Nakon lansmana

Ja-Hazan Egeman..

***

-Hazan, ovo jeste naša prva bračna noć, ali, ići ćemo onim tempom kojim oboje želimo.. Samo mi reci svoje želje, a zajedno ćemo odlučiti kako ćemo dalje, tamam?- kako su ušli u kuću, ona je gledala oko sebe kao uplašena srna i čvrsto se privijala uz njega..
-Hazan, imam jedno iznenađenje za tebe.. Hajdemo napolje..-Yagiz ju je dobro poznavao i shvatio je da trauma one poslednje hotelske noći još uvek kola njenim venama.. Želeo je da izgrade najpre onu jednostavnu supružničku, fizičku prisnost, jer do skora je stvarnost bila sasvnim drugačija..
I za najlepše, svakome treba vremena da se navikne da bi se potpuno prepustio voljenom..
A on je za nju imao beskrajno strpljenje i samo je osluškivao svaki njen treptaj i uzdah..
Njena sreća i uživanje su bili njegova najveća radost i samo je razmišljao kako da je opusti, da bi zajedničko uživanje u bračnom životu bilo potpuno..
Dok su izašli na trem sa druge strane staklene kuće, pod sjajem Meseca i zvezda svetleo je okrugli krevet sa bezbroj jastučića i cvetnim prekrivačem, a pored njega je žuborila mala fontana sa tri anđela na vrhu.. Površina vode je bila prekrivena lokvanjima , a iznutra su svetlele zelene i plave led sijalice..
Hazan je okice raširila od silne radosti i iznenađenja, prišla fontani i zahvatila dlanom malo vode, a zatim je pustila da joj pada kap po kap.. Kao mala devojčica je obožavala fontane i otac joj je stalno obećavao da će joj napraviti jednu sobnu samo za njene oči.. A eto, njen muž, njen Yaz je tu želju pretočio u stvarnost.. Setila se da mu je davno o tome pričala, a eto, on je svaki detalj u vezi nje pamtio i njene snove pretakao u stvarnost..
I odjednom, nedaleko od njih, neko je puštao kućni vatromet i neku romantičnu muziku, nešto je neko od komšija slavio, a eto, sve se tako divno složilo u jednu prelepu bajkovitu stvarnost , samo za njih dvoje..
Muzika je bila tako nostalgična i puna zvukova davnih dana, a pesma starinska, da ona najpre tiho, a potom sve glasnije zapeva.. Yaz je samo prihvatio tercu i nežnim glasom ju je pratio.. Pesme iz njihovog srca su ponovo oživele stare radosti i izlečile ljubavlju sve rane života.. Njihove davno utihnute pesme su dobile svoj put za večnost nezaborava ove predivne večeri..
I dok je ona sa detinjom ushićenošću gledala čas vatromet, čas fontanu, Yaz ju je gledao sa nemim obožavanjem i tihom srećom u duši..
-Hazanem, ranije sam te gledao sa setom i patnjom u srcu.. Za eto, kratko vreme, sve moje pesme su dobile krila srca i duše i evo me pored tebe da delimo stvarnost i snove.. Naprosto ne mogu još uvek da verujem-šaputao joj je kraj uha dok ju je grlio..
-Yaz, oduvek sam želela da spavam pod vedrim nebom i da pri tom gledam zvezdano nebo i Mesec.. Pa ovo je.. nestvarno lepo..-šaputala je, prosto ne verujući da joj se to događa..
-Neka sve naše noći budu ovakve, ostvarenje naših najlepših maštanja i snova, voljena moja ženo..-
-Yaz, moram ti nešto reći..-zastane značajno ga gledajući u oči..-Yaz-ti si.. SAVRŠENSTVO..- i spusti slatki poljubac na njegov obraz, a on je zagrli nežno je privijajući uz sebe..
Spustili su se na krevet, a ona ga je gledala u zenicu i pogađala, kakve li su mu boje oči?,, Zenice su mu gorele plamenom strasti, ali je samo ušuška u pokrivač pribijajuči svoje telo uz njeno i tako ostadoše zagledani u zvezde na nebu..
-Da li me to odande gleda i moja majka i raduje se mojoj sreći?- setnim glasom prozbori.. Hazan se na to trgne i samo mu reče:
-Mora da si jako voleo svoju majku.. –a u duši joj zebnja zbog sumnje u svom srcu..
-Pa nismo baš bili bliski, više me je volela nekako izdaleka, kao da je krila neku tajnu u vezi mene, koja joj je smetala da me potpuno zavoli.. Ali, nakon što je umrla, jako mi je nedostajala.. Sve reči koje su bile gušene godinama, tek onda, na njenom grobu sam mogao da izgovorim.. Ona je tako i prva saznala za moju ljubav prema tebi..-
Poljubila ga je u rame nežno i još jače ga prigrlila uz sebe..
-Yaz, telefoni nijednom nisu zazvonili.. Baš čudno.. –
-Nije nikakvo čudo, Hazanem, svi su isključili, jer sam želeo da ovaj dan bude samo naš.. Jedan dan da budemo samo MI.. Jednom da ne budem porodični vojnik, već tvoj MUŽ I ti moja ŽENA! Toliko smo dužni jedno prema drugom.. Čim budemo mogli, ići ćemo na medeni mesec.. –Yaz, meni je svuda sa tobom "medeni mesec".. Samo da smo zajedno..-
-Hazan, meni ništa drugo sa tobom ne postoji ni kao opcija.. Ti si moja stvarnost i moj san.. i to ćeš za mene uvek biti..-
Sada je tek shvatila da leže na vodenom krevetu..
Ljuljuškao ju je, a njoj se činilo kao da plutaju po beskrajnoj morskoj pučini dok se rađa blago jutarnje Sunce..
Utonula je u sladak san u najlepšem utočištu na svetu: njegovom toplom zagrljaju..

