Nakon lansmana

Droga u mojim venama..

***
Vozio je svoju Mariju Mercedes i svaki čas je pogledavao u Hazan, koja je nema i bleda takođe svoje zabrinute poglede krišom slala k njemu.. U jednom momentu istinske potrebe i želje, stavi mu ruku na njegovu, a on je samo uze u svoju šaku i prinese svojim usnama.. Poljubio joj je nežno zapešće i kada je odmakao usne, učinilo joj se da je želja u njoj bila još jača.. Više nije mogla da kontroliše svoj pogled.. Svaki put kada njene oči nisu gledale u njegovu divnu priliku, osećala se kao da je u ponoru bez dna.. Duboko je udahnula miris njegove kože, koji kao da je ispunio svaku poru njenog tela.. Udisala je kao da je tek sada prodisala, kao da je dugo bila davljena u vodi mraka bez njegove svetlosti..
I da, on kao da je sijao, svaki put kada bi je pogledao..
Stisnula je njegovu ruku i osetila kako je zadrhtao od osećanja koja su ga nenadano obuzela..
-Idemo kod mene u Plazu, nemam više poverenja u pića iz kafića..-pogledao ju je, a ona je samo nemo klimnula glavom..
Da je rekao da idu na kraj sveta, samo bi ga pitala kada polaze.. Niko joj više nije trebao, nizačim više nije žalila i sav strah je prestao da postoji.. On je uz nju, svaki njegov pogled je svedok čiste ljubavi njegovog srca i svaka njegova odluka je bila NJIHOVA, a sve uvek prvo za NJENO dobro..
"MI"-svetlele su reči u svom iskonskom značenju, zajedno uvek i svuda, ma šta bilo, nikada više neće biti napuštena i ostavljena otrovnoj samoći nevoljenja.. Sve što je celog života želela bio je ON i ništa više nije bilo važno, već da budu zajedno i da ne dopuste da ih niko i ništa više i nikada ne rastavi..
Propustio ju je da ona prva uđe u lift PLaze i pokrenuo ga pritiskom na dugme.. Držali su se za ruke i pri tom jedno drugom milovali prste.. Igre i nežni dodiri ruku su bili nešto što nikada do tada nije znala koliko zadovoljstva može u duši da pokrene.. Gledali su se nemo, a zenice su im bile maksimalno raširene, a usne i jednom i drugom poluotvorene.. Začas je otkljkučavao svoj apartman i propustio je unutra..
-Mora da si gladna, začas ću nešto spremiti..-već je kretao ka kuhinji, ali ona naglo ustade i uze ga za ruke..
-Sačekaj, sedi ovde..-
Yagiz sede pored nje pogleda prikovanog za pod..
-Svesna si da droga još uvek gospodari našom voljom.. Kada se ona eliminiše, znaćeš šta TI ZAISTA želiš.. Nemoj da kažeš nešto što će te kasnije povrediti, molim te..-pogledao ju je molećivo..
-Yagize, meni je sve ovo pomoglo da jasnije vidim i sve shvatim.. Pomogla mi je da se izbrišu sve one začaranosti pod kojima sam bila i bez droge, da razumem, da odrastem i sazrim u svojim odlukama.. Ako ti tako želiš, možemo kasnije razgovarati, svakako imamo kontrolu za nedelju dana kada će opet proveravati nivo droge u našoj krvi, ali ja sada, sve nekako vidim jasnije i sebe bolje razumem šta želim.. Sve vreme mi je telo davalo signale ko je onaj pravi za mene, ali moja luda zatelebanost.. Neću nikada više o tome govoriti.. Tome je došao konačan kraj.. Moja stvarnost je pored mene.. Uz mene..-
-I tako će uvek biti.. Hazan, sve što sam do sada osećao, nisam se plašio da ti kažem zato što sam se bojao nekoga.. U tome su me uvek sprečavali osećanje bratstva i tvoja čast.. Nakon sinoćne večeri, svima je jasno šta Sinan oseća prema tebi, a što se časti tiče, nikada ne bih dopustio da neko nešto ružno o tebi govori.. Sve što smo noćas zajedno doživeli, nažalost, ničega se ne sećamo.. Ali, rekao mi je drEmir, da postoji mala verovatnoća da će nam se sećanje možda ipak vratiti.. Tu noć ja sebi ne mogu oprostiti nikada, ali..-
-NEMOJ! Nemoj NIKADA sebe optuživati! Ja ti to neću dopustiti! Ceo svoj život, ti si uvek pre mislio na druge, za sebe nikada nisi mario, a meni si isuviše dragoscen da bih ti to dopustila da i dalje sebe gaziš.. Yaz, ti si meni bitan isto kao što sam i ja tebi. MI postojimo samo ako smo oboje jednako bitni i ravnopravni.. Nikada neću dopustiti da iko ijednu reč lošeg kaže za tebe.. TO znaj, od sada, pa zanavek..-vatreno se zdala u svaku izgovorenu reč, željna da mu pretoči svoje srce u njih i da shvati svoju pravu vrednost..
-Mora da nam je barmen stavio drogu u onaj tonik, što nam je onako ljubazno doneo nakon što smo seli u kafić da dođemo k sebi..Ne znam kako, ali dokazaću da je Jasemin to sve nekako organizovala..-naglas je razmišljao..
-Ko god da je, sigurno je imao zlu nameru, ali Yaz, odsada pa nadalje, izvucimo iz svega ružnog ono najlepše kao neke naše male sreće koje će jednom biti uspomene.. upamtimo za sve buduće dane i prošlu noć kao najavu dobrih vremena koja su pred nama.. Napokon smo shvatili ono što je bilo neizdežno-dogodilo se.. Sve vreme me je sudbina vodila ka tebi, dok si me ti čekao ne nadajući se ničemu od naše sreće, ali radeći na mojoj .. To je ono lepo što nas mora održati tokom ružnih dana.. Od prvog susreta u hotelskoj sobi, do prošle noći koja postoji tamo duboko, u našoj podsvesti..-Hazan je rukom krenula ka njegovom licu i pomilovala mu obraz, na šta se on u početku trgao, kao iz ružnog sna, ali mu se onda nesvesno licem razli osmeh takvog olakšanja i blaženstva, da je samo klonuo na naslon kauča..