Život ide dalje

5.

KLER

Kratko su mi objasnile plan zadatka, tinejdžeri u nekoj terorističkoj sekti su odlučili da se igraju negativaca, svi su rođeni i odrasli u SAD što znači da verovatno nisu imali prethodnih iskustava sa oružjem i napadima. Akcija će biti poprilično jednostavna, upadamo, razoružavamo ih, oslobađamo taoce, a zatim ih devojke vode nazad u bazu na ispitivanje. Samo se nadam da ć3 ovo proći bez komplikacija.

Radila sam ovo bezbroj puta ranije, ali sam bila nervozna i zabrinuta. U glavi sam samo videla scenu Aronove smrti i plašila sam se da će neko ponovo zbog mene stradati ili biti povređen, nisam to mogla dozvoliti.

"Da li si dobro?", Kerol me tiho upitala.

"Biću dobro kada se sve ovo završi i kada svi budu na bezbednom", bila sam iskrena sa njom.

"Normalno je imati tremu, ipak nisi bila na zadatku duže od dve godine", spustila je ruku na moje rame i prijateljski mi se osmehnula:"Žao mi je što smo te uvukle u ovo..."

"Hejli će nas voditi kroz školu, Kerol ti si zadužena za odvlačenje pažnje, Leno i Kler upadate sa timom za spašavanje talaca, vaš problem su napadači; ja vam čuvam leđa, ukoliko uvidim potencijalnu pretnju za bilo koga od prisutnih ili vas, pucam", naš razgovor je bio prekinut Sofijinim ponovnim objašnjavanjem akcije.

Kombi se zaustavio ispred srednje škole i odmah smo istrčale, što me podsetilo na vežbe tokom obuke. Radile smo kao tim i ni jedna od nas nije zaostajala. Mesto je bilo zatvoreno i policajci su se brinuli da niko od civila ne pređe sigurnusne linije. Oko sebe sam čula plač i paniku zabrinutih roditelja čija su deca bila zarobljena. Mogla sam samo zamisliti kako su se osećali kada su čuli za ovo, njihova deca su trebala biti na žurci povodom završetka polugodišta...

"Svi na svoje pozicije!", Sofija je uzviknula.

Lena i ja smo otrčale do ulaznih vrata sale za fizičko, praćenje jedinicom za taoce, čekajući potvrdu od Hejli i Sofije da možemo ući. Srce mi je ubrzanom kucalo i odećala sam nalet adrenalina u venama, mrzela sam talačke situacije; a povrh toga, svi oni su još uvek bili samo deca.

"Ne žele da odustanu i predaju se, ipak ćete morati unutra.", Kerol nam se obratila.

"U redu, imam pristup kamerama, na vratima nema obezbeđenja, dvojica su uz taoce, ostala trojica nadgledaju prozore, krenite!", čula sam Hejlin glas preko bubice i istog trenutka Lena je razvalila vrata.

Utrčale smo u salu, držeći pet dečaka na nišanu, po njihovom izgledu nisu mogli biti stariji od šesnaest i sedamnaest. Ovim su sebi uništili živote, završiće u u zatvoru na najmanje pet godina zbog ovoga.

"FBI! Bacite oružje i spustite se na zemlju!", Lena je glasno uzviknula.

Tri dečaka su je odmah poslušala, jer su im se strah i krivica ocrtavali na licu, ali dvojica su držala taoce. Specijalci su pritrčali trojici koja su bila na zemlji i razoružali ih pribijanjem iz zemlju.

Rukom sam dala znak Leni da je levi dečko moj, a ona je potvrdno klimnula glavom. Držao je pištolj naslonjen na devojčinu glavu, a ja sam mu se polako i pažljivo približavala. Plavuša je drhtala u njegovim rukama, prestravljena da bi bilo šta rekla.

"Baci oružje i zaustavi se ili ću pucati!", uperio je pištolj ka meni, ali je njegov stisak i dalje bio jak oko devojčinog vrata, ukoliko ovako nastavi, ona će ostati bez vazduha.

Prepoznala bih taj pogled i ton glasa uvek, ovo mu je bio prvi put; jer i pored jakih reči glas mu je blago podrhtavao. Njegovo držanje ga je takođe odavalo, nesigurno mahanje oružjem bilo je snak nesigurnosti.