Nakon lansmana

Hotelska soba-ponovo..

***
-Erdale, smesta sa svojim ljudima idite u hotel i hoću da pregledate sve snimke sa svih kamera, sve što je izbrisano da regenerišete, moramo otkriti ko je to uradio! Da li ti je jasno? Ispitajte sve zaposlene, imate sva moja ovlaštenja, a ja ću čim pre doći tamo.. Javljaj mi sve šta se dešava..-
-Hazan, odvešću te u Plazu, pa idem u hotel da ispitam zaposlene i pregledam snimke.. -
-Ne, Yagize, sve što tebe boli, i moj je bol.. Zajedno ćemo to istražiti.. Neću te ostaviti, a i ne mogu večeras da budem sa majkom.. Mora malo da razmisli o svojim postupcima.. Vreme je da naše sudbine prepusti nama, da shvati da se život uči življenjem, a ne da nas večito drugi vode po svom..-odlučnim glasom mu je rekla.. Naglo je ustala i u momentu joj se zamutilo pred očima, ali je on odmah prihvati za ruku i ona oseti topli, čvrst stisak koji joj je palio krv..Svaki deo tela je težio ka njemu, sve kao da je stalo..
Ali, Yagiz samo ustane i ogrne je svojim sakoom, brižno je uvijajući u njega, a njoj se miris njegovog tela toliko uvlačio u sve njene pore, da je mislila da će se onesvestiti od miline..
Ispred kafića ih je već čekao taksi i dok su ušli u njegovu unutrašnjost, neka silna toplota kojom je on svojom pojavom zračio joj skoro pomuti svest.. Jedva se uzdržavala da ga ne dodiruje više nego što su već sedeći jedno pored drugog osećali..
I onda oseti kako je njegova umirujuća blizina uspavljuje..
Dok je tonula u slatku izmaglicu, Yagizu zazvoni telefon..
-Izvoli Ece..-javio se, a sa druge strane se začuo njen glas pun kajanja..
-Yaz, ja sam kriva zbog svega što vam se desilo..- i kao neko naivno dete ispriča mu u kratkim crtama kako je Jasemin ispričala u poverenju šta se izdešavalo one noći u hotelskoj sobi, kao i da je ona tada obećala da neće nikome to reći..
-Da, neće reći, ali će kombinovati kako da me uništi.. Njen problem sam oduvek bio –ja.. Eh, Ece, eh, kako si naivna..-
-Yaz, sestra će biti skrhana kada shvati da je sve moja krivica..-i poče gorko da plače..
-Slušaj me, sestra je samnom i spava.. Molim te, nikome ovo nemoj govoriti.. Ona ovo ne sme da sazna nikada jer ne bi mogla to da podnese, da li si me razumela?-
-Ah Yaz, pa ti zaista toliko voliš moju sestru..-
-Samo nemoj više sa Jasemin ništa razgovarati, znači NIŠTA! Ona je u stanju da iz svake tvoje reči da neku svoju korist nađe, zato, što dalje od nje.. U redu?-završio je razgovor sa Ece i onda shvatio da je Hazan potpuno klonula njemu na rame.. Gledao ju je kako spava uz takvo nemo obožavanje i sreću, da se iznenadio kada mu je vozač rekao da su stigli ispred hotela..
Erdal ga je čekao ispred ulaza u hotel sa dvojicom svojih ljudi i dok je Yagiz nežno uzimao u naručje Hazan, počeo je da mu referiše urađeno..
-Erdale, samo da gospođicu Hazan odnesem u svoj apartman, od stresa je zaspala, a vi nastavite sa poslovima, ja ću sići.. Tamam?-
***

Njegov apartman..
Da li je bilo suđeno da to veče završe na „mestu zločina"..
Spustio ju je nežno na krevet i u momentu kada joj je skinuo cipele i pokušao da je pokrije mekim pokrivačem oseti toliku ljubav u svom srcu prema njoj i polako, kao pero meko, spusti nežni poljubac na njene usne.. I nije znao kako, tek, oseti njene ruke na svojim ramenima i sve se izgubi u kovitlacu strasti i željnih poljubaca.. Ljubili su se kao da sutra neće postojati.. Grlili se kao da tela nisu dovoljno pripijena jedno uz drugo.. Njena koža je bila svila koja ga je dražila na još dodira, još poljubaca, zagrljaji i pogledi više nisu bili dosta..
Nije bilo ničega što je gradilo zidove među njima, postojali su samo oni u nekom snu koji su zajedno sanjali i svakim novim zagrljajem, uzimanjem i davanjem umirali u svetlosti novorođenih zvezda..
„Postojiš samo TI.. postojimo samo kao MI.. Nemoj nestati.. Ostani u mom snu.. Nemoj nestati.. Ne daj da se ikada više probudim.. Ovo je razlog za živeti i umreti.. Ovaj poljubac me raspamećuje na hiljadu različitih načina.. Ne mogu bez tebe.. Ništa nas više ne razdvaja.. Nema ničega.. i nema NIKOGA između nas.. Samo TI.. I samo MI.. Voljena, jedina moja..-misli su mu se kovitlale, grmele, pokretale svetove, otvarale zemlju pod telima, gutale ih u ognju i opet milovale kao voda izvorska.. Samnom si.. S tobom sam.. Voljenaaaa.."
„Da li je ljubav san", pitao se dok je plutao beskrajnim plavetnilom neba, kao da je hodao po bistroj površini nepreglednih okeana sa njom u naručju.. Sa njom je sve moguće.. Uz nju diše, uz nju lebdi i ne oseća bol, samoća se raspršila i pred očima kao da mu vatrometi blistaju..
„Da li je moguće da ceo moj svet bude jedan čovek?-pitala se u kovitlacu koji ju je nosio, uzdizao i bacao po rumenom horizontu koji se rađa..-Da li je ovo sreća za kojom svi tragaju? Te oči kao oganj što prže sve ono što nas razdvaja, što ne znaju šta je to „zabranjeno je.." Da li sam oduvek samo njegove oči tražila, da li može ovoliko božanske sreće kucati u mojim grudima.. Trebaš mi svakog časa, trebaš mi u oluji i tišini, jer, TI si moj ceo svet, ti si sreća koju sam ne tražeći našla.. S tobom sam, Yaaz.. Sa mnom si.. Umreću sa tobom srećna i uvek i jedino samo

TVOJA.."