Nakon lansmana

Zbogom Hazanem..

Yazov mobilni ću staviti u unutrašnji džep jakne, a svoj u tašnu..
To najpre..
Yaz joj je uvek govorio da može u svakom trenutku da je nađe locirajući njen mobilni..
Za njen mobilni će očekivati da je kod nje, ali ne i Yagizov..
U redu-urađeno..
Sledeće-menjati taxije..
Ulete u prvi taxi i naredi mu da vozi do centralne, pešačke ulice grada..
Uvek joj je Yaz govorio da kod kritičnih situacija bira gužvu i masu ljudi..
Lakše se umakne zbog gužve u ulici, a ima i dosta prolaza između ulica gde može da se sakrije i nestane..
A isto tako ima i dežurnih patrola policije na svakom koraku..
Smiri se, Hazan, diši i misli o svemu..
Moraš biti prisebna..
Dok je tebe, njemu se ne sme ništa lose desiti! To je najvažnije..
Izašla je ispred pešačke zone, na samom trgu i pretrčala put dok je masa vozila trubila ulivajući se u kružni tok..
Dok je žurno hitala centralnom ulicom, osetila je kako joj vibrira mobilni..
Pogledala je-Gokhan.. Nema sada vremena za njega.. Prekinula je poziv..
Ubrzo je utrčala u drugi taxi i došla njime do Sarijerija..
Sela je na klupu na obali Bosfora i čekala Omera.. Mogla je osetiti kako joj se ruke tresu i cvokotanje zuba od neke čudne hladnoće u telu..
Njemu je dobro..
Čeka te..
Živ je i sve će biti dobro..
Hrabrila je sebe, ponavljajući kao mantra rečenice u koje je morala da veruje da su istinite..
Već je zalazilo Sunce i padao je sumrak.. Kako je Sunce zašlo za pučinu, naglo je zahladnelo..
Omer će sada stići.. samo što nije..
"Ne smeš da plačeš, jer ćeš se slomiti!"- ponavljala je..
Videla je kako se morem približava neka jahta, ogromna, luksuzna i kako bacaju sidro nedaleko od nje.. Njoj je pogled lutao po putu pored obale, ne bi li ugledala Omera..
Okrenula je leđa jahti i sela obrnuto na klupi sa pogledom uprtom na put..
I samo oseti kako se dve senke priblizavaju i jedan s leđa, a drugi skoči s preda..
Budi u svakom trenutku spremna Hazan za odbranu, u momentu je skočila i udarcem u stomak oborila ovog s preda, ali je ovaj s leđa savije ruku i stavi vatu sa anestetikom na usta i nos.. Ona se vešto zaokrete i udari i ovog drugog u pleksus, a on se savi od bola..
Ona to iskoristi i poče da trči.. Kraj nje se zaustave jedna kola i čovek prijatne spoljašnjosti joj se obrati:
-Uđite, vidim da su vas napali oni manijaci, ja ću vas spasti!–
Ona ulete u kola, sva zadihana i van sebe i samo reče:
-Ali ja čekam nekoga važnog tamo!-
-Nema problema, provozaćemo jedan krug do Beykoza i onda ćemo se vratiti na isto mesto da se sastanete sa kim treba, a napadači će za to vreme sigurno pobeći..Ne brinite, u sigurnim ste rukama! Da se predstavim, Tarik Hazioglu..-

***
Polako je dolazio k svesti.. Sve mu se mutilo u glavi, muka mu je bila od hloroforma.. Osećao se skoro otrovanim, koliko ga je sve bolelo i vrtelo mu se u glavi..
Mrak..
Svuda oko njega je bila tama..
Setio se lampice na ključevima i nekako je napipa u džepu..
Uključi je ..
I onda.. shvati..
Nalazio se u zatvorenom drvenom sanduku..
Zemlja je propadala kroz otvore dasaka i polako punila unutrašnjost..
Gotovo je..
Ovaj put nije uspeo..
Samo da Hazan ne povrede..
A on.. nije imao sreće..
A nije bilo ni prvi put.. ali jeste poslednji..
Najveća sreća mu je bila kada mu je Hazan postala žena..
Uspeli su da ukradu od sudbine taj jedan dan sreće za sebe..
Samo jedan jedini dan..
Da budu-BIZ: Hazan i Yagiz Egeman..
Ni tome se nije nadao..
Mislio je da će uvek ostati sam..
Da je sin svoje majke koji će uvek biti sam..
Seti se Sinana, Gokhana i Selin.. Ko će ih sada štiti i pomagati im..?
A tek Hazim..?!
Ni zdrav se nije najbolje snalazio poslednjih godina, firmi je spašavao silne pare svojim potezima.. Neće više biti ko da ga savetuje i vodi koncern..
Ali Hazan?
Setio se kako su one prve bračne noći pevali onu staru narodnu pesmu, njegova ratnica i on..
I zapeva tiho, isprekidano, dok su mu se suze slivale niz obraze..
Kako je samo te noći vatromet parao nebo bojama i iskrama baš kao što je njegovo srce gorelo uz nju..
I sledećeg dana, kada su vodili ljubav, uživajući jedno u drugom do kraja, ovog puta svesni svakog dodira i poljupca..
Žao mi je Hazan.. žao mi je što nisam dočekao da vidim našu decu..
Da vidim sreću u tvojim očima, što smo jedno, da se nikada više ne razdvojimo..
Devojčice što prodaješ limunove hodajući po mraku uz svetlost pesme što je pevušiš, ostavljam te tužna srca..
Majko, dolazi ti tvoj sin..
Da s tobom zauvek ostanem..
I oseti kako bez kiseonika tone u nepovrat nepostojanja, a daske sanduka škripe pod teretom nove nabacane zemlje..
Zbogom, Hazanem..
Majko, evo ti tvog sina..
Stižem ti.. tužna srca..