[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
DEJMIJEN
Spustio sam slušalicu Koltonu i zakoraknuo kako bi napustio bolnicu i otišao da se obračunam.
"Sine! Stani, gde ideš?", upitao je otac, dobacujući. Taman sam hteo da mu odgovorim, kada sam začuo dobre vesti.
"Probudio se! Probudio se, budan je!", povikala je Reigan, a ja sam se okrenuo. Videla ga je kroz staklo sobe da se probudio i izbudila se.
"Zvaću doktora!", dobacila je, a onda dobacila nam pa se pokrenula i kroz par trenutaka za sobom dovukla medicinsku sestru i doktora.
Doktor je Dejvijena pregledao, pitao ga je razna pitanja i kada je ustanovio da je sve u redu napustio je sobu i ostavio ga sa svojom ženom. Kada je Reigan popričala sa njim, izašla je iz sobe u hodnik u kome smo stajali otac, Odri, majka i ja.
"Dejmijene", započela je, "Traži tebe da vidi", dodala je, a ja sam klimnuo. Odri me je bodrila prošavši mi rukom preko ramena jer je stajala pored mene, a ja sa nastavio ka sobi.
"Tatin sine", bilo je prvo što je rekao, nakon što sam ušao. Zatvorio sam vrata za sobom i produžio ka unutrašnjosti, sedajući pored njegovog kreveta.
"Tatin sine", uzvratio sam. Tako smo se zvali. Ja sam bio tatin mezimac, a nakon što su se pomirili - iako nismo imali istog oca, i njega je Maks voleo koliko i svoje biološke sinove. Za njega su svi sinovi isti.
"Izvukao si se ovaj put", nastavio sam sa osmehom. Namestio se bolje, naslonivši se leđima na naslon bolničkog kreveta.
"Ah, brate", rekao sam, kada je ćutao, "Zabrinuo si nas sve. Kako se to iskače pred metak?", grdio sam ga sa skoro osmehom.
"Ćuti tu", rekao je sa polu osmehom i od bola zbog rane pri smejanju.
"Jeste li ih pronašli?", nastavio je, misleći na ludog brata blizanca koji nas je napao.
"Ne brini se ti sada za to, važi?", dodao sam, "Odmori se. Budi sa svojom ženom - uplašila se za tebe, ipak, trudna je", klimnuo je razumno.
"Pričaj sa majkom - strašno želi da te vidi. Maks takođe. Ja ću da sredim ovu situaciju", klimnuo je uz blago dvoumljenje u vezi ovog da me pusti da rešim sam, "Ja sam ubio njegovog brata. Mene juri. Ti se samo potrudi da ostaneš čitav nakon majčinog grđenja, može?", rekao sam smejajući se.
"Ne zasmejavaj me, molim te", rekao je sa osmehom u grču, držeći se rukom za ranu.
"Dobro, dobro", rekao sam, pogledavši ga direktno u oči. Uozbiljili smo se. Onda sam naglo ustao i zagrlio ga, isto kao i on mene. Stavio sam čelo na njegovo na nekoliko sekundi i rukom ga potapšao po leđima.
