MOJ GRUBI RUS

5.POGLAVLJE

Tamara pov.

'Ti ćeš biti moja žena. Htela ti to ili ne',priča on meni i gleda me pravo u oči. Ma nemoj...

'A čuš šta mi napriča... Alo bre druže pa ti si mene ovde doveo,da naglasim na silu...Pritom ni ne poznaješ me'

'Pa kada ne mogu milom s tobom da funkcionišem, ostaje mi samo ova druga opcija. Upoznaću te',prekine me u sred rečenice.

'Ko je rekao da mi treba da funkcionišemo uopšte?!', kažem već iznervirana.

'Ja sam rekao to. I tu je tačka',u tom trenutku mu zazvoni telefon.

Javi se i krene da priča nešto na Ruskom. Dosta toga i razumem. Uglavnom priča o nekoj poslovnoj večeri i o događajima u firmi.... Čekaj firma?

'Сделай это сейчас!' ('Uradi to odmah!')

'Мне не интересно!' ('Ne zanima me!')

'Ты лучше делай то, что я сказал тебе делать!' ('Bolje bi ti bilo da uradiš to što sam ti rekao!')

Da li on to vodi firmu? Ha! Znala sam! Uvek ti što imaju firme,pare itd su teška govna u životu. A vala meni ovo,doduše privlačno govno,ali jelte,opet govno, neće ništa naredjivati! Niko nije,pa neće ni on!  Mada...ako se razbesni...to mi ne ide u prilog. Čoveče kako da se izbavim odavde?

David pov.

'Dzabe razmišljaš. Neću ti dopustiti da odeš odavde. Kao i bilo gde bez mog odobrenja. Jer upamti nešto: "Ja sam onaj koji je glavni". To je tako i biće tako. Želela to ili ne',kažem i stegnem je za ruku.

'Ajde jače ako možeš leba ti', progovori i pogleda u svoju ruku. Ovo nisam baš najbolje razumeo. Shvatio sam nešto vezano za hleb? Hm,u Srbiji je hleb neka vrsta svetinje od sve hrane. Možda ona mene proklinje sada? U ime...hleba? 

'Šta si to upravo rekla? Pojasni? Ne razumem?', pogledala me je nekako iznenađeno. Možda nije očekivala da ne znam neke srpske reči.

'Ti ne razumeš?'

'Razumeo sam nešto vezano za hleb. Proklinješ me u ime...pa hleba, ili?', pogleda me i pukne od smeha.

'Hahahaha pa ti si stvarno originalna budala. Naravno da te ne proklinjem,na šta ti ja ličim? Na vračaru? Ne bacam crne magije stvarno...',kakve sad magije? Ova žena kao da želi da zakomplikuje rečenice trenutno.

'Kakve bre magije?'

'A bitno da si "bre" naučio', nasmejem se na ovo. Prvi put kada sam došao u Srbiju i upoznao Srdju, dočekao me je s velikim gostoprimstvom. A ono se još više povećalo kako je saznao da sam Rus. Dočekao me je s divnom hranom, divnim ženama i rečenicom "Pa gde je moj brat Rus bre!". Srbi su prepoznatljivi prema svojoj ludosti,psovkama i tim "bre". Koliko sam shvatio ta reč i nema neko posebno značenje,ali ga oni čine posebnim...

U tom trenutku mobilni mi ponovo zazvoni. Javim se i saslušam šta me obaveštava moj pomoćnik u firmi, Joca. Sada bi trebalo da idem na onu poslovnu večeru. Priča mi mesto i vreme kada počinje. Zahvalim mu se, te prekinem slušalicu. Vratim pogled na Tamaru i odlučim da ona ide sa mnom na tu poslovnu večeru. Mogu samo zamisliti kako li će izgledati.

'Spremaj se. Idemo',kažem što odsečnije. Ne mogu sa njom na drugi način. Mora me shvatiti ozbiljno kako bi me slušala jer je izuzetno  tvrdoglava.

'Gde idemo?',na trenutak joj vidim strah u očima,a zatim samo zbunjenost.

'Ideš sa mnom na poslovnu večeru. Imaš pola sata da se spremiš. Vreme počinje od sad', kažem i ona izbeči facu.

'Molim?! Da li si ti normalan? Šta ću ti pobogu ja na poslovnoj večeri,gde treba biti ozbiljan,a ja sam sve samo ne ozbiljna. I kako misliš zaboga da se spremim kada nemam niti šminku niti odeću. Sećaš se da si ti taj koji me je oteo i doveo ovde?!',jako me je iznervirala sada. Šta se ona dere na mene koji moj. Smirujem se ali mi ne uspeva...

Tamara pov.

'Prvo,ne deri se na mene. Ne smeš to da radiš. Drugo, da želim te na poslovnoj večeri kao svoju pratnju,šta tu nije jasno? Nije me briga što nemaš ništa,snadji se. I ne nisam te oteo, samo sam te prisilio da dodješ ovde jer drugog načina nije bilo s osobom poput tebe',proreži i izistinski me uplaši. Ovaj nije normalan.

'Vreme ti otkucava,a trenutno imaš još 29 minuta i 35 sekundi. Bolje kreni',kaže iritirajuće i pogleda me.

Samo što krenem da zaustim, on me prekine i saseče u korenu rečenicom:

'Nemoj izgledati posrano, kako inače izgledaš, upristoji se i izgledaj dosledno meni. Nemoj da kasniš ili ćeš biti kažnjena' ,uz kraj te rečenice koju je izgovorio tako hladno,samo mi je okrenuo ledja i zalupio vratima.

Ove reči su svom silinom ošamarile  moj obraz. Koji sam gradila godinama. Tako su jako udarile na moje, ionako nisko samopouzdanje koje vešto skrivam od svih ljudi kako ne bih ostala povredjena, što sada jesam.

Ali je problem u tome što je on počeo da mi znači. Ne znam kako,ne znam pobogu zašto. Ali znam da me boli,jer je značilo.

...

Komentarišite mišljenja, volela bih da ih čujem. Šta mislite šta će se dalje dešavati između Tamare i Davida? Ljubim vas sve! ❤️