Amy's POV
Zbunjena od situacije koja se malo prije desila,ušla sam u ordinaciju,gdje me je dočekao doktor,ili psihijatar,kako vam volja.Pozdravila sam se,nakon čega sam sjela na udobni kauč.
'Sanjala sam ga.' -Rekla sam.
'Stvarno?Napokon si se sjetila?' -Pitao je doktor,punu pažnju prebacujući na mene.
'Pa ne baš..Mislim,sanjala sam jezero,drvo,osobu,ali nisam vidjela lice.' -Rekla sam.
'Ah..' -Odahnuo je.'A taman sam se ponadao.' -Rekao je,i uzeo rokovnik sa stola.
Već skoro tri mjeseca dolazim kod dr.Collinsa,jer sam nakon neke nesreće,bila u komi,i ničega se ne sjećam.Znam ono što mi je obitelj rekla.'Osnovne' stvari o meni,saznane od roditelja,te neke malo 'privatnije' koje sam povjeravala sestri.život nije bio lak odkako sam se probudila iz kome.Sjećanja mi naviru u snovima,ali ne mogu da vidim lica.Ne mogu da vidim lice najbolje prijateljice,lice dečka kojega sam voljela dugo vremena.Zapravo,mama mi je rekla kako smo se posvađali i završili sve što je bilo među nama,prije nego se nesreća dogodila,te da to objašnjava da nigdje nemam stvari niti slike koje me vezuju sa njime.Iz nekog razloga,nikada nisam vjerovala u tu priču.Nisam mogla da povjerujem u te stvari.Činile su se suviše..nelogične.Stoga sam na sve načine pokušavala da se prisjetim prošlosti.Ljekovi,hipnoze,ali ne ide..Vidim samo njegovu crnu karikaturu,koja zove moje ime,dok smo na nekom jezeru.
Justin's POV
Ušao sam u kuću,imajući osmijeh na licu nakon toliko dugo.Ne znam,ne znam šta se desilo,ali osjećam je tu,što mi jednostavno daje snagu da se nasmijem.
'Mama,doma sam!' -Viknuo sam,spuštajući jaknu na vješalicu.Uskoro se spustila niz glavne stepenice.Nasmijao sam se.Zastala je i pogledala me čudno.Prišao sam joj i zagrlio je.
'Čekaj,ovo je stvarno pomoglo?' -Pitala je,uzvraćajući zagrljaj.
'Ne,pomoglo je razmišljanje na jezeru.' -Rekao sam,odmakinjajući se.
'Bio ti tamo opet..?' -Pitala je.Klimnuo sam glavom.
'Morao sam..Opet sam..' -Sjeo sam na kauč,i potapšao mjesto do sebe,kako mi ona sjela.
'Opet sam vidjeo djevojku iz restorana..' -Rekao sam.
'Justin..' -Mama je počela.
'Znam.Nije moguće da je Arianna.I nije.Zove se Amy.' -Objasnio sam.
'Rekla sam ti.' -Mama je rekla.
'Znam,ali tako su slične.I taj osjećaj koji dobijem kad je vidim..Ne znam.Čudno je sve to.' -
'Justin,nemoj time da razmijaš glavu.Turneja se uskoro nastavlja i..' -Mama je počela.
'Znam,mama.Ne moraš mi ništa govoriti.Sve mi je jasno.' -
Amy's POV
Čim sam se vratila doma,otišla sam u sobu pošto sam bila sama.Maya je u školi,a mama i tata na putu.Presvukla sam se ,i sjela na krevet u sobi.Upoznala sam Justina Biebera.Ako zanemarimo činjenicu da je to bilo u kući strave i užasa,also knows as ordinaciji dr. Collinsa to je kul.Samo,ne znam zašto sam dobila onaj osjećaj,kada smo se rukovli.Znate,bilo je dosta čudno.U meni se probudilo nekih milion osjećaja,koje ne mogu baš da definišem.Ali sam sigurna da razlog tome nije činjenica da je pjevaš.After all,Maya je njegov fan,ne ja.Uzela sam laptop,te Googlala 'Justin Bieber'.Well,zgodan jeste,ali Maya pretjeruje,stvarno.I baš ću da joj kažem da sam ga vidjela,tj. upoznala.čim dođe doma.Volim je mučiti.To je vjerovatno jedina stvar koja se od nesreće nije promjenila.Instinkt.
