MOJ GRUBI RUS

10.POGLAVLJE

Tamara pov.

Stigli smo ispred kuće i izašli iz kola. Stao je ispred mene,moj zgodni Rus. Shvatila sam da sam se za jako kratko vreme vezala za ovog čoveka koji upravo stoji ispred mene,što je jako čudno. Nikada pre se nisam olako upuštala u nova poznanstva niti sam bila toliko emotivna kao sada.

'O čemu razmišljaš?',upitao me je podižući svoje guste crne obrve gore-dole, praveći pokvareni smešak na licu. Znao je da sam ga odmeravala,sve li on mora da primeti...

'O tebi', pogledala sam ga i odlučno odgovorila.

'Oho,direktno,to mi se svidja',nagnuo se ka meni te nastavio šapatom:
'Mogu da učinim da te maštarije o meni postanu stvarnost'.

'Baš si grozan,ko kaže da sam o tome razmišljala!',namrštim se i pogledam ga.

'O čemu? Zar je sramota ljubiti i grliti svoju devojku,maziti je do besvesti?',napravi najozbiljniji izraz lica. A on je na to mislio... Bože Tamara ti si stvarno postala nenormalna od kako si sa ovim čovekom,sva pamet mi je otišla na Bali definitivno,raspust za moj mozak,a ko će da razmišlja,a Tamaru ko šljivi,more...

Iz mog monologa me je vratio u realnost David koji je rekao: 'Da li se to moja puslica postidela?',mrdajući obrvama. Tek tada sam shvatila koliko mi ustvari obrazi gore. Uhvatila sam se mahinalno za obraze,a on je na to još više krenuo da se smeje dok sam ga ja samo gledala.

Uzdigao se i pogledao me onim pokvarenim pogledom. Tada sam shvatila...

'Ti...Lažovu! Znam da nisi to hteo da mi radiš već ono na šta sam ja pomislila!',gledala sam ga ljuto. Čovek me slagao,trepnuo nije.

'Aha,a šta bi ti da ti ja radim?',rekao je i pripojio me uz sebe povukavši me za struk,ne skidajući svoj siguran,samouvereni pogled sa mog izgubljenog. Šta sada da kažem? Gde si sada pameti moja,gde? Vrati se molim te,evo platiću ti povratnu avionsku kartu za Srbiju,obećavam.

'J-ja...ja sam gladna!',ispucala sam ko' iz topa i mahinalno raskolačila oči. Ponovo je krenuo da se smeje,a ja sam to iskoristila kao priliku za beg. Iskobeljala sam se iz njegovog naručja i pojurila ka kući,a iza sebe sam čula Davida kako se dere: 'Dokle misliš da se ponašaš ovako detinjasto?!'. Na što sam se samo okrenula i odgovorila mu: 'Epa vidiš,kada radiš sa malom decom izgleda podetinjiš. A to sam jednostavno ja,takva sam i šta ću, svidela se ja tebi ili ne'. Nastavila sam da trčim kroz kapiju i samo sam ga čula kako se dere: 'O znaš ti vrlo dobro koliko mi se svidjaš!',samo sam se nasmejala,pozdravila se sa njegovim obezbeđenjem i uletela u kuću.

Legla sam na krevet od umora. Ovaj dan je bio jako naporan. Čula sam Davida kako ulazi u kuću i kako zaključava vrata. Molim? Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga upitno.

David pov.

'Zašto me gledaš tako izbezumljeno. Nemoj. To me pali',kada sam to rekao pogledala me je smrtno ozbiljnom facom. Te sam nastavio kako bih se izvukao: 'Dobro, dobro, izvini. Reci,u čemu je problem?'

'Zašto si zaključao vrata. Ja ne živim ovde...',razbesnim se u trenutku kada kaže da ne živi ovde, jer živi i živeće do kraja života.

'Živiš ovde,ovo je tvoj dom. Tvoj dom je pokraj mene razumeš? Koliko puta treba to da ti ponovim hm!?',razdrao sam se možda malo i previše,a Tamara me je pogledala tužno. Taj pogled kao da se poput trna zario u moje srce i tek sada sam shvatio da sam opet sjebao stvar.

'Nemoj da se dereš na mene',rekla je ovo kao molbu kojom mi je rasparala srce. Dodje mi ovog trenutka da uzmem nož i da se valjano izbodem sto puta. Bilo bi mi lakše nego da se ponovo suočim sa njenim uzrujanim pogledom.

