Justin's POV
Sišao sam u dnevnu sobu i tamo me je dočekao Ariannin tata.Sjedio je i gledao u pod.Gad.To je jedna jedina riječ koja ga opisuje i vjerujte mi,svakim atomom se suzdržavam da ga ne ubijem.Mada,ništa drugo i ne zaslužuje.Tako se igrati sa svima nama..nije imao pravo.Nakašljao sam se da bi shvatio da sam tu.Digao je glavu a zatim i ustao.
'Justin..' –Rekao je.Sjeo sam naspram mjesta na kojemu je on sjedio.
'Izvolite.' –Oštro sam rekao,davajući mu do znanja da nisam promjenio mišljenje.
'Žao mi je zbog onog što se desilo.Nisam mislio da će..'
'Nisi uopšte mislio.Ja mogu da shvatim da si me okrivljavao za ono što joj se desilo,da si me zamrzio,sve to stvarno mogu da shvatim,ali ne mogu da shvatim kako si mogao tako da se igraš sa nama tri pune godine.Jesi li možda kad pomislio na to da mi jebeno nedostaje,da sam je volio,i da je pola mene otišlo sa njom?Tri godine sam mislio da nikad više u životu neću vidjeti njeno lice,nikada čuti njen glas,nikada osjetiti njen zagrljaj.Koliko si lud morao da budeš da nam to uradiš,ha?' –
'Znam da sam pogriješio,ali ja svoju grešku bar priznajem.Ti ni na sekundu nisi priznao da joj se to zbog tebe desilo.' –
'Nisam priznao?!Čovječe božiji,mrzio sam se od tog trenutka,sve više i više svakim jebenim uzdisajem.Sve što sam želio je bilo se neprobuditi u jutro,da me bog uzme sebi kako je nju.Tj,kako sam mislio da je nju.Gadiš mi se.Jebeno mi se gadiš.I imaš 3 sekunde da izađeš iz moje kuće.' –Rekao sam,ustajući sa kauča.
'Justin,ne mož..' –Počeo je,ali sam ga prekinuo.
'Dva.' – Odgovorio sam.
'Dobro,idem,ali Ariannu vodim sa sobom.' –Rekao je nakon što je krenuo na sprat.
'O ne,nećeš!' –Viknuo sam,nakon čega sam ga povukao nazad.
'Makni se od mene!' –Derao se,dok je pokušavao moju ruku da makne sa sebe.
'Nećeš ju ponovo odvesti,gade jedan,nećeš.' –
'Mislim da ja imam pravo da odlučim šta ću da radim sa svojom kćeri.' –Rekao je.
'Nemaš pravo,jer nije predmet,nije tvoje jebeno vlasništvo,i može sama da odluči neke stvari.' –
'Ne ne može,jer sjećaš se,zbog tebe je izgubila pojam o tome ko je i šta je.' –Rekao je.Auč,to je zabolilo.Način na koji je to rekao..Ovo nije fer.Znam da sam pogriješio,i nikad sebi neću to oprostiti,ali želim to ostaviti u prošlosti,i nadomjestiti joj to.Sve ove tri godine.Ubrzo su svi bili na stepeništu baš kao i Arianna.
'Šta se dešava ovdje?' –Pitala je.
'Idemo,sad i odmah.' –
'Ne.Ti ideš.Ona ne.' –Rekao sam.
'Tata,šta se dešava?Justin?' –Ponovo je upitala,silazeći par stepenica dole.
'Ne želim ovog čovjeka u svojoj kući.' –Objasnio sam.
'Ni ja ne želim moju kćer u tvojoj kući.' –Hladno je rekao.
'Prestanite,obojica.' –Arianna je tiho rekla.
'Tata,želim da budem ovdje.Trenutno..pa nemam neku volju vratiti se sa tobom bilo gdje.Lagao si mi tri godine.Uskratio mi ljude do kojih mi je bilo stalo,očito.Nisi imao pravo da takvu odluku doneseš za mene,ali jesi,ipak.Sad me bar pusti da uradim onako kako hoću.A hoću da budem ovdje.Hoću da znam šta sam propustila,hoću da se sjetim svog života tata.' – Rekla je,dok su se suze polako spuštale niz njeno lice.Pogledao je u nju,pa u mene,a onda samo izašao iz kuće.Njena mama,a i Maya su istrčale za njim.
