DREAM

U njegovom zagrljaju!

Louis P.O.V.

Jos jednom pokusavam nazvati Zayna,ali uporno nece da mi se javi.Sad bi ga razbio da ga vidim,mislim nekom glupaku je poklonio svoj posljednji dan u Engleskoj,a ne svom bratu.Ne zelim da unazad vracam ovu godinu,zelim da ostanem ovakav.Zelim da me moj brat smiri,zelim da me upozori,ako treba I udari samo da se ne vratim starom zivotu.Za mene je bio izlaz iz velike krize,a sad me ostavlja samog da opet pokleknem..da se opet unistim.Hocu ga nazad,a taj kreten kome je sve rekao rado ce dobiti batina.Eleanor nema toliko vremena…da li je moguce da me je izribala I otisla,ili joj neko prijeti zivotom vec dvije godine.Ne zelim se pomiriti sa tim da je nama,ma ja nemam nikog..NA KRAJU SVI ODU.(Da li prepoznajete ovu recenicu?Nikol je dosta puno rekla. J)

“U pm…bacicu telefon sa mosta ako mi se jos jednom ne javi!”Izgovaram to I ogorceno gledam u Temzu.Duboko uzdisem I prelazim pogledom kroz horizont.

“Nikol!”Svojim grubim glasom govorim I gledam tu slabasnu djevojku jedno 20 metara od mene.Sagnula je glavu asfaltu,a dugu,tamnu kosu vjetar joj raznosi na desnu stranu.Nosi kratki,crni top I crne helanke,koje savrseno isticu prezgodnoi tijelo.Izgleda da je sa treninga,ali od kud se to zavrsava ovako rano?Tuzna je,vidi se I srce pocinje ubrzano da mi kuca.Prolazim rukom kroz kosu I uzdisem,jer mi se sve vise I vise priblizava.Izgleda slomljeno I mislim da place..DA PLACE..rukom je upravo obrisala suze.Lagano uzdize glavu I ugledale su me njezine uplakane,ali I dalje predivne oci.Gleda me ranjivo I nezasticeno,mislim da sam se zbog njenog pogleda izgubio.Obuzima me zima I ne trepcem,dok gledam tu prizncezu iz bajke,zelim joj prici,ali KAKO?

Nikol P.O.V.

Koracam ka njemu,ne zelim stati,ne zelim prestati.Usne mi zbog plakanja I tekoce u grlu lagano idu ka dole,a obrve spajam I uzdisem.

Njegove nebesko plave oci gledaju me kao nikad do sad,zelim potrcati I zagrliti ga..tu je I dobro je,grozna oluja ga nije povrijedila.Zelim osjetiti njegovu toplinu,ali kako?KAKO?Sutim I gledam ga,ali ne zeli da ostane samo na tome.Jedno 5 m smo jedno od drugog I njegove noge koracaju do mene,prolazi mi I pored silne tuge pocinjem osjecati leptirice.

“Nikol!”Rekao je I zavrsio zadnji korak do mene,zbunjen je I glas mu pomalo drhti.Njegovo tijelo je kao magnet mom I zudim da ga zagrlim,ali ne mogu I jedna suza proletila je mojim lice.

“Zasto places?”Tiho je upitao,a za sekund moja glava bila je oslonjena na njegove snazne grudi,a moje ruke umorno su se oslanjale na njegova ledja.Njegov miris me opija I ne vjerujem da placem u njegovom zagrljaju.

Louis P.O.V.

Suze su navlazile moju majicu,njezin jecaj me ubija…ne mogu se vise suzdrzati..moram joj uzvratiti zagrljaj.Jednom rukom dodirujem njezina ledja,a drugom rukom miljujem njezinu kosu.Srce mi se steze zbog ove tisane..STA AKO JOJ JE NEKO NESTO NAZAO UCINIO?KO SE UDUDIO DA TAKNE CURU SA KOJOM ZIVIM?Znam da je potrebno da sad samo sutim,ali moram nesto reci,moram saznati razlog zbog cega je tuzna.Lagano je odgurivam od svojih grudi I rukom podizem njezinu glavicu,gleda me neopisivo tuzno..uzasno sam slab na ove oci.

“Hej duso,sta je bilo?Jel ti neko nesto uradio?”Tiho sam upitao,dok je ona I dalje plakala.Plakala je kao nebo sinoc u bucnoj oluji.

“Lou…ja.”Njezin glasic pokusava da se izbori sa tezinom rijeci koje mi zeli saopstiti,ali ne uspjeva.

Ljubim je u cello I jos jednom cvrsto grlim,a ona izgovara:”Sigurno vise necu ziviti sa vama!”

“Hej,sta to pricas?”Zbunjeno sam rekao I pomazio njene mekane obraze.

Uhvatila me je za ruke I nemirno rekla:”Onesvjestila sam se na probi,a trener mi je rekao da..”

“Sta je rekao?”Zastitnicki sam upitao gleajuci u te predivne crte lica.

Nikol:”Necu ici na turneju I onda vise necu sta imati raditi ovde I Johannah ce me izbaciti iz kuce,jer sam smotana I eto to!”

“Ali kako?Zar stara nije rekla da si ti vec plesacica iz grupe I samo da znas da dok sam ja tu tebe niko nece istjerati!”Brzopleto kazao sam.

Nikol:”Jeste rekla je,ali nije tako!”

Ja:”Ne moguce…pa jesi joj rekla to?”

“Ne!”Tiho je prosaptala I nastavila plakati.

“Ali zasto?”Zbunjeno sam je upitao.

“Bojala sam se da ceme izbaciti iz kuce,ako se budem..BUNILA!”Sagela je glavu,kao da se stidi pogledati me u oci.Ne mogu to gledati I opet je pripijam sebi,mazeci je po kosi.Ne vjerujem sta upravo radim,ali koliko ju je tesko gledati tuznu toliko uzivam sto je grlim.Boze,sta mi se desava?Sta?”

“Nikol,pa zasto se bojis?Izgledala si mi sve ovo vrijeme toliko jaka,nisam ni sumljao da si ovako njezna.Smoto mala!Hej,hej dosta placa..U ostalom kad si tuzna uvijek mozes nazvati svoje roditelje.Jel tako?”(Vidite da Louis ne zna nista o njoj,Johannah mu nista o njoj nije pricala.On zna samo da je ona tu dosla da plese I to je to)

Podize glavu I imam veliku nadu d ace se zbog ovih rijeci oraspoloziti,ali izgleda da nije tako.

“NEMAM NIKOG!”Mirno sa prazninom u ocima rekla mi je I zadrhtao sam,u momentu vise nisam imao daha.Ovog puta zagrlio sam je snaznije nego ikada,a u glavi sam imao bezbroj pitanja…

(Evo ga nastavak.Nadam se da vam se svidja <3 Bas sam se potrudila oko ovog dijela,jer mi je sutra slava I necu moci pisati.Tako da znate,da je tek u utorak sljedeci nastavak <3

Ovaj dio sam posvetila mojoj bff koja obozava Louisa I Nikol I nadam se da ces uzivati u ovim scenama Zeljka :* Volim vas puno sve I molim vas vi vote I komentar! Ninaa :*)