Nakon lansmana

Nevidljiva potera..

-Da mi nikada više nisi prilazila, Jasemin! Nikada! Razumeš li ti mene!- Ece okrete leđa Jasemin i pohrli ka bini gde je Hazan stajala kao kip koji odoleva zemljotresu.. Bleda, uplakanih očiju, ali nežne, filigramske lepote koja kao da preti da se svakog trenutka rasprsne u hiljade iskrica i nestane..

-Ništa ti još nisi videla, mala devojčice.. Prelazim na plan B..-Jasemin u besu samo promrmlja tiho i okrete se ka izlazu..

-Gokhane, odvezi ti oca u vilu njegovim kolima, a ja ću malo da prošetam da se smirim i vratim se taxijem!- dobaci Gokhanu koji se još uvek borio sa razjarenim Hazimom da ga ubaci u kola..

-Jasemin, najmanje što mi treba, je još problema sa tobom! Ulazi i hajde samnom, trebaće mi tvoja pomoć.. Gde ćeš u noć tako obučena?! Uf, Jasemin, uf..-nije imao više snage da i za njom juri..

Nešto je namerila, a kada Jasemin nešto namerači, Jasemin to i odradi..

***

Sala je skoro bila prazna..

Na bini su još uvek stajali Hazan i Yagiz, potpuno skrhani neočekivanim skandalom..

Spremili su se za ovacije i odobravanje, a dočekali ponor poniženja..

Hazan su istovremeno prilazile i Fazileta i Ece.. Ona je sva skrhana gledala u pod, još uvek oslonjena na Yagizovu ruku..

-Hazan, hajde da te odvedem u Plazu, molim te.. –Yagiz je bio na rubu očaja videvši je u tom stanju..

-Da joj slučajno nisi više prilazio, Yagiz efendi! Ni ti, ni onaj tvoj brat! Hajde kćeri, hajde..-Fazileta se trudila da otme njenu ruku od Yagiza..

-Abla, tu sam, uz tebe sam, svemu sam ja kriva.. Ja sam trebala to veče da idem u hotel,a ne ti.. Pa ti do tada ni nisi imala nikakav život devojke.. Ja sam imala i momka i to godinama, a ti nikada nikoga..- Ece je plakala ubijena grižom savesti svesna svoje dublje krivice, one koju u ovo momentu nije smela ni da spomene..

Pred njom su stajali dvoje najpoštenijih ljudi koje je ona poznavala, a javno su bili žigosani i prozvani, kao da niko nije imao goru tajnu u svom životu..

I onog momenta kada je Fazileta grubo pokušala da odvoji njene ruke od Yagiza, ona kao da se prenu i pogleda je sa takvim razočarenjem, da Fazilet na mah ustuknu..

-Da me nisi dodirnula, MAJKO! Dalje ruke od mene! Eto ti tvoja takmičenja i prikazivanje lepote!Da li si svesna da je ovo mogla da doživi tvoja mlađa ćerka?! Da li si svesna kakvu je traumu mogla imati zbog tvojih ludih ambicija?! Ostavi me na miru, razumeš li šta ti govorim! Bar večeras me ostavi na miru!.. Ece, molim te odvedi je u Plazu..-Hazan je sada grcala od poniženja, tuge i bola..

-Ali, kćeri, nemoj tako, molim te! Srce će mi pući kada te takvu gedam! Nikada nisam mogla pomisliti da će tako nešto da se desi! Nikada!-i krenu opet da je dodirne za ruku, ali, Hazan vrisnu i nekom nadljudskom snagom pojuri van sale..

I dok su Fazileta i Ece preneraženo gledale za njom, Yagiz se već sjurio sa bine i krenuo za njom..

Reflektori su bili pogašeni, dekor sklonjen, a malobrojni okupljeni su čekali taksije i sve vreme diskutovali o neviđenom skandalu kojem su prisustvovali..

Yagiz je samo na izlazu video belu priliku kako nestaje iza ugla i kao bez duše pojuri za njom.

„Gde li je Sinan sada? On bi trebao da je teši sada, ona njega treba, a ne mene.. Ali, kako da je ostavim u takvom stanju da luta ulicama sama..?"-grozničavo je razmišljao..

Ulica je bila prazna, nikoga nije video i na prvi mah se skameni od straha za njenu bezbednost..Sav, van sebe, uhvati se za glavu i okrete se oko sebe ne bi li je ugledao..

