[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
DEJMIJEN
"Čekaj, tebi je ovo prvo hapšenje?", upitao me je Dejvijen, zaprepašten na moj odgovor o tome da nikada nisam bio ovde.
Braća su počela da se cerekaju i i smeju, odbijajući glasove praznog pritvora. Ja sedeo na klupi, Dejvijen je stajao naslonjen na pritvorske rešetke. Kolton i Kejden su sedeli nedaleko od mene na drugoj klupi.
"Naravno da jeste, šta si ti mislio?", odgovorio je Kolton umesto mene, sa osmehom, "Nije on kao mi - hapšen nebrojano puta", dodao je cerekanjem.
Osmehujući se, odmahnuo sam glavom.
Prvo što su uradili kada smo došli u policijsku stanicu je to da su nam tražili da predamo telefone i lične stvari, koje su onda spakovali u providne kese na kojoj su pisala naša imena. Policija je bila rigorozna na samom dolasku, za šta sam predpostavio da je to zato što su dugo pokušavali da nas uhvate.
Pre toga su nam skinuli lisice, a onda nas poveli ka pritvoru i zato se sada nalazimo ovde.
Već nekoliko sati, čini mi se.
Pošto oca nisu uhapsili, predpostavljam da će on učiniti sve da nas izvuče. Razlog zašto nisu uhapsili tatu je najverovatnije jer se njegovo ime nije spominjalo više u akcijama. Uži krug ljudi je znao da sada posao više ne vodi Maks Rokfeler već njegovi sinovi.
"Navići ćeš se", rekao mi je Kejden, misleći na to da ću se navići da budem hapšen.
"Ne znam za vas, ali kad me puste ja više neću da se vraćam ovde", uzvratio sam sa cerekom, što se podrazumevalo na to da neću više biti hapšen.
"Misliš nećeš dopustiti da budeš uhvaćen na delu?", izazivački je uzvratio Dejvijen. Majmuni.
"Zar to nije isto?", odgovorio sam nevino, na šta su odmahnuli glavama u smislu nemoguć si.
"Ja sam gladan", započeo je Kolton, nakon nekoliko trenutaka tišine, "Idioti mi nisu dopustili ni da na miru završim doručak", požalio se, mršteći se. Ujedno je i bacio pogled na čuvara koji je stajao u prostoriji sa nama ali sa druge strane rešetke. Kolton je povisio ton kako bi ga čuvar čuo.
"Da brate, možda si trebao da im kažeš da ti kupe nešto usput, a?", zafrkavao ga je Kejden.
"Jebi se", Kolton je uzvratio, poput deteta.
Baš u tom trenutku su se vrata prostorije otvorila i čuvar se pojavio na vratima. Ušao je u prostoriju, a za njim je onda ušao moj otac u pratnji nekog poslovnog čoveka i svog radnika, koga sam viđao pre dosta vremena u očevoj firmi. Predpostavljam da je to poslovni čovek advokat. Radnik je nosio u rukama nešto što je ličilo na hranu.
