[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Pesma za ovo poglavlje: Sherine - El Watar El Hassas (poslušajte je, sjajna je)
ODRI
"Izađi, ispred sam", rekao je Dejmijen, sa druge strane slušalice.
Mislio je na to da se zapravo nalazi ispred vrata vile. Nasmešila sam se i istrčala iz sobe, sjurivši se niz stepenice do predvorja pre toga prekinuvši vezu. Došla sam do ulaznih vrata, otvarajući ih.
I eno ga.
Stajao je u podnožju stepenica, sa rukama rasirenim rukama za zagrljaj i opakim osmehom na usnama. Stisla sam telefon u ruci, potrčavši niz stepenice trema i pojurivši pravo njemu u zagrljaj. Obuhvatio me je oko struka odignuvši me od zemlje, zbog čega sam podigla noge u kolenima.
Trenutak kasnije me je spustio i obasuo poljupcima.
"Šta?", upitao me je, kada sam ga začuđeno i nasmešeno pogledala.
"Ništa", slegla sam ramenima, odbivši da mu odgovorim.
"Ma hajde. Kaži", rekao je, primakavši me još više sebi. Moje ruke su bile oko njegovog vrata dok su njegove i dalje bile nisko na mom struku.
"Samo...", započela sam, a on je povio glavu kako bi došao u ravni sa mnom pošto sam niža od njega. Zenice su mu se raširile u iščekivanju mog odgovora.
"Uvek me ovako ljubi, može?", odgovorila sam, na šta se on nasmejao kroz nos. Zabacio je glavu unazad, smešeći se, a ona privlačna adamova jabučica mu je došla do izražaja.
"Ni na šta drugo ne bih ni pristao", rekao je u sledećem momentu, uozbiljivši se. Onda je nastavio.
"Hajde, spremi se."
"Za šta?", namrštila sam se zbunjeno, kada se odvojio od mene i krenuo ka autu.
"Spakuj stvari za par dana", rekao je, okretajući mi leđa i otvarajući vozačeva vrata auta kako bi ušao. Onda se ponovo okrenuo ka meni.
"Ili ne! Obuci moju košulju i ponesi samo karmin. Vodim te u Pariz."
***
Ja sam stvarno mislila da se šali.
Sve do trenutka dok nismo prešli iz njegovog auta u privatno vozilo koje nas je odvelo ni manje ni više nego do privatnog aviona.
Kada je vozač otvorio vrata, Dejmijen je prvo mene pustio da izađem. Posmatrala sam avion sa unajmljenom posadom koja nas je već mirno čekala sa disciplinom. Okrenula sam se ka Dejmijenu sa osmehom, kada je on gledao u mene.
