[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
DEJMIJEN
Osetivši blage dodire preko lica, trgnuo sam se - probudivši se.
Bila je to samo Odri. Trgla se kada sam je naglo uhvatio za ruku, blago je stegnuvši za zglob. Ona je zapravo brisala moje lice krpom, a ja sam se od stresa trgnuo u snu - preplašivši je. Pustio sam joj ruku, naglo spustivši glavu na jastuk koju sam pre toga dignuo.
"Uh Odri, pomutila si mi mozak", uzdahnuo sam, dok me je ona posmatrala i dalje sedeći pored mene.
"Šta ti se desilo?", upitala je, pokazujući na moje lice.
"Šta? Sa licem? Sa mojim licem?", upitao sam brzo, trljajući čelo. Okrenuo sam se na leđa jer sam do sada ležao na stomaku i uzeo joj iz ruke krpu pa njome obrisao predpostavljam prljave delove od požara.
Klimnula je.
"Požar. U jednom od naših magacina", rekao sam trljajući obraze i bradu. Onda sam spustio krpu sa strane i prošao rukom preko lica, pokušavajući da dođem sebi.
Od kako sam došao kasno sinoć, a pošto je Odri tada spavala, nismo uspeli da porazgovaramo. Do ranih jutarnjih sati smo gasili požar i tek tada sam došao kući, prljav i iscrpljen. Prljav sam naravno jer čim sam došao sam uleteo u magacin i pokušao da uključim prekidač koji usisava vazduh iz prostorije i sprečava gašenje požara tako što pušta vodu sa plafona.
"Ovaj, hteo sam da porazgovaramo", započeo sam, blago se uzdignuvši i naslonivši se leđima na uzglavlje kreveta. Klimnula je, ne progovarajući i čekajući da nastavim.
"Znam da će možda izgledati kao da te teram da se vraćaš na to, ali da li se sećaš kako je izgledao čovek koga si navodno ubila? Možda neki detalj?", nakon toga se zamislila, češkajući se na kratko po vratu.
"Imao je crnu kratku kosu i nije bio viši od tebe. Čini mi se da je imao ožiljak na čelu", rekla je mršteći se. Nadao sam se da je to taj isti čovek o kome ona govori.
"Zašto pitaš?", nastavila je.
"Obuci se i pođi sa mnom. Hoću nešto da ti pokažem", rekao sam, ustajući. Ona je skupila obrve i dalje sedeći na krevetu. Zatim je ustala.
"Šta to?"
"Hajde", odvratio sam, kada je onda uzela kaput i ogrnula se njime. Dok smo silazili niz stepenice, poslao sam Džejsonu poruku da dovede čoveka u prostoriju pozadi naše kuće. Bila je to poveća prostorija u kojoj je bio smešten šank sa pićima i sto za bilijar. Braća i ja smo godinama ranije stalno tu provodili vreme, ukoliko nismo bili napolju.
