MOJ GRUBI RUS

16.POGLAVLJE

"Idalje si muškaja sukaja,a povrh svega pičkaja, što se da videti iz priloženog!", kaže smejući se i jureći me po hodniku.

"Uf to ćeš morati da proveriš puslice !",stanem i dočekam njen udarac u dupe sa papučom, dok je sa rukom privučem uz sebe. Njoj u tom trenutku ispadne papuča koju je držala u ruci. Pogleda me u oči i nasmeši se.

"Oho,sada kada nemamo vatreno oružje,sada se koristimo šarmom ?",slušajući me osmeh joj se samo povećavao.

"Mhm,znamo da ovom šarmu ne možeš odoleti...", kaže tiho dok stavlja svoje male šake na moje grudi. Srce ponovo krene da mi probija grudni koš,a razum mi se u potpunosti muti.

"Upravo tako,zato se pazi", kažem podjednako tiho, a zatim je uhvatim za vrat i poljubim je.

...

Tamara pov.

Izlazim iz autobusa sa punom torbom ukrasa. Danas je školska priredba. Moja dečica će imati nastupe,neki će pevati,neki glumeti,a neki će najavljivati svoje drugare.

Osvrnula sam se oko sebe i sagledala prizor koji je bio poput kakve bajke. Narandžasto lišće lagano se spuštalo sa  grana, nežan vetar sklanjao mi je kosu sa lica,a sunce se probijalo kroz bistro plave oblake. Melodična,dzez muzika čula se iz obližnjeg kafića,a takođe je iz njega dopirao miris cimeta, davajući mi naglašaj da se zimska čarolija sve više približava. Sivi, dosadni putevi od betona imali su svoj plašt u vidu mnoštva dece koja su nosila šarene jaknice i čizmice.

U trenutku kada sam prelazila raskrsnicu,pozvala me je koleginica.

"Halo Nina,kaži?"

"Ee Tamara,samo da te obavestim o jednoj super vesti!"

"Da?"

"Idemo na ekskurziju!", izgovorila je uzbudjeno.

"Kako misliš?"

"Pa vodimo osmake,jer njihove razredne nisu u mogućnosti trenutno. Idemo u Moskvu ,zar to nije sjajno!?"

"Pa pretpostavljam da jeste"

"O čoveče,šta pretpostavljaš! Zamisli samo kako će nam biti lepo i nama i deci!"

"Hoće,hoće!", kažem i zamislim se. Jedva čekam da vidim Davidovu reakciju kada bude čuo da idem u Moskvu.

"Ali to nije sve! Direktorka je rekla da ćemo moći uveče, pošto obezbedimo  decu moći malo da izadjemo i prošetamo!"

"Pa to bi bilo vrlo fino!",pozdravim se sa Ninom i nastavim ka školi.

Ulazim u školu i uputim se ka svojoj učionici. Otvaram vrata učionice,a dočekaju me moja uzbuđena dečica u raznim kostimima i haljinicama. Svi me prvo zagrle, a zatim se smeste na svoja mesta. Iz torbe počnem da vadim prvo čokoladice koje sam im uzela da ih dodatno obradujem. Podelim im, dok mi se zahvaljuju i smeše. Vratim se i sednem za katedru.

"A sada,da se dogovorimo oko priredbe!"

... Priredba ...

Iza zavese sam, pomažem zadnjoj ekipi oko teksta i smirujem ih, govoreći da će sve biti super.

Pre nego što su pomerili zavese,potrčala sam ka vratima kako bih izašla,a zatim ušla na druga i probila se medju publiku.

Progurala sam se pozadi,ali dovoljno da bi me deca videla.

Kada su se zavese pomerile,mahnula sam im,a oni su mi se nasmešili.

Dok su izvodili svoju poslednju tačku, osetila sam zadovoljstvo i ponos. Puna emocija,na kraju priredbe sve sam ih izgrlila i pohvalila roditeljima.

...

Napuštam priredbu, već se smračilo. Ulazim u autobus, sedam i puštam muziku. David i ja smo se na krv i nož posvađali jutros jer sam htela da idem autobusom,ali izgurah svoje.
Gledam kroz prozor u daljinu i upuštam se u misli,slušajući sporu muziku i gledajući u zvezdice koje se počinju svetlucati na nebu.

...

"Davideee,nećeš mi poverovati šta ću ti sada reći!",razderem se kako udjem u kuću.

"Скажи это?",čujem ga kako se dere i on.

"Ću' ti skažem!", govorim dok se približavam dnevnom boravku gde on leži i smeje se,a čim me vidi skoči, uhvati me,podigne i baci na krevet,te legne na mene,zagrli me i nalegne glavu na moj stomak i promrmlja u njega : "Zezaš a?",na šta mu uzvratim : "Isto ko' i ti".

"Nedostajala si mi!",razdere se kao kakva beba u moj stomak.

"E ti meni nisi!", uzvratim mu,prenemažući se kao i on,na šta me on ugrize za stomak. Odskočim i pogodim ga jastukom.

"Ludače!"

"To je ceh za zajebavanje!",kaže smejući se,te mi namigne.

"Daću ja tebi ceh!",pogleda me i nasmeši se još više.

"Daj mi",kaže dižući obrve.

"Davide!"

"Molim puslice?"

"Moram da ti kažem nešto čoveče!"

"Pa kaži!?"

"Ja..."

...

Ljudi moji komentarišite i vojtujte,ukoliko vam se svidelo poglavlje. Nije me dugo bilo,ponovo... I za to se izvinjavam,ali oprostićete vi meni :) Do sledećeg poglavlja,čitamo se!