MOJ GRUBI RUS

14.POGLAVLJE

David pov.

Sedam kraj Srdje i počinjemo neobavezno da pričamo,dok se meni u mislima mota vatrena Srpkinja koja se upravo nalazi u mojoj kuhinji i pravi mi kafu. Pre nisam popuštao...nikome. Mada,pre nisam  bio ni prema kome ovakav kao što sam prema njoj. Postajem nejasan sam sebi.

**** 3 meseca kasnije ****

"Tamaraaa",čujem ga odozdo kako se dere ko' konj i spremna da ga opalim silazim niz stepenice.

"Šta se dereš konju!", vidim ga kako izlazi iza ćoška sa ogromnim buketom belih ruža i kako se kezi, otprilike kao ja kada vidim bilo šta slatko na planeti zemlji.

"Polako puslice,kupio sam ovo da bih ti izvukao osmeh na lice, pa iskreno i koji poljubac moram priznati,a ne besnilo i poriv za udaranjem koji inače izazivam kod tebe", kaže i nasmeje mi se zavodnički.

David pov.

"Bele ruže?", kaže na izmaku daha dok  gleda čas u ruže čas u mene milo. Znam da joj je to omiljeno cveće, vidim da joj je drago što sam se setio.

"Tvoje omiljene",kada to kažem suzi oči i nasmeje se od miline.

"Predivne su, hvala ti",kaže uzimajući buket nakon dugačkog zagrljaja koji mi je podarila.

Pogledam u moje srneće oči koje sada prekrivaju guste trepavice i odsjaj sreće.

"Hej,ti si sada moja puslice,ovo su samo sitnice i ništa srazmerno sa onim što sam spreman da uradim za tebe, znaj to", kažem te je privučem u zagrljaj i poljubim u čelo.

"Sitnice su važne,i ma da li je to ledeni David prikazao emocije u potpunosti?", podigne obrve podbadajući me.

"Ti si tog ledenog Davida odavno istopila Tamara", kažem i prodjem rukom kroz njenu kosu i time zadobijem njen osmeh. Nešto što mi ispunjava dane. Što ih boji i ulepšava. Ona,ona je moja boginja,moja vila. (ti si moja viiiila koža kao svilaaaa...ja se izvinjavam nastavite sa čitanjem,evo prekidam.)

Tamara pov.

"Idemo",kaze dok mi se smeje.

"Ovo nije kraj?"

"Ovo je tek početak puslice",namigne mi te mi poduhvati nežno ruku, isprepliće nam prste i počne hodati ka izlazu iz kuće.

Putićem kroz šumu, šetajući, stižemo do noćnih lampiona i postavljenog piknika. Okrećem se zatečena Davidovim postupkom ka njemu i gledam ga sve vreme,ne verujući.

David pov.

"Davide...ne znam šta da kažem", gleda me i ne trepće.

"I ne treba ništa da kažeš puslice,na tebi je samo da uživaš",namignem joj dok se njoj na licu stvara ogroman smešak.

...

I posle duge priče,hrane i pića moja puslica je legla na moje rame. Pokrijem nas ćebetom, te počnemo brojati zvezde na nebu koje se cakle i time nam trenutno daju jedini izvor svetlosti. Uhvatim zračak koji pada od njenog oka, preko njenog ramenog obraza,pa sve do punih usnica. Sklopim oči i udišem njen miris, živim za ovo.

"Davide...",podigne glavu i svojim kestenastim očima prodire u moje.

"Hm?",upitno promumlam.

"Koliko si imao devojaka do sada?",kaže ne prestajući s prodiranjem kroz mene.

"One nisu bitne,a i ne mogu ih nazvati devojkama",izgovorim istinu. Ni jedna do sada nije bila ovo što je ona sada i što mi predstavlja u životu.

"A da li sada imaš devojku?", kaže i digne obrve proveravajući me.

"Da,a uskoro ću da imam novu", u trenutku se trzne, pomeri se od mene i prostreli me pogledom.

"Ma stvarno?",upita besno me gledajući i spremajući se da ode.

Tamara pov.

"Da, i ona će te zvati mama", kaže i nasmeši se.

