MOJ GRUBI RUS

12.POGLAVLJE

Dok sam ja živ tebi neće faliti ni dlaka sa glave Tamara,znaj to. Za sada,sutra i zauvek' ,kaže između poljubaca nanizanih na moja ramena poput bisera na ogrlici.

Zadnje što sam osetila je kako mi tiho šapuće 'Spavaj puslice...',a onda sam zaspala sa njim u mislima. Da li je dobro što sam se vezala za ovog čoveka ovoliko?

...

Osetim golicanje na predelu iznad usana ,polako otvorim oči i susretnem  se sa moja dva crna oka koja me zagledaju.

'Davide šta radiš to svega ti?',začudim se kada primetim da mi se smeje u facu.

' Kako njoj lepo stoje brkovi čoveče. Baš si ko' onaj vaš što je izmislio azbuku!', priča on i sve me gleda sa izbuljenim očima.

'Vuk Karadžić?', kažem i zasmejem se.

'E taj, taj dekica!',kaže sav uzbuđen gledajući u moj pramen sa kojim je do malo pre pravio meni brkove.

'Bože Gospode...'

'Ajdučina moja!', kaže sav ponosan i isprsi se.

'Šta si to rekao?', kažem i uhvatim jastuk te ga krenem gadjati.
Počne se smejati i izmicati.
Odjednom mi uhvati ruku i povuče me. Padnem na krevet,on se prebaci preko mene i krene da me golica.

'Am-man!',razderem se kroz smeh jedva.
Odmakne glavu od mene i kaže: ' Platićeš manje!' i nakezi se.

'Dis,to je za Dis!',pogleda me i namršti se.

'Ma nemoj',kaže i suzi oči.

'Ma moj!'

'Tako a?', kaže i nasmeje se.

'Tako', padne na ledja i krene da se smeje.

'Što se smeješ sad!'

'Oho ko je to nama živčan?', kaže i pogleda me sa smeškom.

'A nisam', razvučem i napravim tužnu facu.

'Menjaš raspoloženje jako brzo Tamara... Zabrinjavaš me',kaže kroz smeh.

Samo se namrštim i srušim se ponovo na krevet.

'Gladna saaam', pridigne se i pogleda me i opet počne da se smeši.

'Šta se jede mojoj najlepšoj puslici. Mojoj alfa ženki',kaže i krene da se smeje.

'Uf kako me nerviraš! Jedu mi se palačinke! Idem u toalet!', ustanem sa kreveta i krenem ka kupatilu, čujem kako se smeje i dobacuje "živčana mala puslica,slatko". Da nisam ovoliko živčana,iz ne znam kog razloga, ovo bi mi bilo slatko.

...

David pov.

I dok razmišljam o maloj, ljutoj gospodjici i njenoj slatkoći,zamislim se.Tačno se vidi da radi sa decom. Jako im je slična. Detinjasta, luckasta,smotana,pozitivna, iskrena i neiskvarena. Poput kakvog nežnog cveta i nekad se zapitam i shvatim da je ja ne zaslužujem...

Misli mi prekine njen glas koji je tih i kada shvatim da me doziva,okrenem se ka kupatilu i vidim je kako stoji ispred vrata crvena kao jagoda.

'Davide...'

'Molim srećo?',vidim da se skvrčila i pognula glavu pomalo.

'Možeš li da mi kupiš uloške?', kaže i pocrveni još više ako je to moguće.

Nasmejem se,uhvatim je za obraze i cmoknem u prćast nos.

'Naravno da mogu,ne treba ti biti glupo da mi kažeš tako nešto puslice. A sad mi reci koju vrstu?', kažem i nasmešim se.

'Vrstu? A čuš ti to on zna i vrstu,pazi molim te', kaže te se krene smejati.

'Pa naravno, imaš one...plavo pakovanje,lila,roze, zeleno ehe doktorirao sam ja to!',kažem i ona nastavi da se smeje.

'Ma jel jesi... Libres mi uzmi,ako ne znaš samo reci prodavačici'

'Koje,koje?'

'Libres...', kaže i nasmeje se.

'Živi duže'

'Pa ti nisi normalan stvarno', jedva kaže od smejanja.

'Ideem! Napravio sam ti palačinke',poljubim je u čelo,a ona mi se osmehne.

'David kuvar...hm zvuči čudno ali i dobro u isto vreme...'

'Pa ti probaj palačinke pa mi posle reci da li samo zvuči dobro',nasmešim joj se i odem u prodavnicu.

...

Tamara pov.

Čujem kvaku i Davida kako se dere sa vrata: 'Svi su me gledali ko' da sam peder puslice'. Kako to čujem odmah krenem da se smejem kao luda.

Ustanem i došetam do njega. Uzmem mu kesu iz ruke,zagrlim ga drugom rukom i cmoknem ga.

'Ostavljaš me samo sa jednim poljupcem,a ja jadničak čekao tamo,sve su mi se žene iz one kolone smejale kad su videle uloškee', nasmešim se i proderem se odlazeći u vece: 'Pa dobro, nemoj da se žališ. Makar te nisu istukli dok si došao do kuće!', nasmejem se još jednom i udjem u toalet.

...

David pov.

Izlazi i ponovo onako neodoljivo miriše... Smiri se Davide nije trenutak. Moraš porazgovarati sa njom.

'Tamara moramo porazgovarati'.

...

Malo kraće poglavlje. Ali eto,meni je bitno da sam uspela da prebrodim ono što mi se desilo i da sam ponovo dobila inspiraciju za ovu knjigu. Imam plan kako će se odvijati knjiga i to je bitno. Tako da,nadam se da ću ispuniti očekivanja. Nadam se da vam se svideo nastavak. Ljubim! ❤️