Trafika

16.

Sljedeće jutro je odmah trčao u školu da uhvati Nikolu prije nego uđe u zgradu. Zaustavio ga je na pola puta, ali ovaj ga je pogledao kao uznemirena zvijer.

"Što hoćeš?" pita ga.

"Dina je u pritvoru. Što da činimo?"

"Je li to moj problem?" slegne ramenima. "Neka prizna krivnju."

"Kakvu krivnju?"

"Tvoju. Očito ne moju."

"Ti se ponašaš ko da se to tebe ne tiče."

"Ne, nego nemam pojma što da učinimo. Očito se nije znala snać pa su je zatvorili."

"Zašto su je zatvorili?"

"Jesu li tebe optužili da si bio ljubomoran i nasilan?"

"Da."

"E i nju su, ali ona se odmah rasplakala i samo govorila, nisam, nisam, nisam. Ako izađe, bolje je da Ivana ne susretne."

"Da, hvala ti na brizi."

Otišao je u školu u kojoj se opet morao ponašati normalno. Ovaj put nije bilo Dine i pročulo se da je zatvorena. Odmah su pogledi počeli padati na Brunu, ali ne zbog pravog razloga. Skoro pri kraju škole jedan ga je dječak zaustavio i pitao. "Jesu li ubojice seksi?"

"Kad te izbodem, a ti se napališ, saznat ćeš."

Škola je postala prava noćna mora. Iako još nitko nije objavio da je Marela mrtva, većina je već znala. Očito nije bilo teško povezati sa Darkovom smrću.

Nekoliko minuta nakon tog događaja Toni se našao pred njim i pozvao ga prstom. Odveo ga je u kafić na rivi u kojem su bili svi osim Dine. Nadao se da neće netko opet pucati. Pritvorena je njegova cura, a oni su je sami upleli u ovo.

Sjeo je točno do Nika jer nije htio se nimalo približavati Ivanu. Dina je sada smetnja, a dobro zna što se sa smetnjama čini. Vjerojatno će ju otrovati u zatvoru ili ju strpati da se više ne pojavi na slobodi.

"Nažalost sada nedostaje jedna osoba. Što da s njome činimo? Ima li tko primjedbu?" pita Ivan.

"Pošaljimo joj neku od onih naših tableta, neka popije." reče Toni. "Kladim se da bi pristala jer joj nema izlaza."

"A da te ja nakljukam njima." pita Bruno. "Malo u grlo, malo u šupak."

"Je li previše sumnjivo da ona završi mrtva?" pita Niko. "Sami ste je poveli i rekli da gleda ono."

"Vas troje idete s njom u školu." reče Ivan. "Dajte iskaz svojom voljom. Recite da joj je bilo muka i da je krenula doma, recite sve pozitivno o njoj, a kasnije se potrudite da joj začepite gubicu."

"Je li ja pucam?" pita Niko.

"Ne, vi ste joj prijatelji i zavežite joj jezik. Bruno će najlakše. On joj je dečko."

"Super, mogu li odavde?"

"Ništa te više ne zanima."

"Točno, ništa."

Ovaj mu je odgovor barem dao ideju. Odmah je otišao u policijsku postaju da posjeti Dinu. Tko zna što sve proživljava i što su joj stražari učinili. Uznemiravanje maloljetnica nije strano u ovom gradu. Došao je tamo i rekao odmah na šalteru: "Trebam posjetit Dinu."

"Nije ti ovo kiosk ni pošta, mali. Što očekuješ?"

"Da me pustite."

"Da te pustim?"

"Ostavit ću sve stvari, čak i gaćice ako treba. Je li možda zauzeta nečim? Možda je netko od vaših buši."

Nikad nije vidio takav bijes na čovjekovom licu. "Pito bih te kakav ti je odgoj, ali ti znam već ćaću. Bio nam je redovit gost."

"Onda?"

"Skini jaknu i ostavi torbu tu." pokazao je na stol. Prepipao mu je džepove i majicu. "Uđi." reče i uvede ga u drugi ured s pritvorom. Tamo je ona sjedala na podu s glavom zabijenom među koljenima.

