Završavam sa poslom za nekih pet minuta. Reći ću dečici da se spakuju i spreme.'Deco spakujte se, polako izadjite iz učionice i sačekajte svoje roditelje',nasmešila sam se kada sam videla njihova radosna lica.
Sigurno jedva čekaju da idu kući,jedu i gledaju crtaće. A ne mogu da ih krivim,jer realno i ja sam to s nestrpljenjem dočekivala kao mala.Volim svoj posao. Iako je to danas jako retko čuti. Ali volim ga,volim ga iz dubine duše.Učiteljica sam od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Obožavam ih. Plata je pristojna,kao i radno vreme. Takodje imam sve raspuste. Iako ima i negativnih strana,kao i u svakom poslu, prosto uživam u njemu.
Dok su svi izlazili iz učionice kao i po običaju sam ih sve pojedinačno pozdravila i pomazila po glavicama. Moji mali zvrčci.
Prilazim katedri,pakujem se,uzimam torbu i krećem niz hodnik ka izlazu.
Na vratima ugledam... Ma nema šanse,šta će on ovde?David pov.
Ceo dan razmišljam o njoj. Ne znam zašto. Kako mi se ona odjednom tako dopala?Kako mi se podvukla pod kožu? Zašto ne mogu da izbijem njen miris iz glave? Zašto ne mogu da prestanem da mislim o njenim srnećim očima i punim usnama...
'Šefe sve informacije o Tamari Tadić su stigle'
Opaa učiteljica? Hm možda može i mene nešto da nauči.
...
'Pa dobar dan', kažem dok gledam u nju kako pogledom iza mene prati malu decu koja se nalaze u roditeljskim zagrljajima. Opet taj srneći pogled... Ona mene izludjuje,nije svesna šta mi radi. Ako poludim i puknem nek se čuva,a koliko mi se čini to će biti uskoro...
'Privjet i tebi muškaja sukaja',kaže mi na nekom srpsko-ruskom jeziku.
Ne svidja mi se ovaj nadimak.'Ne zovi me tako'. Možda malo preterujem ali ne svidja mi se njeno ponašanje prema meni. Čini mi se da će trebati da se održi nekome lekcija...
'Istina boli ha?', kaže i nasmeje se.
'Tamara bolje pazi šta radiš,nisam onakav kakav ti se činim. Čak šta više ne znaš moju pravu stranu,a preporučujem ti da je ne upoznaš',kažem joj ozbiljno i uhvatim je za nadlakticu.
'A šta si ti sad neki opasan tip koji preti ženi?! Nisam ti ja ovde neki mutavac. Samo probaj nešto da mi uradiš kamenom ću da te gadjam !',kaže ludača i još i raskolači oči.
Ma ne mogu da verujem. Pa ovo meni niko nikad nije smeo da kaže... Ma nisu smeli ni da zinu kraj mene...
'Vidim ja da ti ne želiš da se smiriš i da me saslušaš...', nisam siguran koliko dugo ću još moći da glumim smirenost.
'Ene,pa ti si rodjače sav mračan. Baš si mi ono...mračna persona. Neki...drkadzija',ne mogu da verujem. Gledam je kako mi dočarava da sam kurčina i još maše onim svojim ručicama na sve strane.
'Ko je tebe pitao za mišljenje hm?', kažem vidno iznerviran jer me puslica pljuje na sva usta.
'Alo bre prijatelju ti si taj koji je došao na moje radno mesto. Šta hoćeš od mene?!',videćeš ti šta ja hoću od tebe,polako...
'Smanji jezičinu dok pričaš sa mnom Tamara, bilo bi ti bolje. Došao sam po tebe',uhvatim je za nadlakticu,stisnem je i povedem ka svom autu. Strpam je pozadi i ona krene da se rita. Znao sam da će doći do ovoga. Uhvatim je za ruke i glavu joj naslonim na moj vrat.
Izvadim iglu da joj ubrizgam uspavljivač,a ona krene da vrišti. Pogleda me kada joj ubrizgam providnu tečnost u njen beli vrat,a u njenom pogledu vidim strah. Ovo je već bolje, tek ćeš da me se plašiš.
...
Komentarišite da čujem mišljenja. Ljubim vas. ❤️
YOU ARE READING
MOJ GRUBI RUS
RomanceOn je bio grub. On je bio umišljen. On je bio opasan. Ona je bila luda. Ona je bila direktna,bez dlake na jeziku. Ona je imala svoje JA. Ukoliko se suprotstavite Davidu Nikolajeviču da li će vas on uništiti? Odgovor bi bio 'da'. Ali,da li će on uniš...