Nakon lansmana

Deo 23

Yagiz je tupo gledao preda se..
Raspadali su mu se svetovi..
Istorija se ponavljala..
Jedna skrivena tajna je mogla da košta i njega voljene žene, kao što je.. kao što je već jednom davno koštala njegovog biološkog oca..
Njegovu majku su udali bez njene volje..
Njegovi roditelji su se voleli..
On je bio dete velike ljubavi..
Ali, njegov otac je toliko bio razočaran da nije želeo da čuje od majke pravu istinu.. da joj je on bio prvi, da je bila u fiktivnom braku, da ga je volela od kako je za sebe znala..
I njegov biološki otac se školovao u Americi..
Živeo i radio u Americi..
Možda je još uvek tamo..
Možda je to povezano sa njegovim slanjem u Ameriku?
Koliko pitanja odjednom, glava mu je pucala od nepoznanica njegovog života..
Hazim se malo smirio i došao do pisaćeg stola Sevinč i otključa fioku, pa iz nje izvadi svesku u kožnom povezu..
-Ovo je Dnevnik tvoje majke iz tog doba.. Iz njega ćeš o svemu njenim rečima objašnjeno, sve saznati.. Želela je da posle njene smrti ti to dobiješ.. Bojeći se da ću te izgubiti, stavio sam u amanet advokatu da posle moje smrti, kada se otvara testament, ti dobiješ ono što ti je majka ostavila.. Izvoli, sine..-i pruži mu..
Yagiz ga prihvati pažljivo kao najveću dragocenost, kao iskrice koje će se u svakom momentu raspršiti i nestati, stopiti se sa mrakom koji je nadirao u njegovu podsvest.. Premeštao ga je iz ruke u ruku i onda nasumično otvori i vidi sliku Sevinč sa jednim mladim čovekom njegovog zelenog pogleda i visokog stasa..
Njegovi biološki otac i majka..
Sada sve zna..
Ali istina ne čini ljude uvek srećnijim..
Imaće kada da razgovara o svemu sa majkom.. Na groblju..
Njegova plemenita majka, njegov saveznik i prijatelj, tek nakon njene smrti će mu ispričati svoje tajne, vezane za njegov postanak i rođenje, baš kao što je i on njoj pričao tajnu o svojoj nemogućoj ljubavi..
Ali, za nemoguće je bilo potrebno vreme..
Baš kao i za tajnu njegove majke.. tajnu svog rođenja..
-Majko, oče, ja sam "vi"-, pomisli..
-Ali ću ja svoju sreću proživeti i za vas..
I nikada za svoju Hazan neću imati reč "nemoguće"..
LJubav je ta koja od nemogućeg pravi stvarnost..
A moja stvarnost je moja Hazan..
Sada, kada znam priču svojih pravih roditelja, još više te volim, Hazan moja..
Do poslednjeg daha..
Samnom si..-

***

-Aman,.. baba... ne odugovlači više tim suzama, već mi ispričaj ko sam ja? Nakon svega što sam čuo, da napokon saznam koji sam bingo ja izvukao, da l da plačem il da se smejem..-

Hazim ga pogleda sa tugom..

-Obećaj mi da nećeš praviti problema nakon što sve saznaš, molim te..I ovako mi je sve ovo preteško, ali shvatite, da sam vas sve vreme osećao kao da ste moja rođena deca..Krv moje duše, a to je nekada veće nego kada ste krv nečije krvi..-

-Baba, baba, nemoj odugovlačiti, ni ja samog sebe ne znam kako ću kada reagovati, ne traži mi da ti obećavam na neviđeno.. Nego, ispričaj mi MOJU PRIČU..Dosta smo svi mi živeli u laži.. Vreme je i za MOJU istinu!!!-

-Eh, Sinane, eh..!!!

-Nakon Yagizovog rođenja, očekivao sam da će Sevinč svoje rođeno dete obožavati, pogotovo zato jer je bilo dete ljubavi njenog života.. Ali, nešto što je samo ona znala, a desilo se pre Yagizovog rođenja, uvelo ju je u tešku depresiju.. Od početka je odbijala da doji Yagiza, nije mu prilazila danima, kada je plakao noću, dadilja I ja smo ustajali i odlazili da ga umirujemo, kasnije sam ga ja ušuškivao pred spavanje i čitao bajke njemu i Gokhanu.. A moja Sevinč, bitisala je sama u nekom svom svetu, sedeći u Ateljeu i zureći u jednu tačku, odbijajući normalno da jede i ikuda da ide.. Nisam znao kako da doprem do nje i bio sam spreman na sve, samo da joj pomognem..