Nakon lansmana

Samnom si..

***

A onda su iz kuće izašle tri komšinice iz mahale i svaka je u rukama nosila po ogromni oval pun raznoraznih posluženja, spremljenih sa ljubavlju i srećom za nejlepše želje njihove Hazan.. Komšinica Emine joj priđe i reče:

-Mesecima si izdržavala mnoge naše porodice, brinula o deci iz mahale da imaju dom i sve neophodno, ovo je najmanje što možemo za tebe da učinimo: spremile smo sve ono što znamo da ti voliš da jedeš, a nadamo se da će se i ostalima svideti.. Afetos..-

Na te reči, Hazan , sva dirnuta se skoro rasplakala, grlila je jednu po jednu komšinicu, a one su brišući keceljama suze, hitale u kuću po sve nove i nove ovale..

Uskoro je na venčanom stolu stajala prava mala gozba sa predivnim ponudama, sve domaćinski spremane uz molitve za sreću Hazan i njenog Yagiza..

Yagiz je bio iskreno dirnut gestom komšinica iz mahale i samo im je nazdravljajući rekao:

-Nisam imao tu sreću da mi majka sprema ono što volim..Sve moje želje je uvek ispunjavala naša kućepaziteljka Saliha.. A željan sam bio čak i toga dok sam kao dete od dvanaest godine nastavio svoj život , nenadano prognan iz svoje porodice, doma, zemlje pa čak i kontinenta.. Čitav okean me je delio od moje porodice koju sam oduvek toliko voleo.. Nikada se nisam navikao na njihovu brzu hranu i prvom prilikom sam naučio da kuvam i samom sebi pravim ono što su mi sećanja poručivala da volim.. Kasnije, kada sam se vratio iz Amerike, toliko sam radio, da nisam ni obraćao pažnju šta jedem i tek kada je majka insistirala da dolazim na porodične obroke, Salihina i Narinina kuhinja me je činila prividno zadovoljnim, jer je to bilo najbolje što sam do tada poznavao.. Hvala vam što ste me podsetili na ukusna jela koja se spremaju iz čiste ljubavi za svoje najbliže.. I što god da vas muči, znajte, vi ste i moja porodici i uvek ćemo moja supruga i ja biti tu da vam pomognemo.. Živeli!-I pogleda gospođu Yagiza Egemana koja je blistala od ponosa kakvog čoveka ima pored sebe..

I svi su bili oduševljeni ovim što su videli, a Hazan je samo šapnula Yagizu:

-Ponosna sam na tebe.. Uvek mislim da ne možeš biti bolji i onda me već sledećeg trenutka pobiješ još većom dobrotom..- i meko ga poljubi u obraz, a pri tom se zacrvene, jer su se sve mahalske žene postidele i sklonile, jer njihovo vaspitanje je bilo vrlo surovo i nisu takve stvari nikada do tada viđale u svojoj okolini.. Učene su da svoje intimnosti čuvaju za svoje sobe, a većina ih nije imala ni spavaće sobe, već su svi živeli u jednoj sobici.. Često su to bile iznajmljene kuće, baš kao što su Fazileta i njene ćerke živele oduvek.. Sudbina je bila blagonaklona prema njoj i sada joj je poklonila srce ovakvog jedinstveno-savršenog mladića, koji je sopstvenim umećem zaradio i svoju kuću u Tuzli i stan u Plazi.. Naravno da će pomagati one koji imaju manje sreće, jer dajući pomoć postiže se veće zadovoljstvo u srcu nego ikada uzimajući i otimajući.. "Oteto je prokleto", lepo narod kaže, a "podeljena sreća je duplo veća"..

A njena i Yagizova sreća ne bi tog momenta mogla da se pretoči u ceo univerzum..

***

-Iza svake slike kao lepe uspomene, ostaje da traje neispričana priča.. Svaka od njih je spomenik nekom lepom osećanju, nekoj sreći koja traje večnošću trenutka, ali za nju, sve mladosti i ljubavi su stvarne i opipljive.. Zato evo, dozvolite da ovekovečim ovaj vaš divan dan, dragi moji kumovi.. Amaterski se bavim fotografijom, a ovo je tako divan ambijent, moji kumovi blistaju, primite ovaj moj poklon na dar.. Samo vas molim za malo strpljenja, da sve bude onako kako sam zamislio..-obrati im se kum Omer vadeći svoj profesionalni fotoaparat..

Za tili čas, brdo prelepih slika su snimili , jer sreća je najlepši ukras ljudi.. Ona blista osmesima i iskrama ljubavi u očima ..On gleda u nju, grli je i privija na grudi, kao da će svakog časa iščeznuti.. Najlepše je bilo što njih dvoje nisu ništa morali da glumataju, bili su ono što jesu, prirodni, skromni i beskrajno zaljubljeni.. Nijedna poza ni profesionalnost to nije mogla nadoknaditi..

Sunce je polako tonulo nad horizontom..Vrtom je odjekivala divna muzika, a Hazan i Yagiz su igrali zagrljeni, zagledani jedno u drugo.. Svi su se već davno razišli, prethodno sve raspremivši, a njih dvoje su lebdeli u nekom bezvremenu ljubavi i beskrajne sreće.. Polako su se njihali u ritmu muzike, a najlepši zvuci su bili otkucaji srca i svaki udisaj i izdisaj voljenog bića..

-Volim te, Hazan, ženo moja..-šaputao joj je na uho, glasom koji je milovao, žuborio i odisao ponosom i uzavrelom radošću.. –Sve ću učiniti da budeš srećna.. Ovaj dan je samo NAŠ.. Samo ovaj jedan dan za našu ljubav..-za njegov žumoreći glas, talasi okeana su bili nečujni.. Sve što je imala najdragocenije-bilo je u njegovim grudima, to srce koje zna tako nežno i nesebično da voli.. Uz njega se osećala kao na tronu najvećeg carstva, imala je beskrajnu snagu za sve podvige, samo da uz njegovo rame uvek stoji.. Njen čovek, NJEN muž, Yagiz Egeman.. --Hoćemo li?-pitao ju je..

-Hoćemo šta god!- nasmešila se nežno ga milujući pogledom..

-Idemo da zasadimo naše papatje.. To će biti zalog naše ljubavi na ovaj divan dan..-prošaputao je muklim glasom, koji je skrivao želju za njenim poljupcima, dodirima, snivanju na istom jastuku..

I dok su tapkali zemlju oko presađenje biljčice, ruke sui m se dodirivale, prsti ispreplitali i pri tom nežno milovali, svaki čas je stezao njenu ruku u svoju gradeći čvrstu pesnicu koju je stezao i puštao naizmenično, a onda je samo u jednom trenutku shvatio da njene suze kapaju na sveže zasađenu papatju..

-Hazan, da te možda nisam povredio? Da li si dobro?- već mu je strepnja stezala srce..

Pogledala ga je svojim divnim očima, zenice su joj bile širom raširene, tako da su joj okice sijale kao užareni ugalj i ona mu reče:

-Yaz, ja nikada nisam bila srećnija nego što sam sada.. Ovo su samo suze radosnice.. Sva sreća ovog dana ulivena je u vodu života za našu papatju.. I Yaz.., ne želim da te nikada izgubim, znaš li?-

Yagiz je bio tako dirnut njenim rečima i samo je instiktivno svojim prstima počeo da joj briše suze, a po tragovima suza su ostajali ostaci zemlje.. Milovao joj je lice nežnim dodirima i šaputao:

-Samnom si, da tu zauvek ostaneš, znaš li to..-