Justin's POV
'Samo ću nekako pred reklame reći da imaš neku novu obavjest za sve,i onda..pa ne znam kako ćeš objasniti.Situacija je stvarno..teška.Ali znam kroz šta si sve do sada prošao i da su tvoji fanovi uvijek bili tu,pa ne brinem se baš mnogo.Razumjet će,sigurna sam.' -Ellen mi je govorila,dok smo se spremali za početak showa.
'Hvala ti.Stvarno,puno ti hvala.' -Rekao sam,i zagrlio je.Smirila me je malo.Morao sam od nekoga drugog čuti da vjeruje da će Belieberi ostati tu,da će stajati čvrsto uz mene,kao i svaki put.Sinoć sam tweetao nešto,i narednih pola sata stalkao twitter da vidim šta će da pišu.Stvarno su se svega sjetili,ali ni približno onome što trebam da im kažem.Ellen je već izašla,i ja sam imao još nekih 10ak minuta da se smirim.Scooter je došao do mene.
'Jesi dobro?' -Upitao je,stavljajući mi ruku na rame,te polako stišćući.
'Jesam,samo nervozan malo.' -Odgovorio sam.
'Malo?Izgledaš kao puno nervozan.' -Rekao je.
'I ti mi još povećavaš tu nervozu,molim te.' -Objasnio sam.
'Dobro,shvatam.' -Rekao je,te se vratio kod ekipe.Još jednom sam udahnuo duboko i čekao da Ellen izgovori moje ime.Neke dvije minute kasnije,jedan od članova tima showa mi je prišao.
'Još pet sekundi.' -Rekao je,stavljajući mi ruku na leđa.U glavi sam počeo da odbrojavam tih pet sekundi,i taman kad sam završio,osjetio sam lagano guranje,što mi je dalo znak da krenem van.Poznavajući svaki dio ove zgrade jer sam gostovao nekoliko puta,sam sam dalje izašao.Zalazeći iza malog nagiba,vidjeo sam dio publike.Skupio sam snage da se nekako nasmijem,te izašao.Publika je počela da aplaudira,te vrišti,što me je činilo nervoznim,još više.Ne znam zašto,ali jeste.Pogledao sam u Ellen koja je samo polako klimnula glavom i osmjehnula mi se.Da,treba da se malo manje brinem valjda.Jer ako nastavim ovako,spetljat ću se i gotovo je.Izdahnuo sam,i zagrlio ju,te nakon toga sjeo u već dobro poznatu,žarko crvenu fotelju.Publika je počela da se smiruje,te ponovo sjeda na svoja mjesta.Prmijetio sam da mi se ruke lagano tresu,pa sam ih sastavio u šake i spustio na krilo.Iskreno,nisam ni bio svjesan pola razgovora kojeg smo vodili,i kasnije se nisam ni sjećao ničega.Pričali smo nekih 10 minuta,kada je Ellen rekla da imam nešto za objaviti poslje reklama.Reklame su se pustile,a Ellen mi se približila,stavljajući ruku na mikrofon.
'Polako samo,nemoj da si tako nervozan,spetljat ćeš se i bit će još gore.Hajde,polako.' -Rekla je.Klimnuo sam glavom i duboko udahnuo.
'Još minuta.' -Dodala je,nakon čega se vratila u svoju fotelju.To je to.Sada nema nazad.Svijet će upravo da sazna da je Arianna živa.Zatvorio sam oči,i čekao da čujem glas publike,jer je to znak da smo u eteru.To se uskoro i dogodilo.Otvorio sam oči i nasmijao se čudno.
'Izvoli Justin,podjeli vijest sa svima.' -Ellen je rekla,gledjaući u mene.
'Pa..znate koliko mi je stalo do vašeg mišljenja,i koliko mrzim da vas..pa ne lažem,nego vam ne govorim neke stvari.Znate da želim da ste upućeni u djelove moga života koje treba da znate.' -Govorio sam.Na trenutak sam zastao,i pogledao u publiku.Svi su koncentrisano gledali u mene.
'I znate da vas ne bi lagao namjerno.Ne bi vam rekao neke ozbiljne stvari,ako ja ne vjerujem u njih,čvrsto.E pa..huh,ovo je čak teže nego sam i mislio.' -Rekao sam,te se kratko nasmijao,te polizao usne opet praveći malu pauzu.