***

Kao da je bila u središtu Sunca, svetlost oko nje i neka umirujuća toplota ju je naprosto opijala.. I onda žubor vode iz fontane, miris NJEGA, poput kristalno-čiste vode sa izvora, pomešanog sa opojnim mirisom pokošenog sena, čula je zvuke buđenja jutra pozdravljenog cvrkutanjem ptica iz obližnjeg šumarka i lajanja pasa iz daljine..
Neko pored nje diše, nečije srce kuca kao najlepša muzika u ritmu buđenja ranog jutra..
Buđenje uz voljenog.. ima li lepšeg osećaja u duši?
Kada prosto ne smeš da dišeš da ne bi sve nestalo kao rasprsnuti mehurić snova, koje stvarnost neprestano osuđuje na nestajanje baš kao iskrice sećanje uz koje se budiš i svim srcem čezneš da postanu java..
Eto, njena najveća želja je dobila svoje ime:Yagiz!
Njegova svetlost postojanja je bila njen putokaz iz snova..
I od sada pa nadalje neka svako jutro bude ovakvo!
"Hvala ti, o Bože!"-pomislila je, jer jedina i najveća želja oduvek joj je bila samo da bude voljena od voljenog i uvek uz njega, sa njim.. Ovo je središte kosmosa bez vremena i stegi realnosti koja to i nije.. On je njena stavrnost.. Bitisanje bez početaka i kraja.. A ako mora neki kraj materijalnosti da dođe, onda neka ona prva ode, ali njena duša će ga uvek naći..
Ne bi mogla više da diše bez njega, sada je to shvatila..
Sve ostalo je izgubilo boje i obrise pod njegovom divnom pojavom, postalo je nebitno jer je to samo život koji donosi iskušenja i promene..
Ali ON, on je tu da bi uz nju i OSTAO! Kako uz nju kao njen voljeni muž, tako i kao izgubljeni deo nje same u onom haosu duša univerzuma gde se polovine suđenih večno traže, pa neke i nikada ne nađu..
Blagoslovljen da je njegov dolazak u njen život..
Ovo je njen raj postojanja..
Ništa joj više na svetu nije potrebno..
Pogledala je u njegovo usnulo lice, spavao je blaženim snom deteta, miran i spokojan, sav opušten i tako mnogo, samo NJEN!
Tiho, da ga ne probudi je ustala i začas je u kuhinji spremala doručak za svog dragog.. Pri tom je pevušila i sa ljubavlju mu servirala na tanjiru, sve u obliku srca, od raznog povrća i salata je formirala cvetiće i na kraju kečapom ispisala:"Volim te!"
Pogledala je sto i bila je prepuna sreće što napokon i njemu ima ko da sa ljubavlju sprema obrok i da razmišlja šta ON voli da jede..Sipala mu je omiljeni sok od zove, svež čaj se kuvao i cela kuhinja je mirisala na domaćinsku atmosferu.. Neka i on oseti kako je to imati uz sebe onu svoju posebnu ženu koja mu sve želje čita iz očiju i čuva nebo nad njihovim domom..
