Nakon nekih 15 minuta po izlasku Amy iz restorana,i ja i Dustin smo izašli.Naravno,novinara je bilo tu i dalje,ali ne baš puno,kao kad sam dolazio.Pitali su neke stvari,gluposti,ali nije mi se dalo odgovoriti.Svejedno,šta god da ja kažem,oni će to pretvoriti u nešto što njima paše,stoga,ne vidim poentu.Sjeo sam u auto i uzeo iphone,te se ulogovao na Twitter.'fun time today' ,napisao sam,a nakon toga sam retweetao neke,a neke folovao.Stvarno,nervira me činjenica da ne mogu sve da ih folujem,ali 30 i nešto milijona ljudi nije malan broj.Twitter treba 'follow all' tipku što prije.Volim gledati,ili bolje rečeno čitati kako su sretni samo jer ja pritisnem tu jednu tipku.Nekada ih ne shvatam,i čudni su,i ludi,ali su najbolji na svijetu ipak.Da njih nema,sada bi bio jedan random sexy tip koji bi hodao Kanadom.Znam,umišljen sam.A i dobre sam volje,nakon dugo,pa ću vjerovatno da pričam gluposti cijeli dan.No,koga briga.Sad kad se vratim Ryan i Chaz će da me ubiju sa pitanjima.Ah,kako nerviraju.Nemojte me pogrešno shvatiti,najbolji su mi prijatelji i volim ih,ali nekada su samo previše..oni.U razmišljanju me je prekinuo mobitel koji je počeo da zvoni kao lud.'Scooter' -pisalo je.Izdahnuo sam,te prstom prešao po ekranu kako bi odgovorio na poziv.
'Da?' -Pitao sam.
'Doma.Odmah.' -Rekao je.
'Š..jel se nešto desilo?' -Pitao sam zbunjeno.
'Samo se dovuci brzo,molim te.' -Rekao je nakon čega je prekinuo.Veliko hvala što si mi uništio dan.
'Dustin,man?' -Rekao sam.
'Da?' -Odgovorio je.
'Možeš požurit doma?Scooter je rekao da je hitno.' -Objasnio sam.
'Naravno.' -Rekao je,nakon čega je ubrzao.Brzo smo bili doma,i odmah sam potrčao unutra da vidim šta se dešava.Mama,Scooter,Kenny,Ryan i Chaz su sjedili u dnevnoj,šuteći i pognutih glava.Znao sam da nešto nije u redu 100%.
'Št..šta se desilo?' -Pitao sam,skidajući jaknu.
'Sjedi..' -Mama je rekla.
'Plašite me..' -Rekao sam,dok sam sjeo na dvosjed pored Chaza.
'Moramo da sačekamo nekoga.' -Rekao je Kenny,stavljajući ruku na moje rame.Bio sam totalno zbunjen i majndfakiran.
Maya's POV
Nešto ranije tog dana.
Kada je Ari..Amy izašla sjedila sam u svojoj sobi te izvadila njenu kutiju sa slikama i stvarima od Justina koje sam trebala baciti,kad se sve ovo izdešavalo ali nisam htjela jer sam se nadala da će se sjetiti nekada.Listala sam slike i gledala koliko su zapravo bili sretni,koliko im je zajedno dobro išlo.Njih dvoje su bili jedan od onih parova za koje si sa sigurnošću mogao reći da će ostariti zajedno.Ovo nije fer.Ni prema jednom od njih.Tata mora da zaboravi na svoje jebeno dupe,i skonta da ovo nije dobro za Ariannu.Da je ovime neće zaštiti.Uzela sam neke slike te sišla u dnevnu gdje su njih dvoje sjedili.
'Tata,moraš joj reći istinu.' -Rekla sam,stajući ispred njih.
'Kome?Šta?' -Pitao je zbunjeno,te mi rukom dao znak da se maknem ispred televizora,nakon čega sam ga ugasila,jer me nervirao.
'Arianni.Ili Amy,ili kako god više.Vani je sa Justinom.Nisi mogao da ih razdvojiš.' -Rekla sam.
'Justinom?!' -Povikao je.
'Da,tata.Ponovo su se upoznali,ponovo ih je sudbina spojila.I ne možeš im to raditi.Moraju znati,tata,moraju.Prestani biti sebični kreten,i misli malo na druge.Arianni ne pomažeš sa ovime,tata!Zamisli da se sjeti svega jedan dan,zamisli koliko će da te mrzi tada!Ispravi sranja koja si uradio dok još nije kasno,tata.' -
'Maya,ušuti.Nikada to više nemoj ponoviti.Arianna neće saznati.Taj gad neće saznati da je živa.' -Odgovorio je.
'Ali upoznali su se ponovo čovječe!Pa jel misliš da neće skontati neko od Justinovih s vremenom?Jesi ti normalan?Bili su sretni tata,dok ti svoje prste nisi umješao!' -Viknula sam.
