Ostala je zbunjena na trenutak,ali nakon samo par trenutaka,okrenula se prema meni potpuno,uzvraćajući mi poljubac.Ruku sam joj stavio na struk,pa je povukao još bliže,uzrokujući to da ruke stavi meni na ramena,jer nije imala gdje sa njima.Ubrzo ih je pomjerila i čvrsto me obgrlila.Poljubac,za koji sam mislio da će da bude kratak,kao oni do sada,prerastao je u nešto više.Stvari su počele da budu 'ozbiljne' kada smo čuli kretanje po kući.Arianna se brzo makela od mene,grizeći donju usnu.Vidjeli smo Mayu kako stoji na ulazu u dnevnu.
'Ja..došla sam..ovaj,žao mi je.' -Rekla je,zbunjeno.I ja i Arianna smo odmahnuli glavom u isto vrijeme.
'Nisi ništa..' - Počeo sam,ali nisam znao šta reći.Pa nije glupa niti beba,vidjela je šta se dešavalo.
'Nije važno.' -Dodao sam,ustajući sa kauča.
'Jesi ti dobro?'- Arianna je napokon progovorila,nakon čega je prišla Mayi.
'Jesam,smirila sam se,ali nisam mogla zaspati,pa sam vam se smao htjela još jednom zahvaliti što ste stali uz mene,ali vidim da i nisam trebala,pa..laku noć.' -Rekla je brzo,nakon čega se okrenula na petama i otrčala na sprat.Sad će da bude awakward.Ja sam stajao pored kauča,gledao u pod,ne vidjevši ništa osim njenih nogu,koje su težinu tijela prebacivale čas na prste čas na pete.Šutio sam jer nisam znao šta da kažem,ali i iz razloga jer sam razmišljao šta bi se desilo da Maya nije ušla u prostoriju.Am,nemojte me pogrešno shvatiti,nisam maštao o tome da bi završili u krev..dobro jesam,ali ne jer sam umno poremećen,nego jer..ne znam.Nemam ispriku.Tišinu je prekinula Arianna.
'Ja..ovaj,idem da legnem.' -Rekla je,nakon čega sam podigao glavu i pogledao je.Klimnuo sam glavom,i polizao usne.
'Dobro..' -Rekao sam.
'Ti ćeš da spavaš u gostinjskoj sobi,zadnja vrata niz hodnik desno..' -Rekla je.
'Znam.' -Odgovorio sam,nakon čega sam se čudno nasmijao,pokušavajući prekinuti ovoliku neugodnost.
'Dobro onda,laku noć.' -Rekla je,nakon čega je krenula na sprat.Nisam ništa odgovorio,jer nisam mogao.Nemam pojma šta mi je bilo.Kada ju više nisam mogao vidjeti,sjeo sam na kauč ponovo,stavljajući glavu u ruke.Sve ovo je tako zbunjujuće.Jedan momenat je sve onako kako je ranije bilo,i onda samo sekund kasnije,stvari su tako neugodne i čudne.Jedan momenat je sve savršeno,osjećam da me voli,drugi..sve to se ruši i osjećam se kao potpuni stranac koji joj je tek ušetao u život.Nisam znao da će da bude ovako teško.Nemojte me pogrešno shvatiti,neću odustati,niti pustiti k vragu sve između nas,ali jednostavno..teško je.Teško je znati da se osoba koju toliko voliš,i sa kojom si kroz toliko stvari prošao,ne sjeća ništa od toga.Ni najmanje sitnice.Dobro,sjeća se jezera,ali ne dobro..Nije važno,neću odustati,neću.Sjetit će me se,znam da hoće.Jednom hoće..Mora.Pogledao sam kroz prozor,niz kojeg su počele kapi kiše da se spuštaju polako,praveći svoje putanje.Prišao sam bliže prozoru,jednostavno se koncentrirajući na te kapi,kao da su neviđena pojava.Dvije kapi su se sastavile na jednom dijelu prozora,te par centimetara niže,ponovo krenule svojim,različitim putevima.U samom dnu prozora,ponovo su se sastavile,nakon čega su se sa ostalima razlile po uskom dijelu lima,koji je bio ispod prozora.Da li je moguće