DREAM

2.dio

"Molim?Jesi ti skrenula?Nema sanse!", odgovorila sam joj.

" Nikol,recu im da sam uganula nogu, da ne mogu da plesem te da sam zato nasla zamjenu. Na sljedecem takmicenju je opet sve regularno..Hajde, molim te."

Pocela sam da panicim pa sam se ustala sa kreveta i krenula setati po sobi.

"Nema sanse.Ja to ne znam da radim..ma ni govora.", ubijedila sam sebe istog trenutka.

Opet je pocela da place, upucujuci mi zloban komentar.Krv mi je vrila i definitivno nisam znala da radim sa tom curom. Mnogo je razmazena, i znala sam da ako ne pristanem na ono sto kaze, bice jos gore.Samo ce ocajavati,a meni ce propasti dugo ocekivani odmor.

Jedva sam izustila:"Dobro,dobro pristajem, ali ako te osramotim sama si kriva".

Kad sam to rekla lice joj je zasjalo i rekla je:"VOLIM TE,VOLIM TE,VOLIM TE."

***

"Ma ne sikiraj se,sve cu ti objasniti.", govorila je pokusavajuci da ublazi moje neprestalno kukanje.
Bas to njezino "ne sikiraj se" u meni je budilo najvecu sikiraciju ikad. Pocela mi je davati instrukcije onako lezeci u krevetu.Stajala sam kao budala ispred nje i pokusavala oponasati sve one pokrete. Pocelo je gore nego sto sam mislila,ali Marina je uporno tvrdila da sam odlicna.Savladala sam ponesto te je Marina pustila pjesmu. Bila je to "TE AMO" od Rihanne. Ta pjesma mi je bila kao motivacija,kao nesto veoma cudno i veoma mocno. Čula sam :"TI TO MOZES!"
Kad sam prije gledala Marinu kako plese uz tu pjesmu, sve mi je izgledalo lako. Tek sad vidim koliko je sve zapravo osmisljeno.

Prolazili su sati i sati. To vjezbanje bilo je najnapornija stvar koju sam ikad radila. Lagani koraci prelaze u nesto brze, a i mnogo se mrda kukovima.
Ples je iskreno zavodan,a kad je Marina rekla da takva treba biti i moja faca, nastala je jos veca panika.
Sad je 4h ujutru i Marina me je pustila da odspavam do 7h (iako sam mislila da joj to nikad nece pasti na pamet).
Jedva docekano svalila sam se u krevet i zaspala.

***Doslo je i tih 7h i Marina bezosjecajno lupa po sobi.

'"Hajde,pripremila sam ti trenerku u kojoj ces danas vjezbati.Trebas se i istusirati.Ustaj se!"

Polako otvaram svoje umorne oci i ustajem iz kreveta. Marina mi dodaje cist peskir i odlazim pod tus.Nakon toga oblacim ugodnu trenerku i patike,a Mari mi za to vrijeme narucuje neku salatu iako zna da mi ocajnicki treba dobra hrana. Dok smo jele onu "travu", Marini je stigla poruka u kojoj je na spanskom pisalo:"ISPRED HOTELA SMO."
Uhvatila me je trema. Marina je ostala u krevetu,a ja sam trebala da podjem.

"Ne sikiraj se za mene! Ja cu veceras doci na takmicenje da te bodrim. Nadam se da ces sve obaviti dobro."

Mahnula sam glavom i rekla: "Necu te obrukati.Nemoj vise da se ustajes iz kreveta do večerac. Dosta je sto si mi maloprije sve servirala na gotovo.VOLIM TE.VIDIMO SE!"

Nasmijesila se i poslala mi pusu.

***Napolju su me cekale cetiri djevojke kojima sam se obratila na engleskom. Izgledale su opusteno kao i Marina sto mi je bilo jako vazno.Upoznale smo se i one su rekla da im je zao sto tu nije Marina,ali da je sve OK ako sam ja podjednako dobra plesacica kao ona. Nisam se bas osjecala najbolje zbog toga sto ih lazem, ali dobro.Sala u kojoj cemo vjezbati nije bila puno udaljena od hotela,pa smo brzo stigle.Nije bila mnogo velika, ali nama nije trebalo nista vise . Krenule smo vjezbati. Sve je islo odlicno i bilo mi je jako zabavno. Pokrete sam naucila perfektno,a iznenadilo me je to sto sam u toku vjezbanja bila podjednako dobra kao i cure.

Zivce mi je malo dizala Dolores, zgodna brineta ,jer se ponasala kao da je najbolja sto je po meni bila Paloma. Trenutno je 3h i Dolores prekida trening.

