DREAM

Zelim znati ko je on!

Jos samo dva sata,samo 120 minuta I polijecem u grad na drugom kraju svijeta sa tri djevojke koje me preziru.Odlazim sa Johanninim novcem,a vracaticu se sa malim bogatstvom.U svojoj sobi pakujem stvari u veliki,crveni kofer I cudom ne placem.Pokusavam biti jaka I hrabro podnijeti rastanak sa Johannom I Louisom pa cak I na tih 20 dana,ali tako sve pocinje.Jedan dio turneje,pa uskoro drugi pa treci,a ja sam sve dalja I dalja.Uzimam tabletu za smirenje I gutam je sa vodom,jer se pocinjem tresti.Jutros mi je bilo uzasno tesko rastati se sa Dani,posebno jer je u jako teskom stanju I sad kad sam joj najpotrebnija moram otici.Kad sam dosla ovdje mislila sam samo o svojoj karijeri I nisam ni sumljala da cu ovoliko ljudi zavoliti.Iz glave mi ne izlazi sinocna poruka od onog cupavca koji me totalno izludjuje,pa I jutrasnji dolazak kuci zbog pakovanja stvari I susret sa Johannom koja misli da sam jos ljuta na nju.Cudno je gledala Louisa I mene,ali mislim da nista nije shvatila.

Dosao je I taj cas da izadjem iz sobe,zatim iz kuce i udjem u auto kojim ce me vozac odbaciti do aerodrome.Prije toga moram se pozdraviti sa gospodjom I sa…Louisom.Slomljen je,tih I unisten od kad sam mu rekla da idem I da,pred Johannom se pravimo da nismo zajedno,tako da se necemo moci ni posteno zagrliti I oprostiti se.Znam da nije uredu sto sutimo,ali mislim da je prebrzo da bilo ko zna za nas.

Otvaram vrata I izlazim iz sobe,silazim niz stepenice sa tuzim I zgrcenim izrazom lica.Na stolici pored kuhinjskog stola ugledah Johannu sa uplakanim licem I do nje Louisa kojem je izraz lica ravnodusan.Znam da se pravi pred majkom,tako da me ta lazna ravnodusnost ne povrijedjuje.Spustam kofer I gledam u ljude koji su mi postali apsolutno sve u zivotu.Ka meni potrca Johannah I snazno me zagrli.Srce mi se slama,dok je slusam kako place.Ne mogu vise suzdrzati I pustam suze da preplave moje lice,cvrsto grleci moju gospodju.

“Nisam mislila da ce biti ovako tesko Nikol,nisam mislila!”Jecala je I osjecam se bas kao ona…PRETESKO JE,ali bice mi jos teze ako je ostavim ovdje tuznu I sa osjecajem krivice.

Polako je omakinjem od sebe I brisem suze sa lica,a zatim nabacujem osmijeh uz rijeci:”Dosta,dosta..Idem samo na 20 dana..Onda se vracam I ne zelim da vas vidim tuznu.Vraticu se puna love hehhe!”

Izmamljujem joj osmijeh na lice I brisuci suze govori:”Nego sta,ali ipak….nedostajaces mi!”

Ja:”I vi meni,ali bolje je ovako.Kad se vratim..nadam se da cete biti spremni za ono!”

Louis me cudno gleda,jer od svega sto se dogodilo nisam mu ni rekla za roditelje.

Johannah:”Bicu!Kad se vratim imam iznenadjenje ,upoznacu te sa dvije tebi jako bliske osobe!”

Srce mi poskoci I radoznalost me vec skakilja,daj Boze da je neko iz moje porodice.Ne zelim je nista pitati,jer to onda nece biti iznenadjenje.Mislim bice,ili..ma nema veze.

Ja:”Jedva cekam!”

U to momentu Johannah pogleda u Louisa I rece:”Lou,pozdravi se!”

Srce mi se stegnulo,a suza mi je kliznula licem kad mi je rekao samo hladno:”VIDIMO SE!”

“Vidimo se,Lou!”Prosaptala sam I jos jednom pogledala u plavookog momka,a zatim izasla.

***Vozac me vozi do aerodrome,a ja samo slomljeno gledam u jednu tacku.Sjecam se prosle veceri sa mojim Louisom I svega onog sto nam se dogodilo.Stiscem saku I misli o njemu mi prekida zvuk poruke koja glasi:”Kada dodjes ovamo,srescemo se u centru!”

Hmm e sad mi je dosta!Ko je ovaj ludak?Neka me ostavi na miru!Stiscem zeleno I pozovam onog super dosadnog Harryija.Odmah nakom prvog zvuka,javio se.

“Hej ti,sta zelis od mene?Ne uznemiravaj me,vise!”

“Hocu!”Dubokim glasom odgovara mi tajnoviti momak.

Ja:“Ej ne budi drzak I reci mi sta sve ovo znaci!”

Harry sa podsmijehom:”Kad se sretnemo,reci cu ti!”

“Zvacu policiju,gospodine!Zasto bi se ja trebala naci s tobom?”Proderala sam se I vozac me je cudno sagledao.

Harry:”E bas zato sto te toliko zanima ko sam I sta zelim,neces zvati policiju!”

Ja:”Hmm koliko si siguran?”

Harry:”100%”

“Hej..”Krenula sam mu zaprijetiti jos jednom,ali je prekinuo vezu.Da mogu sad bi ga mrkvom pukla po glavi,a zatim ubila kasikom.Nista mi nije jasno,ali mogu reci da je bio u pravu.Definitivno zelim da saznam ko je on I sta zeli!

Nakon par minuta nalazila sam se na aerodromu,a nedaleko od mene mrsko su me gledale Jesy,Jade I Perrie.Vidi im se sreca u ocima,konacno su uspjele,a u meni umjesto srece samo tuga I nervoza.Da li sam ja uopste dobra odluka za odlazak na turneju?Ne nisam sigurno,nepravedno sam ovdje I to me izjeda.Medjutim griznju savjest pokusacu usutkati dobrim plesanjem na turneji.Neka mi je Bog na pomoci!”

“Jos samo 10 minuta do poletanja aviona London-Rio….!”Cula sam I uzela rucku kofera,pripremajuci se za odlazak na drugi kraj planete gdje je sada mrak.Udahnula sam I posla za Perrie,Jesy I Jade.

“Zar si samo tako mislila otici?”Sledjeno tijelo od jednom je protresla topla struja,sto izaziva da se najezim.Vise ne cujem nista,ni buku,a kamoli tihe sumove.Ne vidim nista I srce mi ubrzano kuca.

“Ja bi se jos jednom pozdravio!”Zaculo se.

(Evo ga dio :D Zanemarite greske,brzo sam pisala.Moram ici uciti hemiju,sutra kontrolni I jos nas vakcinisu.Prokleti deveti razred!Jbt ja se bojim hahahhah.Uglavnom nadam se da vam se svidja nastavak,sljedeci sutra ili prekosutra..Vidicu jos.Svi VOTE+KOMENTAR da mi makar malo uljepsate dan hehehe :* Voli vas,Ninaa :*)