Nakon lansmana

Došla si..

***
Zazvonio joj je telefon..
Sva se stresla kada je videla da je nepoznati broj..
-Čekate neku lošu vest?- zabrinuto je upita Tarik..
-Izvinite, da li možete da zaustavite kola, samo da popričam na mobilnom u diskreciji..?-
-Nema problema.. evo parking..-dok su se kola zaustavila, Hazan iskoči napolje i pritisne taster za razgovor..
-Dođi do starog groblja na Beykozu.. Tamo te čekam.. I ne zaboravi-nikome ni reči, jer nećeš više videti muža..-i veza se prekide, nakon što je robotski glas izdeklamovao text..
Tarik joj priđe i kada je video da se primetno trese, samo je upita:
-Loše vesti? Izvinite na indiskreciji, da li mogu nekako da Vam pomognem?-
-Ja.. ja, moram da što pre stignem do starog groblja na Beykozu..ali sama..-
-Ne brinite, blizu smo, ali ja vas ne smem pustiti samu u tom stanju!-
-Ne, ne, već ste dovoljno dobrog učinili, samo me pustite nedaleko od groblja, ja ću se već nekako snaći..-
-Dobro, kada vi tako kažete.. Evo, kod ove telefonske govornice ću stati, a vi onda samo produžite pravo i stižete do kapije starog groblja koje, koliko ja znam se više ne koristi.. Ali, baš se brinem za vas, noć je, šta ćete sami tamo? I to nenaoružani i bez pomoći ikoga? Da li ste nekoga obavestili da dođe da vam pomogne?-
-Ja Vam se najlepše zahvaljujem, moram Vas napustiti.. Zbogom..-I otvori vrata i istrči van kola.. Trčala je kao bez duše, a za njom je polako išao Tarik..
Stigla je do starih vrata i vide neku priliku kako izlazi iz oronule kućice.. Dok se približila, videla je starijeg čoveka sa puškom koju je smesta uperio u nju..
-Ni makac dalje! Imaš li mobilni kod sebe?-
Klimnula je glavom..
-Polako ga izvuci i baci ka meni..Polakoo..-
Hazan mu se polako približavala i dok je vadila mobilni iz torbice u jednom momentu mu pažnju privuče jednom rukom, a drugom rukom mu zada odsečan udarac u koleno i on se sruši, puštajući pušku iz ruke i hvatajući se za koleno.. Ona mu priđe da uzme pušku, ali se on iznenada okrete, zgrabi pušku i udari je po glavi.. Ona se zatetura i samo se skljoka na zemlju.. I kada je zamahnuo puškom da je ponovo udari, ona vide kako ga neko s leđa snažno udari i obori u nesvest..
Kraj nje je stajao Tarik, sav zadihan i van sebe od brige..
-Da li ste dobro? Šta se to ovde desilo? Zašto Vas svi napadaju?-
Napadač je polako dolazio k sebi i ona u očaju mu priđe, uhvati ga za okovratnik i divovskom snagom ga odiže i reče mu:
-Ti, Božja kazno, gde je Yagiz? Šta si uradio sa mojim voljenim?-
-Zakasnila si.. On je ..- i klonu..
-Govori bedniče!!! Gde je Yagiz? Gde???-
-Pod zemljom.. zakopao sam ga davno.. Za njega je sve kasno..-
-Nije kasno! Nisam zakasnila..- i krenu ka grobovima, zagledajući gde je hrpa zemlje.. Za njom je išao Tarik, sve zapinjući o granje i korenje drveća..
Hazan se prosto sjurila i u mraku pokušavala da ugleda svež grob..
Napokon, ugleda ga..
-Yagiz, stigla sam.. Yagiz, diši samnom.. Samnom si.. Ne odustaj Yaaz.. Tu sam..-
I vide lopatu kod gomile zemlje I grob do pola zatrpan..
Tarik joj reče:
-Ja ću kopati lopatom da bude brže, a ti koliko možeš rukama, tamam?-
I ona je već uskočila u jamu i rukama grebla po zemlji bacala ka Tariku koji je lopatom grabio i bacao je van rupe.. Sva je bila u blatu i jecajući je glasno vapila:
-Yaaz, ovde sam.. Yaz, stigla sam.. diši.. evo me.. Ne daj se, Yaz.. Nikako ne odustaj.. Bori se.. Tu sam.. Uz tebe sam..-
Ruke su joj već bile skroz raskrvavljene kada je napokon zagrebala po drvenom poklopcu sanduka..