"Nista cure,ostalo nam je jos par sati da se spremimo. Idemo do mog stana,Monika i ja pripremile smo haljine i sminku."

Sve smo se slozile i krenule za njom. Moje uzbudjenje na putu do stana je rasla. Bas me zanima kako cemo se obuci.
Pretpostavljam da ce to biti nesto elegantno i zenstveno,jer je i pjesma takva.
Sve ovo budi adrenalin u meni, jer jednostavno nisam navikla zivjeti ovakvim zivotom.
Mislim uvijek mi se sve svodilo na skola-kuca,kuca-skola,a ovo je nesto sasvim drugacije.Sve je tako zanimljivo i uzbudljivo.

***Stigle smo u stan,a na velikom krevetu odmah sam spazila cetiri plave,kratke haljine i jednu isti takvu zlatne boje.Vec mi je neprijatno, jer su haljine krace nego sto ja inace nosim.Pretpostavljam da ce onu zlatne boje sa sljokicama nositi Dolores,tako da sebi nalazim plavu moje velicine.Dok u rukama drzim haljinu i opipavam materijal,Dolores mi se obrati: "Nikol,ti ces nositi zlatnu haljinu.Ti si u plesu glavna,imas pravu visinu i poprilicno si zgodna...tako da, obuci je."

Iznenadjeno kazem: "Ja...?Jesi sigurna?"

To sam je pitala,jer je sve vrijeme izgledala kao osoba koja nikom nece dopustiti glavnu ulogu.
Ali, ocigledno sam imala predrasude i krivu procjenu.

Paloma nas je pocela sminkati,a nju je kasnije Dolores. Bela je bila zaduzena za kosu.
Od mene je krenulo sminkanje. Paloma mi je na lice stavila neku mirisljavu,prirodnu kremu umjesto pudera,sto mi se svidja jer puder rijetko koristim.Sve smo se slozile da zelimo izgledati prirodno,tako da u vezi toga nismo imale problema.Moje lice je glatko i pomalo izduzeno,dok su mi usne male,ali pune.

Imam velike smedje oci i od Palome sam trazila da bude pazljiva sa sminkanjem tog dijela mog lica.Velikim trepavicama na mojim kapcima nije bilo potrebno puno maskare da bi izgledale lijepo.Dva puta Paloma je lagano presla zlatno sjenom preko mojih ociju.Sjaj od kajsije koji je najbolje pristajao mojim usnama uljepsavao je moje lice. Sminkanje je zavrseno,izgledam fantasticno.Jako sam strog kriticar svoga izgleda,ali sad stvarno izgledam sjajno.Poslije toga Bela me je pocela cesljati i moju smedju,ravnu kosu, pocela uvijati. Obukla sam haljinu i obula sandale sa manjom petom te je slijedilo ono sto cekam cijeli dan...KONACNO TAKMICENJE!

***Nalazimo se u toj velikoj sali,gledam u binu i u grlu mi raste knedla. Pitanja sama dolaze:"Mogu li ja to?", "Sta uopste radim ovdje". Misli mi prekida prvi takmicar svojim baletskim plesom...Zbunjeno ga gledam i divim mu se kako sve dobro izvodi. Oci mi lutaju do zirija koji malo gleda u baletana,a malo u sveske ispred sebe u koje nesto neprestalno zapisuje . Publika pazljivo gleda i hvata me velika zima zbog same pomisli da ce i mene tako gledati kao sto gledaju tog tipa.

Cure iz grupe nesto neprestalno pricaju i ne mogu da vjerujem koliko su smirene.Zasto bi se i uzbudjavale kad Bog zna koje im je ovo takmicenje. Imam osjecaj da sam sve pokrete zaboravila,a u tom trenu sjecam se Marine i toga da ce i ona biti ovdje.Oci mi lutaju po publici i nalazim je.Sa puno nade jedva ceka da izadjem na scenu i ispunim joj zelju...Baletan zavrsava i odlazi,a publika ocarano plesce.

Dolores rece:"Cure sad smo mi na redu.Vjezbale smo i potrebno je malo koncentracije da bi uspijele..IDEMO NAPRIJED!"

Jedan covjek nas poziva na scenu i moje noge polako koracaju po bini. Dobijamo aplauz i muzika samo sto nije krenula.U publici vidim Marinu koja je ruke digla u zrak kako bi pokazala da mi drzi palceve.
U meni se budi cudno osjecanje,a PJESMA POCINJE!