MOJ GRUBI RUS

7.POGLAVLJE

A u sledećem trenutku me je svom silinom privukao k sebi i halapljivo poljubio. Prvo sam se protivila i gurala ga iz sve snage, ali kada sam videla da sam nemoćna naspram njega, prepustila sam se i predala mu borbu.

Kada je osetio da sam mu se prepustila, stisnuo me je još jače oko struka i privukao još bliže,ako je to uopšte bilo moguće. Nemajući gde više,izvila sam ledja u luk,a on je to iskoristio da poljubi moj vrat. Nakon toga, vratio se na moje usne i sada me poljubio znatno nežnije i sa više pažnje.

Odvojio je svoje usne od mojih i pogledao me pogledom punog... ljubavi i nežnosti? Meni pomalo stranih osećanja...

Izgledalo je kao da istražuje svaki deo mog lica. Kao da ih miluje pogledom. Nisam mogla da verujem kako se ovaj čovek može promeniti u samo par sekundi... Kao de je imao kakav poremećaj ličnosti.

David pov.

Njene usne,na mojima. Po prvi put. Toliko sam žudeo za ovim. Za njom.
Shvatio sam da sam pogrešio kao i da sam ispao veliki seronja. Ja sam grub čovek, ali moram se potruditi da prema njoj budem što nežniji. Pokušaću da se iskupim... Ali jedino što znam je to da je neću pustiti da ode,nikad.

'Oprosti mi što sam bio grub prema tebi puslice moja. Sve što si mi rekla je istina. Rekao sam sve ono u afektu,bio sam besan. To... ništa od toga nije bila istina',gledam moju puslicu i upijam joj svaku crtu lica,svaku nesavršenu savršenost.

'Ti si za mene najlepša, najhrabrija i najjača žena koju sam ikada video. Ti si moja puslica. Oprosti mi', nastavio sam i naslonio svoje čelo na njeno gledajući je u oči,a ona me je posmatrala i nakon nekog vremena se nasmešila.

'Opraštaš li mi puslice?',upitam je.

'Zašto me tako zoveš?', pogleda me s osmehom.

'Zato što ja tako oću', kažem nadmeno.

'H,h! Hoćeš! E moj ti,opet on ja pa ja... Stvarno voliš da komanduješ...', nasmeši se i protrlja nam noseve .

'Hajde dodji ...'

Tamara pov.

Doveo me je do neke velike sobe. Tu je bilo svega... Ali bukvalno svega. Od divnih haljina,obuće,šminke,ma svega.

'Davide?'

'Svidja li ti se puslice?'

'Pa...da,ali...'

'Tvoje je', prekinuo me je, pogledao i nasmejao se od uha do uha.

'Da te pitam ja nešto...'

'Pitaj puslice?'

'Ličim li ti ja na sponzorušu je li?'

'Kakvo je to pitanje?',namrštio se.

'Pa ponašaš se tako. To što si mi se svideo, kao i ja tebi, ne znači da trebaš da mi kupiš sve ovo. Osećam se jako neugodno sada'

'Ja ne znam o čemu ti pričaš. Ti si moja. I bićeš moja žena. Sve što je moje,tvoje je. I obratno. A sad se spremi lepo. Želim da zablistaš,a verujem da i hoćeš',namignuo mi je i izašao iz sobe. O kakav čovek čoveče... ludak,mada nisam ni ja ništa bolja da se ne lažemo.

...

David pov.

Izlazi iz sobe i kreće se ka meni njišući kukovima. U crnoj haljini do kolena uz telo. Kestenasta talasasta kosa do ramena puštena i lepršava. A šminka diskretna,ništa puno,taman toliko da istakne njene srneće oči. To je moja devojka.

'Jednom rečju...blistaš'

'Hvala', kaže i spusti glavu.

Tamara pov.

'Oho,ma ko se to meni postideo?',kaže smejući se i hvatajući me u zagrljaj.

'Beži bre...', kažem kroz osmeh.

...

Nalazimo se u kolima i slušam Davida kako mi priča da će tamo biti puno pokvarenih i groznih ljudi koji će se praviti fini.Da tamo nema niko ko mu je stvarno prijatelj sem Srdjana.Upozorava me da nikome ne verujem i da budem uz njega.

Kada smo stigli ispred restorana David mi je otvorio vrata i uhvatio me za ruku. Ušli smo unutra i videla sam za velikim stolom ljude koji su izgledali baš kako ih je David i opisao.

'Dobro veče gospodo. Prvo što želim jeste da vam predstavim svoju devojku Tamaru Tadić',kada je David izrekao svoje svi su ustali kako bi se rukovali s njim i sa mnom. A zatim je započelo upoznavanje sa svim tim ljudima iz različitih firmi. Ako mene pitate nešto najgore. Bukvalno sam morala da ponavljam dve rečenice trideset pet puta...

Dok čekam Davida da se vrati od nekih ljudi s kojima je pričao,čujem korake iza sebe.

'Oho,kako divna dama', okrenem se i pogledam čiji je to tako ljigav glas. I uverim se da mu nije samo glas ljigav.
Visok,plavi muškarac, mlad,sa izrazito odvratnim, pokvarenim osmehom.

'Nikola Radjenović',kaže i krene da mi poljubi ruku. A nećeš vala. Izmaknem ruku i ošinem ga pogledom.

'Mislim da za tim nema potrebe gospodine. Tamara Tadić,devojka Davida Nikolajeviča', kažem odsečno, pružim ruku i rukujemo se.

Osetim ruke na struku, okrenem se i ugledam...

...

Nadam se da vam se dopada nastavak. ❤️