Bila je okrenuta vratima i onda je više osetila , nego što je čula kako joj se približava s leđa.. Polako joj je rukom sklonio kosu i nežno je poljubio u obraz, onako sočno, od srca..
Okrenula se ka njemu i u momentu se našla u njegovom naručju sva ustreptala i raznežena..
-Sreća da sam završila sa pripremom doručka, inače nema šanse da bih to mogla uz tebe!-i slatko se nasmejala, ponosno ga gledajući.. Krene rukom ka njegovom obrazu i pređe po licu tik ga dodirujući, na šta on samo zatvori oči i tiho prošaputa:
-Ovo je jutro iz mojih snova..- a ona samo zarije svoje prste u njegovu kosu i privuče njegovu glavu uz svoju..
-Yaz, ne mogu više.. silno te želim..-i pri tom blago pocrvene, spustivši pogled..
-Tako te volim, ratnice moja..-samo je uze u naručje, lako kao perce i ponese je put spavaće sobe..
Spustio ju je na krevet i začas više ništa nisu imali na sebi, on ju je ljubio najpre nežno, ali zahtevno i posedovno, nežno joj milujući lice, kosu, polako tonući u delirijum strasti.. Ovaj put, oboje su sve osećali svim srcem i dušom, želeli su da utonu jedno u drugo, a svaki njegov pokret joj je bio nekako poznat, izlazio je sa dna podsvesti na svetlost novog dana.. Tela su se odmah poznala, sinhrono su se kretala uvek jedno ka drugom, željna da se stope u jedno, a on je samo ponavljao u žaru ljubavi:
-Mi smo jedno voljena moja..-a ona se namah seti tih istih reči koje joj je šaputao i one izbrisane noći, iste reči i taj njegov uzdah iz grudi koji mu se i tada oteo nad njenim ramenom, jer su tela našla svoj put jedno drugom, a sećanje na njegov miris, dodire, uzdahe i poljupce, skoro da joj pomuti svest od sladostrašća.. Sada se već jasno svega sećala i shvatala je, da je ono bila njihova zarobljena ljubav u srcu, nenadanom hemijom oslobođena, i nije mogla a da ne bude na neki čudan način, zahvalna onome koji je to uradio, jer, ko zna koje prepreke bi razum još smišljao zbog nekih nametnutih normi ponašanja, dok je ljubav u njihovim srcima tavorila i gubila svoju magiju postojanja..
Ovako naglo oslobođena, bila je ravna eksploziji strasti, sreće i radosti davanja onome koji bi za nju sve učinio.. I oduvek je to bio ON, ON koji ju je podizao kada je padala, on koji ju je tešio i brisao joj suze prstima maramicama, video njenu lepotu kada je svima bila nevidljiva, ON koji ju je gledao sa nemim obožavanjem i uvek imao vremena za nju..
Da, njen suđeni čovek je bio uz nju, a ona mu se predavala svim srcem i dušom..
Napokon je našla svoj DOM, vratila se tamo gde je oduvek pripadala i oseti kako se pod silnim naletom emocija prosto raspada i da je upravo ON spaja u novu, njega uvek željnu,- Hazan Egeman..