I onda ugleda reklamu za neki kafić ispred sebe.. Ulete u njega, spreman na svakave scenarije.. Barmen ga je upitno pogledao dok mu je onako u smokingu prilazio..

-Da li ste videli jednu devojku u svečanoj haljini, da nije ovde ušla?- glas mu je drhtao, što od straha za njenu bezbednost, što od straha da ju je izgubio..

-Da, da, upravo je otišla do toaleta..Evo, onamo iza mene, levo..- barmen ga znatiželjno pogleda i nastavi da briše čaše..

Ni sam ne zna kako se našao u ženskom toaletu.. Bio je potpuno prazan a jedina vrata su bila zatvorena.. Iza njih, mogao je da je čuje kako neutešno plače..

 Osetio je olakšanje, jer, tu je, našao ju je..

-Hazan-pokucao je na vrata i pozvao je muklim glasom-Otvori vrata, molim te.. Ja sam, Yagiz.. Mogu li da uđem, Hazan, čuješ li me..?-

Nakon čitave večnosti, čuje kako se vrata otključavaju i otvoraju.. Pala mu je u naručje sve jecajući..

-Yaz, nikada me nemoj ostaviti samu, molim te..-jedva je prozborila i samo klonula u njegovo naručje.. Bilo je to previše, pa čak i za jednu ratnicu života, ali čim je osetila njegove snažne ruke oko sebe, sva njena snaga ju je napustila i opet je bila ona devojčica koju u utočište sigurnog zagarljaja prima onaj koji je uvek tu.. Onaj koji ne beži kada je najteže, već se suočava i bori i za nju i za pravdu, koja kao da se rasplinula pod silnim klevetama kao užarenim strelama..

Vratila se u svoj dom.. njegove ruke i taj božanstveni miris njegovog tela.. Miris njegove jedinstvene duše ju je opijao.. Njegov zagrljaj je mirisao na mir, spokoj, brigom da je njoj dobro i napokon je shvatila-ljubavlju.. Onom ljubavlju koja nikada ne odustaje, nego ruši svetove da raskrči puteve za svoju voljenu..

Volela je oca kao svog junaka detinjstva, sva lepa sećanja su joj bila vezana za njega, srce joj je pevalo dok ju je gledao i mazio je.. Kuća je bila puna samo kada je on u njoj bio, ali, njegovim odlaskom, sve ptičice i pesme u njenom srcu su utihnule.. i onda jedan dugi muk prepun tuge..

A kada tuga traje predugo, nalaziš okovanu pesmu srca tamo gde je uvek na očima, tamo gde su uzdasi svih devojaka i onda kreću snovi i začaranost koji iluziju dovode u pomoć stvarnosti.. Mislila je da je Sinan onaj koji joj vraća radost u njeno zaboravljeno srce, jer mladost traži sebi ljubav stalno i nalazi je neiskustvom u onima koji je i ne primećuju, a centar su svih pogleda i uzdaha.. I znala je da njeno neiskustvo i želja da bude voljena nemaju kriterijum realnih osobina, već ono što im je ispisano u košarici želja, čuvano da se njemu baš, pokloni na dar..

I eto je, dostojna lepotom i čistim osećanjima u srcu, a sve ono što je tražila i želela od Sinana, bio je uvek ON.. Yaz, koji je prepoznao labuda onda kada su svi gledali u nju kao u ružno pače..

Jedna noć je bila dovoljna da Sinan postane u njenim očima ono što su svi videli davno pre nje: nezreli, nedoigrani dečak, željan uzbuđenja i igara..

A njeno srce je sada bilo kao stara, uništena igračka.. Samo je nastavio kao da je nikada nije ni bilo..

Sinan.. zaigrani, nezreli i nepostojani..

I dok joj je Yaz milovao kosu i dozivao je sav očajan što je vidi u takvom stanju, jedan par očiju punih mržnje je gledao, taj prizor iz prikrajka, a zatim priđe barmenu i reče mu:

-Što god da ovi dvoje popiju, a pobrini se da obavezno nešto uzmu, stavi im ovo u piće.. Neće im ništa biti, samo će biti veseliji, si me razumeo.. Sećaš se kako sam ti sestru zaposlila i tebe dovela iz zavičaja.. Evo,vreme je da mi vratiš uslugu..Ovo ti je prva nagrada, a ako sve bude kako sam predvidela, dobićeš još mnogo više.. Da li smo se razumeli?- Jasemin je tutnula pregršt novčanica, a barmenu su oči zasijale..

-Ne brinite, biće sve kako želite, Jasemin hanum..-