𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•14•

"Je l' možeš da ponoviš još jednom?", upitam, u neverici zbog onoga što sam čuo. Ne treba mi sad to.

"Novinari stalno pišu o tebi i o tvom odnosu sa Tijanom. Već se pokazalo da te to ometa na terenu, jer u poslednje vreme ne briljiraš kao inače. Ali sasvim je normalno da te toliko novinarskih saletanja i ispitivanja ometa", počne od onog dela, koji sam savršeno razumeo, a ja ćutim i čekam da dođemo do onog drugog dela.

"Ipak, to nije nimalo dobro za tvoju karijeru. Ili ćete Tijana i ti javno istupiti i reći da ste u vezi, ili ćeš početkom prelaznog roka preći u neki drugi klub", konačno dođemo i do tog dela, a ja ludim u sebi. Našao sam se između dve vatre.

Da odem ne želim, jer mi je lepo ovde s njom, a i u klubu je super. Ali ne mogu ni da istupim, jer ona to ne bi želela. Ne želi ni sa kim da priča o našem odnosu. A uz to je ovih dana još razdražljivija. Ubila bi me, ako bih joj ovo predložio.

"Ali ne želim da idem. Lepo mi je ovde", pobunim se, a on me i dalje ozbiljno posmatra.

"Onda fino istupite i priznajte da ste zajedno."

"Ne možemo priznati nešto što nije istina. Neću da lažem ni zbog čega", dam mu do znanja da od opcije javnog istupanja nema ništa.

"Onda ću morati da ti nađem novi klub", slegne ramenima, a ja ljuto izađem iz prostorije. Situacija je bezizlazna.

Pozovem Tijanu, jer mi sad treba da mi smiri živce. Javi se već na prvo zvono, pa dobijem priliku da slušam njen mili glas.

"Jesi kući?", odgovori mi da jeste i da dođem ako želim. Poslednjih dana je malo distancirana, ali je mnogo nežnija. Ne da mi da odem uveče, već insistira da prespavam kod nje, a onda se obično sklupča u mom zagrljaju dok ne zaspi.

Meni ne smeta, ali jasno mi je da se nešto ozbiljno dešava. Međutim, kad sam je pitao u čemu je stvar, morao sam da slušam njene pridike jer pobogu pričam gluposti. Kao da je u PMS-u.

Prođem prečicama, koje sam doktorirao, i za relativno kratko vreme se nađem pred njenom zgradom. Najbitnije je da sam izbegao gužvu.

Popnem se na drugi sprat i pozvonim na njena vrata, pa ostanem bez teksta kad je ugledam. Jesam li spomenuo da kao da se prolepšala ovih dana?

•Tijana's pov•

Ležim u njegovom naručju, dok zajedno gledamo neku komediju. Bio je neraspoložen kad je došao, ali sad mi već deluje uredu. Film je uradio svoje. Odlučim da poslušam Danicu i ispitam malo teren.

"Danilo", okrene se ka meni upitno, iščekujući da ja kažem šta imam.

"Kad bi nam se omaklo, kako bi reagovao?", zbuni se, pa me upita šta mislim pod tim omaklo.

"Pa znaš kad bih ja ostala trudna. Koja bi tvoja rekacija bila?", ponovim pitanje, a on deluje pogubljeno.

"Zašto me to pitaš?"

"Pa već smo pola godine u vezi, a obzirom koliko često spavamo palo mi je na pamet", slegnem ramenima, dok u sebi treperim, iščekujući odgovor. Zamisli se na par trenutaka, pa konačno progovori.

"Nisam baš za dete. Ne znam kako bih reagovao, ali sigurno ne bih bio baš mnogo srećan zbog toga", iskreno mi kaže pa vrati pogled na film. Sve i poslednji delić moje nade je nestao nakon ovoga.

Gotovo je s nama.

•Danilo's pov•

"Au, brate moj, šta ćeš sad?", Svetozar me upita, nakon što je došao kod mene.

"Ne znam ni ja. Našao sam se u bezizlaznoj situaciji", uz uzdah izgovorim, jer ne želim nigde da idem.

"Jesi rekao Tijani?", upita sasvim logično pitanje, a ja odmahnem glavom.

"Bio sam kod nje, ali nisam. Ne želim sebi da kvarim možda i poslednje trenutke s njom", a onda mi kroz glavu prođe šta me pitala.

"I još k'o za inat pitala me danas kako bih ja reagovao da ona ostane trudna."

"I šta si joj rekao?", radoznalo me upita, a ja ponovo uzdahnem. Bilo je mnogo teško to reći.

"Da ne bih bio baš najsrećniji, jer trenutno nisam raspoložen za decu", kažem mu istinu, a on poludi.

"Zašto si joj to rekao, debilu?"

"Možda jer još uvek ne znam ni da li ću ostati u Beogradu."

Moraću da sačekam prelazni rok da vidim da li će me zaista poslati negde. Nadam se da neće.

•Tijana's pov•

"Što mu nisi rekla?", Danica ispali k'o iz topa, a meni dođe da ponovo zaplačem.

"Pitala sam ga kako bi reagovao kad bih ostala trudna. I pogađaj šta je rekao."

"Šta?", radoznalo me upita, a ja očajno nastavim.

"Da ne zna kako bi reagovao, ali sigurno ne bi bio srećan. Rekao mi je da ne želi dete", slomim se sasvim, jer mi ova situacija nije nimalo laka. Ne znam šta da radim.

"Pa nećeš moći još dugo ćutati. Kad počne da ti raste stomak, nije da neće shvatiti", kaže iskreno, a ja odlučim da podelim s njom, svoje planove.

"Mislila sam da odselim odavde. Ako negde odem, neće saznati i neće me naterati na abortus", priznam joj svoj najveći strah. Ako ga već ne želi, može tražiti da abortiram. Uprkos tome kakav je naš odnos, dete nije ništa krivo i želim da ga zadržim.

"Sigurno ti ne bi to tražio", ona pokuša da promeni moju odluku, ali ništa se ne dogodi.

"Ne mogu da budem sigurna, a ne želim da rizikujem."

Čim je prošao prvobitni šok, prihvatila sam činjenicu da sam trudna. Čak štaviše prihvatila sam je toliko, da mi je stalo do deteta. Ne mogu da dopustim da mi nešto pokvari to. A Danilo sigurno bi.

"Izvini, ali ja bi sad trebalo da se nađem sa Svetozarom. Obećavam da ću te zvati posle", odmah se izvini, ali joj ja opušteno kažem da je sve uredu. Nek bar njima ide, kad će nama i ovo malo što imamo uskoro stati.

Trenutno samo razmišljam o tome u koju državu bi mi bilo najlakše da odselim. Pobegnem odavde i sama odgojim dete. Nije da mi je Danilo preko potreban za to.

Sve mogu i sama.

Šta mislite koje od njih dvoje će prvo otići? 🙈 Volela bih da čujem vaše iskreno mišljenje o priči 💙