'Puslice...',u jednom koraku sam joj prišao i obavio ruke oko nje. Poklopio sam je celu,a ona se opustila na mojim grudima i izgledala kao malo mače.

Ljubio sam je u glavu i mazio joj malena ledja,a zatim sam odlučio da joj pokušam objasniti.

'Srećo... Pogledaj me molim te...',podigla je svoj nežni pogled i usmerila ga ka meni.

Moje rasparano srce sašila je upravo ona. Devojka za koju sam se za jako kratko vreme vezao. Devojka koja je u moje oštećeno srce ušla kao proleće nakon hladne zime i donela sreću. Devojka koja je u trenucima kao malo dete,a već u sledećem trenutku je mlada, ozbiljna i uspešna žena. Ta devojka,ona,ona i samo ona,biće moja žena. Obećavam da ću je čuvati i dati sve od sebe da bude najsrećnija žena na ovome svetu,učiniću je svojom!

'Zamislio si se...',rekla je tiho uzdignuvši svoju ruku. Pratio sam pokrete njene ruke,do trenutka kada je došla u kontakt sa mojom,par dana starom bradom. Na njen nežni dodir na mojoj koži,moj prijatelj je odreagovao. Ovo boli.

'Puslice... Ovo je tvoj dom i uvek će biti. Stvari su ti prenešene iz tvog stana u našu kuću. Nema potrebe da se vraćaš tamo. Od sada,živečeš sa mnom. Nadam se da si me sada stvarno razumela i da neću imati potrebe više da ponavljam. Oprosti mi za moje vikanje. Izbacila si me iz takta kada si rekla da ne živiš ovde. Ja sam jako osetljiv po pitanju nečega što je moje. Nadam se da si to shvatila. A sada budi dobra i skloni ruku jer svaki tvoj dodir mi toliko prija da ne znam koliko ću još moći da se suzdržavam', pogledala me je,coknula par puta,promrdala glavom levo-desno,te se nasmešila onim osmehom koji samo ona poseduje. Za taj osmeh sam spreman da ubijem.

'Razumela sam. Idem da se istuširam sada. Smem li?', sada me podbada namerno...

'Ne smeš'

'Aha,a što?', kaže i izdigne obrve.

'Zato što ti se ja moram pridružiti. Ne možeš se sama kupati', kažem joj i namignem. Ona se nasmeje i poljubi me u obraz.

'Samo tu?',kažem i ispućim se.

'Ne pući se tako, izgledaš kao peder',kaže i nasmeje se,a zatim krene da trči ka kupatilu.

'Molim?!', stignem je i povučem od kupatila,a zatim bacim na komodu u dnevnom boravku i krenem da je golicam.

'Pres-stani,pres-stani',kaže kroz groktanje. A ja se zasmejem,a zatim nastavim da je golicam. Ona se smeje na sav glas,a ja se hranim njenim slatkim smehom i ponekim groktajem.

'Čarobne reči?'

'Muškaja sukaja!', kaže i ja nastavim da je golicam još više.

'Dob-bro, dob-bro,m-molim t-te', kaže a ja prestanem da je golicam i ostavim mali poljubac na njenom prćastom nosiću.

'Hajde,pod tuš pa da jedemo...', kažem joj kroz smeh. Klimne glavom,pokloni mi još jedan očaravajući osmeh i krene ka kupatilu.

...

Tamara pov.

Ulazim u kupatilo. Skidam se.Puštam toplu vodu i ulazim u tuš-kabinu. Opuštam se uz toplu vodu koja klizi niz moje telo i tiho pevušim.

...

Izlazim iz kupatila u peškiru. Zaboravila sam da ponesem donji veš i pidzamu. Krećem ka sobi i na hodniku sretnem Davida koji se prvo iznenadi,a zatim me pogleda nekim nedefinisanim pogledom.

'Боже мой...'('Bože moj...'), kaže na Ruskom ali shavtim šta je rekao. Idalje me gleda istim pogledom,a onda...

...

A onda... Šta mislite? Pišite komentare,vaša mišljenja mi puno znače,drage moje. Malo sam se više raspisala nego inače. Malo duže poglavlje,jer ste dugo čekali. Nedostajale ste mi,ali evo me ponovo sa novim poglavljem. Nadam se da vam se sviđa. Ljubim vas sve! ❤️