da su me dvije kapi kiše upravo podsjetile na moju i Arianninu priču?Mladi smo se sastali i počeli da koračamo istom stazom,nakon čega nas je život rastavio na neko vrijeme,ali i ubrzo vratio ponovo zajedno.Ponovo nas je vratio na istu valnu dužinu,i sada je odluka da li ćemo da se nastavimo zajedno kretati samo na nama.Udahnuo sam duboko,nakon čega sam se okrenuo i otišao na sprat,tražeći sobu u kojoj ću da spavam.Niz hodnik,pa zadnja vrata desno,ponovio sam sam sebi.Otvorio sam vrata te sobe,te samo skinuo patike,nakon čega sam se zavukao pod hladnu posteljinu.Kiša je počela jače da pada i počelo je da grmi.Ne strašno,ali jeste.Arianna se boji grmljavine.Bar se prije bojala,zapravo..Kad god bi udario grom,ona bi se primakela bliže meni,ovijajući obje ruke oko mene,i spuštajući glavu na moja prsa.Svaki,ali baš svaki put.Ja treba da prestanem da živim o tih svih sjećanja, i krenem da stvaram nova.Sa njom,naravno,ali taj dio života treba da ostavim iza sebe.Ovo već postaje nesnošljivo.Ubrzo je udario toliko jak grom da sam se čak i ja stresao,skupljajući se,te okrećući na stranu suprotnu od prozora.Tek što sam se namjestio,čuo sam nekoga ispried vrata,koja su se ubrzo i otvorila.Arianna.Nasmijao sam se lagano,neprimjetno.Ona se još uvijek boji grmljavine.
'Justin?' -Tiho je rekla,ulazeći još par koraka unutra.
'Da,Arianna?' -Upitao sam znajući tačno šta sad slijedi.
'Ja..jel mogu..' -Izgleda da nije imala hrabrosti završiti rečenicu,pa sam samo maknuo prekrivač sa sebe,i pružio ruku.
'Dođi..' -Rekao sam,nakon čega sam se nasmijao.Upitnome pogledala,nakon čega je brzo došla i legla pored mene,obvijajući obje ruke oko mene,a glavu spuštajući na moja prsa.Spustio sam ruku na njega leđa i privukao je još bliže sebi,ako je to uopšte bilo moguće.
'Justin..' -Tiho je rekla,nakon čega je jednu ruku stavila na glavu..
Arianna's POV
Čim sam legla pored Justina,zagrlila sam ga te glavu pustila na njegova prsa.Ništa mi u om trenutku nije bilo važno,jer sam se užasno bojala grmljavine.Nakon samo par sekundi,glava je počela da me boli.Zapravo,ne boli,nego pecka,stvarajući neku buku.
'Justin..' -Tiho sam rekla,malo se odmakinjajući od njega.Sve slike koje sam vidjela sa njim u ovih par sedmica,sada su mi prolazile glavom,stvarajući priče.Priče kojih se nisam sjećala.Čula sam da mi je izgovorio ime par puta,dozivajući me,ali nisam se mogla odazvati.Ne znam koliko vremena je prošlo,dok su se te slike redale u mojoj glavi,jedna za drugom.Ja..sjećam se.Svega.Uspravila sam se u sjedeći položaj.
'Sjećam se,Justin.Sjećam se svega.' -Rekla sam,nakon čega sam digla glavu prema njemu.On se brzo uspravio,te upalio lampu koja je bila na stoliću pored kreveta.
'Arianna?'- Upitno je rekao.'Sigurna si?' -
'Pitaj me nešto..Nešto što mi nisi rekao.' -
'Am..čekaj..Ugh,sranje!' -Viknuo je,nakon čega je glavu okrenuo,pokušavajući da se sjeti tog jednog pitanja.
'Znam!Kad sam ti rekao da te volim prvi put?' -Upitao je.Zastala sam par trenutaka,pa duboko udahnula.
'Sedamnaestog aprila,2010.' -Rekla sam,čekajući njegov odgovor.Pogledao me je,nakon čega se široko nasmijao.
'Da..da,Arianna.17. april.' -Potvrdio je,nakon čega me je čvrsto zagrlio.Ja..sjećam se.
