[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ODRI
Baš kada sam htela da progovorim i da ispričam Dejmijenu sve, glas moje majke me je prekinuo.
Ona je upravo izašla iz sobe mog brata, u kojoj se kratko zadržala.
"Odri", nastavila je, kada sam se okrenula ka njoj, "Brat želi da te vidi", klimnula sam joj na to, a zatim sam se okrenula ka Dejmijenu koji je smireno čekao moj odgovor. Pre nego što sam stigla nešto da kažem, prekinuo me je.
"U redu je. Idi vidi brata", rekao je sa razumevanjem, "Pričaćemo posle. U blizini sam", zahvalila sam mu se na to, stiskajući mu ruku. Onda sam se okrenula i produžila ka kliznim vratima sobe mog brata. Policajci su i dalje čekali na sredini hodnika, u nameri da pričaju sa Džekom.
Kroz par trenutaka sam se našla u sobi. Džek je imao beli prekrivač na sebi, dok je bio bez majice. Mnoštvo kablova je bilo oko njega, a oči su mu bile sklopljene sve do trenutka kada je čuo otvaranje vrata.
Pokušao je da se uzdigne, ali sam ga zaustavila, brzo prilazeći.
"U redu je, u redu je. Ne moraš da se naprežeš", rekla sam, stajući pored kreveta. Opustio se, a ja sam se smetila na stolicu nadomak istog.
"Kako si?", bilo je prvo što sam upitala, primetivši ispijene oči, tamne podočnjake i zakrvavljene oči. Smeđa kosa mu je bila ošišana na jedinicu i izgledao je mlađe iako je imao trideset i tri. Kada se malo dublje zagledaš, izgledao je u skladu sa svojim godinama.
"Dobro", slagao je. I ja sam uvek uspela da prepoznam lažljivca u njemu, čak i kada smo bili mali. Izgleda da se bar nešto nije promenilo.
"Lažljivče", rekla sam sa osmehom, a on se slabašno osmehnuo.
Nastala je tišina, dok je on lutao pogledom po sobi, a ja sam pokušavala da smislim pitanje. Kada sam progovorila, moj brat je na kratko oklevao.
"Šta se dogodilo pa si u ovakvom stanju?"
"Okršaj", rekao je, posle kratke pauze. Nije mi davao konkretne informacije, ali ja nisam odustala.
"Da li znaš ko je napadač?"
"Mogu da predpostavim", rekao je smrknuto.
"Ko?", skupila sam obrve, nagnuvši se ka krevetu. Džek me nije još uvek pogledao u oči.
"Džek", rekla sam ubedljivo, "Ko?", zahtevala sam. Progovorio je sa otrovom, sledeće sekunde.
"Rokfeleri, siguran sam."
"Nemoguće", reči su mu u sledećoj sekundi izletele, na šta me je Džek umnjičavo i zbunjeno pogledao. Pre nego što je uspeo da mi postavi neko pitanje, brzo sam se ispravila.
