5.

70 5 2
                                    

Tražila sam izlaz na kojemu je pisalo 'Francuska',nadajući se da mama i tata još nisu sletili.Pošto mi nije uspjevalo,otišla sam do jedne od žena koje su tu radile.

'Izvinite,let iz Francuske..Sletili su?' -Pitala sam.

'Da,i upravo sada,silaze,eno tamo,izlaz 5.' -Rekla je.Klimnula sam glavom i nasmijala se.

'Hvala vam.' -Rekla sam i ponovo potrčala.Vidjela sam mamu i tatu,te Mayu kako im se približava.Koliko god smotana bila,ipak ih je našla sama,i to prije mene.Došla sam do njih.

'Malena.' -Tata je rekao,šireći ruke.

'Malena?Stvarno,tata?' -Pitala sam,sarkastično,te ga zagrlila.Samo se nasmijao.Nakon toga sam zagrlila i mamu.

'Žive ste.I zdrave,zamisli.' -Mama je rekla.Trebalo je dugo vremena da je nagovorimo da uopće pristane ići,jer i dalje misli kako ja i Maya,iako nam je 19 i 16 godina,ne možemo same da opstanemo.Mame,šta da kažem?Uzela sam jedan kofer od nje,i polako smo se kretali prema autu.Kada smo počeli stvari u gepek da upacujemo,mama je shvatila da joj nema torbe.

'Ja ću se vratiti..' -Rekla sam,nakon čega sam se ponovo uputila prema velikoj zgradi aerodroma.Nisam htjela da me čekaju,jer sam znala da su umorni,pa sam požurila,kada sam se sudarila sa nekime.

'Auč.' -Rekla sam,stavljajući ruku na glavu.Baš me krenulo ovih zadnjih par dana.Digla sam pogled i vidjela da je to zapravo dečko od jučer,Justin.Justin Bieber.Ali nije bio sam,ovoga puta.Sa njime su bila dva dečka njegovih godina,te jedan stariji čovjek.

'Opet ti.' -Rekla sam,dižući se sa poda.Blijedo su me gledali,svo četvorica.

'Oprosti..' -Justin je napokon izustio.'Jesi dobro?' -Pitao je.Klimnula sam glavom,i povukla majicu u normalan položaj jer se prilikom pada pomjerila.

'Justin to je A..' -Jedan od dečkiju je počeo da govori kada ga je on prekinuo.

'Amy.Ovo je Amy,jel da?' -Pitao je.

'Glavom i bradom.' -Odgovorila sam.

'Stvarno se trebamo prestati ovako susretati.Zadaje glavobolje.' -Rekao je,na što sam potvrdno klimnula glavom.

Justin's POV

Ponovo ona.Kao da sudbina baš želi da me muči malo.Dobro,možda i radi u moju korist.Šta god da vi,ili bilo ko drugi rekli,smiruje me kad je vidim.

'Justin,to je A..' -Ryan je počeo,ali sam ga prekinuo.

'Amy.Ovo je Amy,jel da?' -Upitao sam je,iako sam dobro znao odgovor na ovo pitanje,ali nisam htio da Ryan izgovori to ime.

'Glavom i bradom.' -Odgovorila je.

'Stvarno se trebamo prestati ovako susretati.Zadaje glavobolje.' -Našalio sam se,iako sam mislio doslovno.Zadaje jebene glavobolje,jer se svaki put udarim u glavu,baš kao i ona.Klimnula je glavom.

'Možda mi možeš dati svoj broj,pa da boli manje,slijedeći put kad se vidimo.' -Rekao sam.Ok,koji kurac Justin?To NIJE Arianna,i nemaš pojma ko je ova djevojka,i nemaš pojma jel ima dečka,zaručnika ili neki treći vrag.Ali moram je ponovo vidjeti,moram.

'Justin Bieber traži moj broj.Ovo postaje sve bolje i bolje.' -Rekla je kroz smijeh.

'Nije baš toliko smiješno.' -Rekao sam,i pružio joj Iphone.'Onda,isfurat ćeš me?'-Pitao sam.

'Ne.' -Odgovorila je i uzela Iphone iz moje ruke,nakon čega je upisala svoj broj i vratila mi ga.

'Hvala.' -Rekao sam.

'Vidimo se.' -Odgovorila je,i otišla.

'Dude,kakva Amy,ovo je...' -Chaz se počešao po glavi i ušutio.'Ne razumijem.' -

'Ni ja,prijatelju,ni ja.' -Rekao sam i krenuo dalje.