Smejala se kroz suze..
-Evo me Yagize.. Samo još malo.. Ovde sam.. Sa tobom sam.. Voljeni, došla sam ti..
-Samo se odmakni da dignem poklopac..-reče joj Tarik..
Dok je Tarik dizao poklopac, ugledala je Yagiza svog poluzatrpanog zemljom, izbezumljenog od straha što je vidi samu..
Hazan mu priđe i plačući mu poče odvezivati ruke, kanap mu se urezao do kostiju od trzanja, krv je tekla i mešala se sa zemljom, a on je jecao i gledao je sa obožavanjem, šaputao:
"Došla si, samnom si.."
Gledali su se, plakali oboje, dok mu je ona skidala kanap i lanac oko ruku i u tom se sagne da mu utisne poljubac na željne usne, kad se začu udarac lopatom i Hazan klonu preko njega..
-E, sad ste napokon tamo gde ćete i ostati: zajedno u blatu živi zakopani..-Tarik se smejao grohotom, a Jasemin je stajala iznad rupe i likovala jer joj je još jedan pakleni plan uspeo..
Iznad njih se čuo zloslutni huk sove i niotkuda neki vetar poče da huji..
I Yagiz začu nečiji neljudski krik koji se ote nekom nevoljniku, a onda shvati da je taj krik-NJEGOV..

***
-JASEMIN, NEMOJ HAZAN DA ZAKOPAŠ, ONA ČEKA MOJE DETE!-vikao je iz sveg glasa..-MOJE DETE! AKO SI IKADA NEŠTO PREMA MENI OSEĆALA, NEMOJ TO RADITI! SPASI HAZAN! ZNAŠ I SAMA KOLIKO PATIŠ ŠTO NEMAŠ DECE, ZAMISLI DA UBIJEŠ JEDNO NEVINO BIĆE! NEMOJ, MOLIM TE! POMOZI JOJ! NEMOJ DA JEDNOG ANĐELA NOSIŠ NA DUŠI, AKO SMO TI MI GREŠNI!- reči očajnice su kuljale, bitno mu je bilo da spase Hazan, da joj drži pažnju i da ne baca zemlju preko poklopca sanduka..
-TIM PRE! NE ŽELIM DA TRAGA OD NJE OSTANE..!-sa mržnjom u glasu je odbrusila..
Odjednom se sve utiša i on pomisli da se ipak sažalila na Hazan, ali u tom je čuo kako negde iz daljine zvoni Hazanin mobilni..
-Tarik, idi ti da uništiš mobilni, da ne bi neko otkrio lokaciju gde se nalazimo..-
Čulo se psovanje Tarika i koraci koji se udaljavaju..
U tom se začuje i drugi mobilni.. Jasemin odgovara na poziv i odlazi dalje od jame..
-Hazan, otvori oči, molim te.. Hazan, nemoj mi to raditi, molim te..- plakao je dok ju je grlio, sav očajan.. I dok joj je grozničavo prelazio po telu, napipa u unutrašnjem džepu jakne nešto čvrsto, četvrtasto.. Ruke mu je ranije odvezala i sada je slobodno mogao da pretražuje okolinu sanduka.. I iz njenog unutrašnjeg džepa izvadi-svoj mobilni.. Bio je presrećan kada je shvatio da radi i smesta pošalje SMS i lokaciju Omeru i Erdalu.. Uspeo je da cimne i jednog i drugog i onda se usredsredio na Hazan.. Ruke kojima joj je pažljivo prelazio po leđima su bile krvave od njene krvi i on u momentu zameni mesta sebe i Hazan, tako da on bude iznad nje i dobi neku nadljudsku snagu i uspe da izdigne poklopac sa malo nabacane zemlje..
-Spašću te Hazan, sve će biti u redu.. S tobom sam, ne brini, evo idemo..-i nekako uspe da je prebaci na samu ivicu jame, a zatim iskoči i on sam, vrati poklopac sanduka, da bar malo dobiju u vremenu, uzme je u naručje i mahnito poče da beži.. Već je čuo glasove Tarika i Jasemin kako se vraćaju i onda ugleda rupu u jednoj grobnici, najpre spusti u nju Hazan, a zatim i on uskoči i umiri se..
