[Drugi deo u serijalu Moj milioner, o najmlađem bratu Rokfelerovih - Dejmijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Tanka je linija između nekih reči. Ali zato kada je reč o njemu i o meni... ta linija ne postoji.❞
Priča o ljubavi, strasti, mračnim taj...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
ODRI
"Kako to misliš neko će mi biti pred vratima?", preneraženo sam ga upitala, dok je navlačio kaput i uzimao ključeve od auta sa stola i telefon.
"Onako kako sam rekao, Odri. Nemoj još i sa tobom da se raspravljam, molim te", okrenuo mi je leđa, sa namerom da izađe iz stana. Naljutila sam se.
Zašto? Recimo da je gospodin Rokfeler odlučio da ostavi svoje ljude da mi stoje ispred vrata radi bezbednosti. Ne treba mi zaštita i niko mi neće stajati pred vratima kao da sam ja nekakva javna ličnost. Ne trebaju mi bejbisiteri. Tačka.
"Rekla sam da ne želim da mi stoje pred vratima Dejmijene. Skloni ih", rekla sam, prisetivši se kako ih je pozvao preko telefona da dođu da me čuvaju, dok se u hodu oblačio.
"A ja sam rekao da će biti onako kako ja kažem Odri. Ne iskušavaj moje strpljenje", rekao je mrsko što zbog upada koji mu je brat javio da se dogodio što zbog raspravljanja sa mnom. Okrenuo se ka meni, a ja sam zadržala tvrdoglavi izraz lica.
"Ili šta? Zarobićeš me ovde poput zatvorenika?", upitala sam, podizajući obrve.
"Ako bude trebalo", očigledno je slegnuo ramenima, a zatim je dodao, "U ostalom, nisi zatvorenica, već možeš da izlaziš ali samo u pratnji Džejsona i Nika", saopštio je, a onda produžio ka vratima i otvorio ih. Dvojica muškaraca u odelima su već stajala ispred vrata, a kada je Dejmijen otvorio vrata okrenuli su se ka nama.
"Dobar dan Dejmijene", rekli su u glas. To su znači Džejson i Nik. Izgledali su poput divova iz crtaća i po tome kako su mu se obratili, predpostavljam da ih Dejmijen zna od pre.
Dejmijen je zatvorio vrata za sobom, kada sam ja namerno razbila vaznu pored namerno je oborivši. Razbila se u paramparčad. Želela sam da zna koliko sam besna. Kako može da ostavlja nekoga da me prati stalno i da mi bude ispred vrata?
Oborila sam i šolje sa police i neke staklene figure. U sledećem momentu je Dejmijen opušteno otvorio vrata.
"Razbijaj kada ja odem, može? Posle mi pošalji spisak šta trebam da kupim", to me je još više iznerviralo i oborila sam i teglu sa strane. Vrata su bila odškrinuta i mogla sam da čujem razgovor. Prišla sam nakon par sekundi namršteno.
"Zdravo momci", uzvratio je, a onda se na kratko okrenuo ka meni, "Ovo je Odri", onda se okrenuo ka njima, "Ovo su Džejson i Nik - tvoja današnja pratnja", rekao je sa osmehom, pokazujući rukom na jednog pa na drugog. Obojica su bili u ranim tridesetim; Džejson bio plav i mršav a Nik krupniji u ramenima i crne kose i tena.
"Dobar dan gospođice Odri", uzvratili su, a ja sam namrgođeno klimnula.
"Vama vam je poveravam na nekoliko sati. Čuvajte mi je dobro", rekao im je ponosno i poljubio me u čelo, a ja sam zadržala ljutiti stav.