"Davide...",promucam jedva čuvši sebe.

U šoku sam. Mislila sam da želi sa mnom ozbiljno, primetila sam da je dosta drugačije počeo da se ponaša prema meni za ovih četiri meseca,ali ovo...I ne znam zašto,ali raznežila sam se kao nikada. Sama pomisao na to da on razmišlja o našoj budućnosti tako ozbiljno i da želi da majka njegovog deteta budem baš ja,mi izmami osmeh na lice i neopisivu toplinu oko srca. Osećam se... voljeno,posle dugo vremena,a jedina osoba zaslužna za to je upravo on koji leži pored mene sa sada već kezom od uha do uha.

David pov.

Ali,Tamara ne bi bila Tamara da me ne mune u rebro sa jednim: "Šta se smeješ!",pridignem se do nje i uhvatim je za ruku,a drugu ruku postavim na njen obraz prelazeći po njemu nežno.

"Ja sam ozbiljan Tamara. Želim da sa tobom osnujem porodicu. Želim da imam ćerku koja će ličiti upravo na tebe. Želim  svoju malu puslicu. Da jednog dana mala devojčica sa frćkavom kosicom i kestenastim okicama trči po našem dvorištu. Želim da se tvoja i moja duša spoje i kao produkt stvore novu dušu,našu dušu. Želim te na svaki mogući način puslice. I ne,ne treba mi još vremena, osećam i znam da si ti prava,jedna jedina. Budi moja do kraja života".

Tamara pov.

Slušam ga i niz obraz mi klizne suza izdajica. Obriše je nežno palcem nastavljajući da priča. Odjednom ustane te klekne,a ja...ja ljudi moji ne znam gde se nalazim. Gledam u kutijicu sa prstenom koju je izvadio pa pogledam u njega kome se oči smeju. I idalje ništa,ne mogu da progovorim.
Klimnem glavom smotano.

"Da li to znači ne?",upita,a ja mrtva hladna nesvesno klimnem ponovo.

"Znači nećeš da se udaš za mene?",upita smejući se na glas.

Ma njemu je smešno što me je zbunio! Magare jedno!

"Konju!",skočim na njega i zagrlim ga i suze same krenu,a za njima i moji jecaji.

"Aha,ovo je već ona Tamara koju znam. Dobro,ovo je dakle da!", kaže nastavljajući da se smeje,kreten.

"Da kretenu! Da!",proderem se i nastavim da ga grlim.

"Ma jesam li ja to rasplakao devojku od kamena?",idalje podbadajući, polako počinje da me odmiče od sebe i da mi briše suze.

"Ne iritiraj devojku od kamena da te ne bi kamenovala",prostrelim ga pogledom.

"Opleti sad i po meni i po svima molim te",idalje podbada,no od mene dobije samo preteći pogled.

"Od sada kada god ti ne daj Bože, neki majmun pridje, podigneš prst i gotovooo", razvlačeći reči uzme mi ruku te prst koji ulepša prstenom.

"Teško će mi prilaziti majmuni kada vide gorilu poput tebe...", pogleda me popreko i napući usta što me nasmeje.

"Shvatiću to kao kompliment!"

"Nisam sigurna da je gorila trebalo biti kompliment...",ponovo me prostreli pogledom, a ja se počnem smejati.

"Provociraš a?!", kaže hvatajući me za zglobove ruku i obarajući na pod.

"Ti si počeo!",uzvratim.

"Tačno,ali ne moraš se uvek nastavljati!",kaže te mi se približi još više i ne mogu a da ga ne pogledam u usne. Ali brzo vratim pogled,no primetio je i nasmejao se pokvareno.

"Ma nem...", prekine me grubim poljupcem. A zatim i nizom nežnih koje spusti niz moj vrat,te ključnu kost.

"Davide..."

"Ššš,sada si cela moja", kaže i nastavi da spušta poljupce niz moje telo,a ja se prepustim.

Kako telom,tako i dušom.

...

Ljudi moji, nadam se da ste uživali u novom poglavlju. Ja jesam. Svašta sam još pripremila,kako padove, tako i uspone. Do sledećeg poglavlja, čitamo se!