Nakon lansmana

Deo 24

-Hazan!!!-Yagiz kao bez duše ulete u bolničku sobu i zateče Ece i Fazilet kako mu pokazuju da bude tiši sa jednim "Psssst" na istima i on polako zatvori vrata.. Ispred vrata su ostali svi iz njegove porodice, na koju je sada bio toliko ponosan..

-Yagize, bila je jako uznemirena, pa su joj dali jedan blagi sedativ da je uspavaju.. Non stop je tebe dozivala i samo joj se činilo da ti čuje korake.. Nismo mogle da je smirimo, nego je moralo ovako da bude.. Mi sada idemo, ti si jedini koji joj treba..-šaputala je Ece, dok se Fazilet bunila, šta sad da ona ide, pa šta ako je damat stigao, on je ne tera, ali ju je Ece ipak uspešno izgurala napolje..   

Yagiz je najpre isključio mobilne telefone, a onda skinuo sako, olabavio kravatu, izvukao košulju, zasukao rukave, polako i pažljivo seo na rub kreveta.. Hazan se u momentu sanjivo promeškolji, ali odmah tiho jeknu od bola..Yagiz joj spusti svoje željne usne na obraz i samo prošaputa:

-Spavaj! Došao sam da ne odem! Hazan moja..!-

Polako oko nje ušuška pokrivač i pri tom slučajno okrznu njenu desnu dojku.. U momentu mu krv poludi u venama i on zagrize usne da ne spuste željni poljubac na nju.. Čim joj se približio, osetio je omamljujući miris njene kože koji ga je skoro opio.. Udisao je njenu blizinu punim plućima i u vazduhu milovao konture njenog tela, ne želeći da joj dodirima oskrnavi preko-potrebni san.. I onda palcem polako je klizio od njenog dlana do lakta sa unutrašnje strane.. i nazad, pa je blago kružio po dlanu..

A ona, ona se u snu osmehivala.. I svaki čas bi duboko uzdahnula, kao da udiše njega..

"Yagize budi miran.."-samom sebi je zapovedio.. I ne zna ni on kako, njena blizina ga je tako opustila, da je začas utonuo u miran san..

Zajedno i u snu.. Kako je to predivno osećanje..Sve što mu treba, držao je u svom naručju..

Njegova porodica je bila uz njega, da tu zauvek i ostane..

***

 Prošle su tri nedelje..

Svaki tren je koristio da provede uz Hazan u bolnici.. A ona se u njegovoj blizini još i više trudila da se što pre oporavi..Svakim danom je sve lakše hodala, a otok na vratu je splašnjavao..Bolovi su sporo nestajali, ali kad god joj je on bio u blizini, neki blažen osmeh i pogled bi joj se razlio licem i ona mu je delovala kao da je prepuna blaženstva..

Danima je pokušavao da Dnevnik svoje majke pročita, ali mu se nekako nije dalo..

Čuvao ga je u sefu u stanu u Plazi i svako put kada je dolazio da se presvuče i istušira, ili da uzme Hazanine potrepštine, ga je otvarao da bi pogledao sliku njegovog oca i majke..

I stalno mu se nametalo, da mu je lice tog čoveka jako poznato.. Jeste on na njega dosta ličio, ali, sve mu se činilo da mu je nekada i čuo njegov glas, da ga poznaje lično..

Ali, gde ga je video, kada, kako? Odgovori su mu se rasplinjavali tamo negde u prošlosti..

Od silnih događaju u poslednje vreme, nekako kao da su mu iskliznuli događaji iz dana školovanja, koledža, a zatim i studija na Harvardu..Znao je da se na Harvard ne upada lako, a pogotovo je bilo teško ako je neko stranac iz daleke Turske.. Nekima se mesto čuvalo od momenta rođenja, tako se spremala za život mladost elite sveta.. I on je bio deo toga, a da mu nije bilo jasno - kako?

 Ali, sva ta pitanja su bledela kada bi gledao Hazan, onako detinje srećnu kad god bi joj prišao i pogledao je..

***

Napokon je došao dan kada je Hazan otpuštena iz bolnice i on ju je presrećan u naručju doneo u stan u Plazu.. Tamo su već bile Ece i Fazilet, ukrasile su ceo stan balonima i svetlucavim trakama, a na jednoj je pisala dobrodošlica u dom njene ljubavi..