'Sjećate se Arianne,jel da?' -Upitao sam,pogled koncentrisajući na njih.Svi su počeli da klimaju glavom,kroz kratke osmijehe.
'Pa..sjećate se onda da sam prije tri godine rekao kako onda više nije sa nama..' -Glas je već počeo da me izdaje,grlo mi se sušilo,i teško sam disao.
'Arianna..ona zapravo nije umrla.' -Izgovorio sam.Ne znam kako,ali sam izgovorio tu rečenicu.Svijetu sam rekao da je Arianna i dalje tu.Šetao sam pogledom,gore-dolje,lijevo-desno,po publici gledajući u njihova zaprepaštena lica.Pogled sam prebacio na Ellen,tražeći pomoć.Prijeko potrebnu pomoć.
'Možeš li nam objasniti kako misliš da nije..umrla.' -Ellen je rekla,shvatajući moj tihi vrisak upomoć.
'Nakon nesreće koja se desila,nije zapravo umrla,nego...završila u komi.Izgubila je pamćenje,što su neki iskoristili i makeli je od mene.Znam da zvuči..nevjerovatno,nestvarno,ali..' -Odmahnuo sam glaovm,i zatvorio oči,pokušavajući spriječiti suze.Sve ovo je najednom ludo,i ..ne znam.Odjednom sam čuo galamu,nakon čega sam otvorio oči.Cijela publika je aplaudirala.Da li je moguće da me vole toliko da nikome od njih ovdje,nije važno što su tri godine vjerovali u laž?
Nakon nekoliko dana.
Nisam mogao ni zamisliti da će stvari da budu ovako..dobre.Nakon što sam svima rekao,osjećao sam se tako dobro,i još znajući da sam dobio podršku toliko ljudi..bilo je nevjerovatno.Naravno,nije sve tako bajno,novinari su gdje god se okreneš,toliko ljudi je počelo da mrzi mene,pa onda i Ariannu,ali ipak je više onih koji su još jednom pokazali da će uvijek da budu tu.Što je još bolje,Arianna je krenula sa mnom na turneju.Bila je već na jednom m&g-u i svi su bili okupirani njome više nego sa mnom,a i ona je još jednom pokazala svijetu zašto su je svi voljeli.Slikala se sa svima ko je to tražio,koncert gledala iz publike,zajedno sa Belieberima,izabrala je OLLG.Trenutno smo u Brazilu,i imamo danas pauzu,pa onda još jedan koncert.Sunce je već polako zalazilo,ostavljajući mračak iza sebe.Ja i Arianna smo šetali po jednoj od savršenih dugih plaža,koje su sada bile mirne.Sve što si mogao da čuješ,bilo je komešanje valova,te samo ponekad neki glasniji uzvik,koji je odzvanjao praznom plažom.
'Savršeno je.' -Arianna je rekla,okretajući se,i ostavljajući svoje stope u smeđem,toplom pijesku.Nasmijao sam se.Volio sam tu njenu dječiju,smiješnu stranu više od ičega.Potrčao sam da je stignem,te je zagrlio odzada,dižući je u zrak tek par centimetara.Glasno se nasmijala,što je uzrokovalo i moj osmijeh ponovo.Spustio sam je,i baš kad sam htio da je poljubim potrčala je od mene.
'To nije bilo pametno.' -Viknuo sam,nakon čega sam počeo da trčim za njom,kako bi je stigao.Bila je prilično brza,pa mi je trebalo nekih dobrih 5 minuta da je stignem,ali na kraju sam uspio.Uhvatio sam je za ruku i povukao prema sebi,tako da je njena druga ruka odmah potražila oslonac na mojim prsima.Iskoristio sam priliku,te pustio njenu ruku,nakon čega sam je čvrsto obgrlio preko bokova,i poljubio.Prvo se osmijehnula,pa mi tek onda uzvratila poljubac.Svoje ruke je digla sa mojih prsa na ramena,a zatim mi je obgrlila vrat.Odmaknuo sam se na tren i tiho rekao 'Volim te.' Toliko tiho da su valovi nadjačali moje riječi,ali ipak dovoljno glasno da je ona čula,i onako slatko glavu spustila na moje rame.
