[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ODRI
Izgleda da je Dejmijen stvarno imao isplaniran dan za nas dvoje.
Nas dvoje.
Kako to lepo zvuči. Izgleda da se posle svega javio. Iako se nisam nadala da hoće. Dogovorili smo se da se nađemo kod Rokfeler centra i tačno tamo je bio ni sekund kasneći. Otvorio mi je vrata, džentlmentski, kako bi ušla, a ja sam se zahvalno osmehnula.
Navaljivala sam da mi kaže kuda idemo, ali nije želeo. Rekao je da je to iznenađenje.
Ispalo je da je to bioskop. Kupio je dve karte za predstojeći horor film i smestili smo se unutra. Pre toga smo kupili kokice i poput zaljubljenih tinejdžera se smestili na u treći red.
Onda me je sproveo otvorenim autobusom koji je vodio kroz obilaske i pokazivao znamenitosti i zanimljivosti Beverli Hilsa. Prstom mi je pokazuvao i objašnjavao istorijsko važne stvari, dok sam ja gledala u njegove plave oči koje blistaju na suncu.
Stvarno je bio prelep.
Uhvatio me je da zurim pa je zbunjeno podigao obrve. Uzvratila sam mu poljupcem. Obgrlio me je oko ramena i privukao sebi, dok sam ja udisala njegov lični miris pomešan sa prijatnim ali dominantnim muškim parfemom.
Onda me je sproveo do obale. Bio je moj lični vodič, jer sam spomenula da nisam dolazila često ovde iako mi porodica ovde živi. Rekla sam da sam studirala i učila u inostranstvu, te nisam od malena dolazila ovde. Nije dalje zapitkivao.
Smestili smo se u kafić u blizini obale. Rekao mi je da on nije živeo kod svojih roditelja od svoje osamnaeste zbog neke svađe. Nisam dalje isputivala i on nije dalje pričao. Takođe je spomenuo da ga žene smatraju ženskarošem, ali mi to nije zasmetalo.
Saznala sam da je studirao Hemijski fakultet. Izgleda da sam u šemi sa opakim hemičarem. Dajem sebi dvostruki namig. Kako je objašnjavao, pričao, pokazivao - sve iz njega je pokazivalo da je jako dobar u onome što zna da radi. Videlo se na njemu da je inteligentan i veoma bistar. Svideo mi se način na koji razmišlja.
U jednom trenutku sam videla da visoka plavuša ošišana na paž baca oko na njega pa sam ga u jednom trenutku iznenadno poljubila. Shvatio je o čemu se radi i prasnuo je u smeh. I ja sam zajedno sa njim.
Dan je prošao i tako brzo je došlo veče. Taman sam pomislila da je to kraj našeg dana, kada me je Dejmijen zaustavio.
"Čekaj, nije još gotovo", rekao je zagonetno, a onda platio naše piće. Odvezao nas je do lokacije koju nije prethodno hteo da mi kaže. Ispalo je da je to bio lokalni bar.
