MOJ GRUBI RUS

4.POGLAVLJE

Budim se i gledam oko sebe. Ne znam gde se nalazim. O čuda velikoga za osobu poput mene u zadnje vreme!

'Boli me vrat... Zašto me boli vrat? Super još počinjem i sama sa sobom da pričam',okrenem se i pogledam u ogledalo.

'Au druže... Šta je ovo na meni. Gde sam ja?',gledala sam unezvereno u ogledalo na kome se videlo moje telo koje je bilo sakriveno s duplo većom muškom duksericom.

I tako sam nastavila da se gledam u ogledalo pokušavajući da se setim šta se desilo sa mnom. U jednom trenutku sam spazila sat koji se nalazio iznad sivog, ogromnog ogledala, čoveče ova soba je ogromna,sve je ovde ogromno, sam Bog zna koliko ovo sve košta... Nisam materijalista ali opet,teško je ne primetiti sve ovo. Šta sam ono htela... A da,sat!

'Kuku meni 9 sati, kasnim!',samo sam istrčala iz nečije sobe.Da nečije... Bravo Tamara ne znaš ni u čijoj si sobi,u čijoj kući,ma ne znaš ni gde se nalaziš. A ko će hranu i struju da plaća posle to nikom ništa. Ubiću se...

David pov.

'U koja sranja li si se sad uvalila kravo glupa! Jadna ona moja majka pored mene žive... Jadni oni moji mališani u školi pored mene!' , čujem i znam da je to ona. Ko bi drugi mogao ovako da brblja od ranog jutra... 

'Ne ideš ti nikuda!', zagrmim kada vidim da želi samo da izleti iz kuće.

Ona se štrecnu,pa se okrete ka meni. Preda mnom stoji moja puslica u mojoj dukserici koja joj tako slatko paše. Ja ne mogu da shvatim sebe. Do juče sam je na silu doveo ovde,mada šta je to, samo sam joj malo dao leka da spava kako bih je doveo kod sebe, nije to kidnapovanje...Da,laži se Davide... Hteo sam da je zastrašim i da joj pokažem ko je ovde glavni,da joj dam do znanja da je moje vlasništvo... Ali kako? Kako da budem grub prema njoj? Imam ja poremećaj siguran sam u to. Ali ne interesuje me ništa,pa čak ni to, ne interesuje me niko i ništa sem nje. Ona je moja i to je zacrtano. 

'Šta bre?', pogleda me i kao da se zamisli. Primetim joj strah u očima, kada se seti svega.

'T-ti...', vrati svoj pogled na mene. A ja iskoristim priliku da je sagledam. Njena kosa boje kestena joj prekriva pola lica jer je rasčupana i to mi se ne svidja. Želim da vidim lepo njeno lice sa svih strana. Njene tamne oči sa primetnom dozom straha me gledaju i bacaju u trans. A njene usnice koje su rastvorene blago zatrepere kada progovori: ' Šta hoćeš od mene?'

Tamara pov.

Krene da mi prilazi i ja se još više uplašim. Neću mu dopustiti da vidi da ga se plašim! Staću mirno! I gledaću ga u oči!

'Šta hoćeš od mene?',ponovim malo stabilnije. Sada je već ispred mene. Stoji ispred mene,Ruska gromada. Prezgodna gromada doduše,evo mene opet... E vala i ti da prećutiš ništa ne možeš  Tamara!

'Troje dece',ni pet ni šest reče on meni. Što je najgore od svega ovaj čovek plave kose i crnih očiju čiji kontrast ni na jednom muškarcu do sada nisam videla, prezgodnog tela i očaravajuće aure je mrtav ozbiljan.

'Ti to mene zezaš?', čovek koji me je juče odvukao do svog auta,ubrizgao mi nešto u vrat i doveo ovde, mi upravo govori da želi decu sa mnom. O čemu mi pričamo?

'Ne. Ti ćeš biti moja žena. Htela ti to ili ne'

...

Drage moje, nastavak je malo kratak jer sam jedva uspela i da ga napišem. Izvinjavam se na tome. Ljubim vas. ❤️