Čim je dignula glavu, dignula se, koristeći se rešetkama i pružila ruku prema njemu. Sada je izgledala manje nego ikad, samo u majici, trapericama i bosonoga. Od kreveta je imala samo klupu s madracem malo debljim od palca, zahod izložen da ga svi vide i umivaonik. Došao je do nje i uhvatio za ruku, a ona ju je odmah poljubila. Spustila je glavu i zaplakala.

Nije imalo smisla pitati kako joj je. Sama je to pokazala. "Mislio sam doć prije." Vidim da gamad nema obzir prema nikome. Očito si u ovoj državi kriv dok se ne dokažeš nevin."

"Nisam ništa učinila, znaš da nisam."

"Znam." Zapravo ona zna tko je to učinio.

"Moji me nisu ni posjetili nego su me sami prijavili."

"Šupci."

"Neće ništa učinit. Pokušala sam ih zazvat i nije se nitko javio. Nikoga nije briga."

Rado bi ju on zvao, ali mobitel mu je bio još u policiji.

"Nadam se da ćeš dobit novu obitelj nakon ovoga."

"Molim te, pomozi mi nekako. Bilo kako."

"Možda raznesem ovu postaju."

"Dobro, dosta je." reče policajac i uhvati ga za ramena. "Idemo doma prije nego ti zovem roditelje."

Dina ga je čvrsto draža za ruku, ali je policajac bio jači grubo ih odvojio. Izbacio ga je skoro kao nogometnu loptu kroz vrata. "Zašto su današnji mladi tolika derišta? Ratna generacija je bila bolje odgojena."

Nije htio ništa više govoriti. Uzeo je torbu i krenuo izaći, ali je vidio Tonija kako izlazi iz druge prostorije. "Evo, može vam moj prijatelj sve dokazat, pitajte njega."

Što dokazati? Što je sve rekao? Nije imao pojma. Nisu se ni dogovorili oko priče koju im moraju prodati. "Možeš li?" pita ga policajac.

"Mogu." reče, ostavi torbu i uđe u ured. Sreća da je ovaj put bio drugi policijac i nadao se da odmah neće bacati lažne optužbe.

"Dobro. Tvoja cura. Jesi li je tog jutra vidio?"

"Jesam."

"I što je bilo?"

"Bilo joj je slabo, plakala je i otišla kući."

"Što je točno bilo?"

"Mislim da ju je boljela glava, nije izravno rekla."

"Jesi li vidio Marelu to jutro."

"Nisam."

"Dobro, zašto roditelji nisu došli po tvoju curu kad joj je bilo toliko slabo."

"Ne znam, sad mi je rekla da su je sami prijavili i da ju ne posjećuju."

"Da, a ona je njima govorila da je Marela prava noćna mora i da bi sve bilo bolje da nestane s lica zemlje. Jesu li one bile na ratnoj nozi?"

"Ne, koliko sam ja vidio. Marela bi znala bit nekad naporna, ali ne toliko. Dobro. Lijepo je što ovo činite za prijateljicu. Iskreno, nikad nisam ništa ovakvo vidio."

"Hvala."

"Dobro, možeš ić. Kontaktirat ćemo njene roditelje oko slučaja. I tako nemamo dovoljno dokaza da je zatvorimo."

Izašao je s nekim olakšanjem na prsima. Je li to napokon pomogao nekome? Možda se napokon nešto bolje dogodi, iako neće puno promijeniti.

Na izlazu je i dalje bio Toni, sigurno se htio naslađivati. "Kako je prošlo?"

"Dobro."

"Lakše je kad se sam prijaviš."

"Nemam vremena za tebe. Odlazi."

"Zašto me uopće izbjegavaš. Sad smo potpuno isti."

"Ne nismo, ja nisam ništa od ovoga htio."

"Misliš da ja jesam? Ako nešto odbijem, potpuno sam gotov."

Zakolutao je očima i krenuo kući. Nije htio još nešto uprskati, pogotovo ispred policijske postaje.