'K-kako..skroz liče.' -Ryan je rekao.

'Hello to the obvious.' -Odgovorio sam i ušao u auto.Nasmijao sam se,a osjećao sam se tako loše zbog toga.Imao sam osjećaj da izdajem uspomenu na Ariannu,jer ovo krdo životinja koje se pojavi svaki put kad vidim Amy..ne znam.

Amy's POV

Nakon što sam JUSTINU BIEBERU DALA SVOJ BROJ,razgledala sam po aerodromu i na jednoj stolici našla maminu torbu.Ma bravo,mama,svaka čast.Uzela sam je i požurila nazad.

'Koliko ti je trebalo?' -Maya je pitala,iznervirano.

'Trebalo mi je koliko normalnoj osobi treba da nađe torbu i dadne broj mobitela Justinu Bieberu.' -Rekla sam,jer sam već ranije zaboravila da joj kažem.

'Čekaj,šta?Broj?Justinu?Ti?Svoj?' -Pitala je.

'Ulazite!' -Čuo se tatin glas.Ušla sam u auto,i zatvorila vrata.Maya je brzo otrčala te ušla sa druge strane.

'Amy,reci mi da..ne,zafrkavaš me.' -Rekla je i okrenula se.Nasmijala sam joj se,kad mi je na mobitel došla poruka.Uzela sam iphone i otvorila poruku.

'Samo da znas moj broj xx JB' -Pisalo je.Odvalila sam se smijat,i mobitel pokazala Mayi.

'Amy,nemoj da me zafrkavaš.Nema šanse da..Ne,ne vjerujem ti.' -Rekla je.Slegla sam ramenima.

'Vidjet ćeš.' -Rekla je.

'Kako ćeš mi dokazati?' -Pitala je.

'Kad dođemo doma..' -Rekla sam.

...

'Ajde sada,faco.' -Maya je rekla sarkastično.Uzela sam mobitel iz torbe,te našla poruku koju mi je Justin poslao,te spremila broj,a zatim napisala 'Moze usluga? xx'.Ubrzo sam dobila jednostavno 'naravno,reci' kao odgovor.'Folujes MayaBib97?Sestra..Fan..haha'.Nakon kratkog vremena sam dobila poruku 'haha,naravno,i nadam se da cu je upoznati jednom onda' .

'Uloguj se na twitter.Ako te Justin Bieber foluje u roku od 5 minuta,radiš moje poslove tjedan dana.' -Rekla sam.

'Justin Bieber?Mene?Na twitteru da foluje?Hahaha,pokušavam već dvije godine.Radit ću i mjesec dana,ako se desi,ali..' -Nasmijala se.

'Mjesec?Hoho.' -Rekla sam.Maya je dokučila laptop,te se ulogovala na twitter.Nakon nekih 2 minute je počela da vrišti.Ah,hvala ti bože na Bieberu i smotanoj sestri.Nema poslova mjesec dana.I love my life.

'OMG Amy!!Justin Bieber!!!Justin Bieber me je followao!!Voooolim teee.' -Rekla je,nakon čega me zagrlila a onda mi počela skakati po krevetu.Ugh,možda ovo nije bila dobra ideja.Koliko dugo ovakve stvari drže jednog fana?Nadam se ne predugo,jer ću uskoro da poludim.

Justin's POV

'Kažem ti,Pattie.Potpuno je ista Arianna.' -Ryan je rekao,misleći da ga nečujem.Imao sam slušalice na ušima,ali nisam ništa slušao kako sam bio udubljen u 'razgovor' sa Amy.Uskoro mi je došla nova poruka.Otvorio sam je.Amy ponovo.Nasmijao sam se,pa pročitao.

'thanks,ali koliko ih ovo drzi odprilike?vristi i skace vec 5 minuta,usi i krevet nece jos dugo izdrzati haha' -Napisala je.Odgovorio sam joj,odmah.

'ma zaboravi i ne znam koliko dugo,ali suosjecam'

...

Amy's POV

Probudila sam se u pola tri u jutro,jer sam ponovo sanjala onog dečka bez lica.Ovo me već zabrinjava i straši.Ovoga puta sam vidjela više stvari nego inače.Jezero i neko drvo,veliko,pored.Stara klupa..Ne znam šta sve ovo treba da znači,ali znam da mi je ovoga već pomalo dosta.Izluđuje me,totalno.

Love me like you do!Where stories live. Discover now