Koncern 1: Ucijenjen 🔚

17. Važne face

Neki visoki tip u crnom, s kapuljačom nabijenom na glavu, uletio je u kuću i pograbio je u čvrst zagrljaj. Na sekundu se prestravila, no onda joj je nosnice ispunio poznati miris pa se samo prepustila tom zagrljaju u kojem je ostajala bez daha. Napokon ju je malo odmaknuo od sebe, zbacio kapuljaču i pogledao je očima prepunima boli.

- Marina, ja...

- Tomislave, zašto si došao?

- Morao sam.

- Ali posao, čula sam što se događa.

- Jebe mi se sad za posao. Kako ste vi?

- Dobro smo.

- Oprosti mi, molim te, oprosti mi. Sve ću vam nadoknaditi...

- Prestani. Za ovo nisi ti kriv. Idi k Mariu, idem dovršiti večeru, brzo je izgovorila, pogladila ga po licu i krenula prema njihovoj privatnoj kuhinji. Tomislav je drhtavo uzdahnuo, pogledao za njom i ustrčao uz stepenice.

- Sine?, provirio je kroz vrata Mariove sobe. Nije bilo odgovora.

- Mario?, pozvao ga je glasnije, no i dalje je vidio samo njegova leđa nagnuta nad ekran laptopa.

Dakle, ljuti se, ne može me niti pogledati, razočarano je zaključio i poraženo krenuo do njega. Lagano mu je stavio ruku na rame, a Mario se trznuo i okrenuo dok mu se licem razlijevao osmijeh. Tek je tada vidio da mali ima slušalice i da mu zato nije odgovarao.

- Tata!, uzviknuo je, bacio slušalice i zagrlio oca.

- Sine!, uzdahnuo je. - Oprosti mi zbog svega.

- Sve je OK, mama mi je objasnila da ti nisi ništa kriv.

- A jel?

- Da, rekla mi je da si ti jako važna faca i da nas zato ganjaju jer su otkrili da si mi tata. Jesi stvarno tako važna faca?

- Ne znam jesam li važna faca, vodim veliku firmu pa... Možda jesam, nasmiješio se sinu.

- Vauuu! Onda sam i ja važna faca?

- Ti si najvažnija faca u mom životu. I maminom i bakinom, smiješio se Tomislav.

Zagrljeni su se spustili u prizemlje i krenuli prema kuhinji iz koje su dopirali zamamni mirisi.

- Mmmm, bolonjez. Moje najdraže jelo, povjerljivo je Mario šapnuo tati.

- I moje.

- Sad će mi neko vrijeme kuhati najdraža jela, namignuo je ocu i otvorio vrata od kuhinje.

- Heeeej, dečki, još malo pa večera. Sjednite, veselim glasom ih je pozvala Marina. Brinula je, naravno, jako je brinula za Maria koji se dobro držao nakon onog incidenta, ali nije mogla procijeniti je li stvarno sve brzo zaboravio ili se samo pravi jak. Odlučila se i ona praviti kao da to nije bilo ništa strašno nadajući se da će tako Mario prije izbrisati ružan događaj.

- Isuse, jedva sam se probila. Do kad ovi misle kampirati pred kućom?, otpuhivala je Lidija koja se upravo vratila s dostave. Onda je ugledala Tomislava i upitno pogledala Marinu. Ova je samo lagano odmahnula glavom poručujući „ne pitaj sada".

Tomislav je ustao, malo pomaknuo zavjesu i pogledao kroz prozor. Pred kućom je bilo dvadesetak novinara sa spremnim kamerama, fotoaparatima i mobitelima, a pola ulice zakrčili su njihovi auti i kombiji. Upravo kad je posegnuo za mobitelom da nazove Danijela i pita gdje je više to osiguranje, pred njihovim kolnim ulazom se zaustavio terenac iz kojeg su izašla četvorica velikih tipova u odijelima. Doslovno su razgrnuli novinare nagurane na ogradi i odlučno zakoračili prema vratima.