Koncern 1: Ucijenjen 🔚

2. Prvi pravi izlazak

- Dušo, jedva sam čekala da postaneš punoljetna. Još malo i završit ćeš školu. Hoću da dođeš živjeti sa mnom.

Marina je iznenađeno podigla glavu.

- Stvarno? To bi bilo divno, ali oni me neće pustiti.

- Marina, punoljetna si i imaš pravo sama odlučivati o svom životu.

- Znam, ali...

- Zasad samo razmisli o tome, dobro?

Nasmiješila se baki.

- Nego, imaš šta protiv ako večeras izađem van?

- Bože, ne pitaj gluposti. Bila bi jako protiv da ostaneš doma, pa ti imaš 18 godina. Kad ćeš izlaziti ako ne sad? Ali..., baka je podigla prst i naoko strogo je pogledala: - Tko je on?

Marina je pocrvenila.

- Zove se Tomislav.

- Tko je? Šta je? Koliko ima godina?

- Polako, Gestapo. Završio je faks, ima 24 godine i ja ga volim.

- A on tebe?

- Možda, ne znam. Teško nam je, znaš da ne smijem mrdnuti, rijetko se viđamo i to samo na sat ili dva, mislim da mu to počinje jako ići na živce.

- Svakom dečku bi išlo na živce. Ako je zaljubljen, želi biti sa svojom curom, a kad ima 24 godine, ne želi se ponašati ko klinac i krasti poljupce u parku.

- Znam, ali šta da radim?

- Za početak, nazovi ga, uredi se, izađite van i da mi nisi došla u 11. Neću te pustiti u kuću, baka joj se nasmijala i namignula. Marina je skočila, čvrsto je zagrlila i poljubila u obraz.

- Ajde mala bježi, znam ja što je mladost.

Jedva je dočekala da ga nazove. Javio se pospanim glasom nakon petog zvonjenja.

- Oprosti, probudila sam te.

- Marina? Kako to da me danas zoveš?

Vikendom ga nikad nije zvala, bojala se da bi je starci mogli čuti, a onda bi bilo problema. Sigurno bi joj uzeli mobitel, možda bi je i zatvorili doma, nikad s njima ne znaš.

- Pa ovaj, ja..., uzmucala se. - Mislila sam, ako si za, naravno...

- Daj reci, rekao je nervozno.

To ju je pogodilo. Sva ona radost je ishlapila iz nje. - Ma ništa, u stvari.

- Oprosti, oprosti, tek sam se probudio, ne mislim još dobro. Reci, malena.

- Mogu večeras izaći, naravno ako već imaš dogovor, u redu, samo odi, neću..., počela je petljati.

- Do kad imaš izlaz?

- Paaa, do kad hoću, kod bake sam, rekla je veselo.

Nasmiješio se. Napokon!

- Naravno da izlazimo, dolazim po tebe u devet, samo mi pošalji adresu.

- OK, prošaputala je.

Sva euforična sjurila se dolje do kuhinje gdje je baka taman dovršavala ručak.

- I?

- Doći će po mene u devet.

- Kamo idete?

- Ne znam.

- Šta ćeš obući?, baka se zagledala u nju.

Slegnula je ramenima. - Traperice i majicu, šta drugo?