Grlio ju je i nemo plakao, opipavao joj puls, ali od uzbuđenja i stresa mu se učini da ga ne oseća.. Onda se primiri, jer su glasovi bili sve bliži..
-NAĆI ĆU VAS! NE MOŽETE MI POBEĆI! OVO JE VAŠ KRAJ!-divljala je Jasemin od besa..
I onda tišina..
Zlokobna, preteća..
Oseti kako se Hazan u njegovim rukama pomera i zastenje..
-O, hvala ti, Bože, živa si!-šaputao je milujući joj lice, ljubeći joj ruke, vrat, usne..
-Yaaz, gde smo to mi? Jesi li dobro?-šaputala je nemoćno..
-Možeš li da pokrećeš ruke, noge..?-sav prestravljen od brige ju je pitao..
-Mislim da je sve u redu, ne brini.. Da li si ti dobro..?-
-Oh, Hazan moja..-i zagrli je nežno.. želeo je skroz da je nadkrili svojom vitkom pojavom, da bude njeno plavo nebo bez pretnje oblaka, da bude Sunce usred noći..
Trljao joj je promrzle ruke, duvao u njih da ih ugreje, a onda se zagleda u njene nežne oči, prepune ljubavi za njega..
-Yagiz, imam nešto da ti kažem, a da nisam ikada mislila da ću baš ja biti ta koja će ti reći..-šaputala je sva puna straha..
-Hazan, uspećemo, spašćemo se, ne brini, zvao sam pomoć.. Moja pametna Hazan, setila si se, stavila si i moj mobilni skriven u jakni.. Pomoć je na putu.. Samo što nisu stigli.. Sve
će biti u redu..-grlio ju je i ljubio joj lice umrljano blatom i suzama.. Njegovi nežni prsti-maramice su joj brisali suze dok su se njemu niz lice slivale, a da toga ni nije bio svestan..
Bili su čvrsto kao magnetom pripijeni jedan uz drugog, ona se tresla od straha i hladnoće, ali se polako smirivala kako se skoncentrisala na ubrzane otkucaje njegovog srca.. Yaz je tu, sve će biti dobro.. Dok je njega, biće i nje..
I onda ih obasja snop svetlosti baterijske lampe iza kojeg je preteći virila cev puške..
-Hoćete li sami da izađete ili da vas tu upucam..?-Tarik je bio razjaren od besa..
Yagiz se postavi između cevi puške i Hazan, rukama je čvrsto držeći uz svoja leđa..
-Da li ti to hoćeš da uštedim metak i jednim da vas oboje ubijem?-Tarik se kezio od pakosti..
-Ne.., izlazim ja-sam.., samnom imaš problem.. ostavi Hazan, nemoj još dva života da imaš na duši.. Nemoj da pucaš, evo, JA izlazim..
Ali Hazan nije htela da se odvoji od njega..
I uzalud ju je on gurao nazad, ona je milila za njim van grobnice i začas su se oboje našli van.. Ona posrnu, a Yagiz je prihvati u svoje naručje i pri tom oboje padoše na kolena..
-Nismo uspeli, Hazan moja..-
-Dešava se..-
Ona mu pade na grudi i zarida od siline tuge u grudima..
-Hazan, samo me gledaj u oči.. Samo me gledaj. Želim da sa tvojim likom u očima - nestanem ..-
Ona ga pogleda i prošaputa:
-Moram ti reći tajnu koju sam čuvala po cenu života..-
-Hazan, ti si jedina žena u mom životu.. Želim to da znaš..-šaputao je..
Tarik je očekivao Jasemin, nije znao kako bi dalje.. Držao je uperenu pušku u dvoje zaljubljenih i sve manje je želeo da bude deo ove priče.. Bavio se on svakakvim radnjama još u Americi, ali ovo je bilo i po njemu potpuno nepotrebno.. Tražio je način da se izvuče iz svega, ali činilo mu se da izlaza i za njega nema..
Odjednom su zasijali reflektori sa svih strana i uniformisani policajci su ih u obruču opkoljavali..
Neko je preko razglasa govorio da se predaju napadači i da oslobode žrtve..
Tarik je gledao oko sebe kao ulovljena zver i u jednom momentu samo vide kako Yagiz skače na njega da mu otme pušku i on u panici opali..
Onda se začu još jedan pucanj..
Pa još jedan..
I onda – stravična tišina koju je prekidao samo huk sova i lepršanje njihovih krila u noći..