat vremena. Iako sigurno nije aktivan, odlučim da mu odgovorim.

Zašto me spamuješ, koji đavo? 😒

Bio sam kod Tijane, tek sam se sad vratio 🙈

Ionako ćemo se videti sutra na treningu 😝

Odgovorim mu pa stavim telefon na punjenje. Toliko sam umoran, da ću zaspati istog trena.

Ali vredelo je ovoliko energije.

Neko se uspavao, pa deo ide tek sad 😅 Nadam se da će biti vredno čekanja 🙈💙