Justin's POV
Odlogovao sam se sa Twittera nakon dobrih sat vremena stalkanja Beliebera.Nema mi ništa draže nego to raditi.
'Znaš,trebaš sutra ići po Ryana i Chaza.Prošli put nisi,pa su se naljutili.' -Rekla je mama,prebacujući kanal na TV-u.
'Nisu se ljutili,samo su me zajebavali.Ali otići ću.' -Rekao sam.
'Ne pričaj tako.I onda na spavanje,moraš se rano dignuti.' -
'Jee,mom.19 mi je godina.' -Odgovorio sam.
'Pa..?I dalje si moje djete.' -Rekla je.Zakolutao sam očima,pa ju zagrlio.
'Laku noć,mama.' -Rekao sam i otrčao na sprat.Svukao sam majicu sa sebe,jer je bilo previše vruće,nakon čega sam legao u krevet.Otvorio sam jednu od ladica i iz nje izvadio Arianninu sliku.Držao sam je neko vrijeme,prosto se diveći koliko je savršena bila.Jer,stvarno jeste.( http://data.whicdn.com/images/61284830/large.jpg)
'Nedostaješ mi.' -Rekao sam,nakon čega sam se nasmijao sam sebi.Znam,ne može me čuti,ali isto tako znam,da je već upoznata sa time.
Iskreno,ni ne sjećam se kad i kako sam zaspao,ali jesam.I bilo mi je baš lijepo,dok mama nije počela da se dere već u pola 7 u jutro.
'Diži se,zakasnit ćeš!' -Viknula je tako da je cijela soba zadrhtala.
'Još pet minuta..' -Rekao sam,ne želeći napustiti udoban,topli krevet.Razmakela je zavjese,što mi je dalo do znanja da je dan na polju k-a-t-a-s-t-r-o-f-a.Bilo je tmurno,i kiša je rominjala.Sad sam još manje htio ustati.
'Moraš da budeš na aerodromu za pola sata,Justin.' -Mama je rekla,sjedajući na krevet do mene.
'Ali..ugh,ubit ću kretene.' -Odgovorio sam,nakon čega sam ustao iz kreveta.
'I počni koristiti pidžamu.Oba djela pidžame.' -Rekla je.Znao sam da je mrzila kada sam spavao bez majice,još ne u donjem dijelu pidžame,nego prvom šorcu koji mi je došao u ruke,ali who cares?Nije mi se dalo presvlačiti.Otišao sam u kupaonicu,te se brzo umio i oprao zube.Trenutno nemam vremena za ništa više.Vratio sam se u sobu,te sa kamare oprane odjeće uzeo bijelu majicu i crvene hlače.Negdje pored kreveta sam našao crvene Supre koje sam nosio jučer,i navukao ih,jer mi se nisam imao vremena ni volje ići po druge.
'Vidimo se,mama.' -Rekao sam,nakon čega sam istrčao iz kuće,te ušao u auto u kojem me je čekao Dustin.
Amy's POV
'Maya,požuri,trebale smo već biti tamo!' -Viknula sam kretenuši koja je,kao namjerno kasnila već 10 minuta.Trebamo ići po mamu i tatu na aerodrom.Gospođica je napokon strčala sa sprata,i izašla vani.Izdahnula sam,zaključala vrata,i sjela u auto.
'Ubit ću se slijedeći put.' -Rekla sam joj.
'To si rekla i 43767 prošlih puta.' -Odgovorila je kroz smijeh.
'Imaš sreće što vozim.' -Rekla sam,pokušavajući nas ne ubiti obje,jer je bolje da ubijem samo nju,kad izađemo van iz auta.Vozeći ludo,i pitajući se zašto me niko nije zaustavio,došle smo do aerodroma.
