Ljubav do nebesa

Poglavlje 12.- Bijeg

„ Dimitrij."

„ Damjan."

Ušao je u zrakoplov proguravši se pored njega i s uzdahom bacio torbu na sofu. Prišao je mini baru u kutu i natočio si dobru porciju viskija koju je ispio u jednom gutljaju. Nije uopće spavao i imao je osjećaj da mu sve racionalne misli izmiču. Jedino mu je alkohol još mogao pomoći da zadrži razum.

Srušio se na sofu i podigao noge preko ruba pa sklopio ruke na prsima. Ubrzo se Damjan vratio iz kokpita, a zrakoplov se uzdigao s piste. Zatvorio je oči i stao samo na trenutak uživati u zvuku motora i osjećaju dizanja s tla.

„ Zašto je ta plavuša toliko specijalna?" Damjanovo pitanje je bilo očekivano i nije se uopće iznenadio kada ga je postavio, „ razvratna je, potpuno divlja i skoro nastrana, živi kaos."

„ Upravo tako" promrmljao je, „ ne sviđa ti se."

„ Nisam to rekao. Samo sam želio znati zašto si s njom."

„ Nisam s njom. To je... komplicirano. Nisam želio biti s njom baš zbog ovakvih stvari. Znao sam da će se to dogoditi kad-tad. Ali, ona je bila uporna. Ne znam zašto. Valjda joj je to predstavljalo izazov."

„ Znači zapravo..."

„ Da, jebemo se" presjekao ga je, „ čak niti to u zadnje vrijeme. Ovo nije najbolje razdoblje za taj odnos. Jednom kad ovo riješimo, ona će se vratiti svom životu i to će biti kraj."

„ Hm, zašto misliš da će je pustiti?"

„ Ja ću ostati, ona će otići."

„ Neće biti tako jednostavno. Sviđa im se. Čuo sam ih. Rekli su nešto u smislu da ima duha."

Otvorio je oči i uputio mu bijesan pogled. Znao je što ima duha konotacija znači. Vidjeli su potencijal u njoj, poslovni potencijal. A, to znači da će je željeti regrutirati u svoje redove ili još gore, zatvorit će je tamo zajedno s njim.

„ Samo ti govorim što sam čuo. Ti si jedini njihov promašaj ikad i silom će to ispraviti. Ako ti treba uzeti drugu ženu, učinit će i to."

„ Ne. Išetao sam jednom, učinit ću to opet."

„ Ovaj put je drugačije. Prošli put te je bilo briga samo za tebe."

„ I dalje ćemo se pregovarati o tome?" frustrirano je ispuhao zrak kroz usta pa sjeo, „ rekao sam vam svima da idete sa mnom. Odbili ste. Nemoj mi predbacivati za svoju slabost. I ti i ja znamo zašto nisi otišao od njih. Na kraju dana, oni su ti nudili krov nad glavom. Zato si i ostao. Zato ste svi ostali. Ja sam bar pokušao normalno živjeti."

„ I vidi kako je to završilo."

„ Nisko."

„ Realno" odmah je došao odgovor, „ što imaš od ovoga?"

„ A, što ti imaš?" pljunuo je, „ držite me za dežurnog krivca jer ne možete priznati da niste imali hrabrosti otići. Ali, samo da ti kažem, da ja taj dan nisam otišao, bilo bi ti puno gore od toga da te samo drže na imanju."

Damjan nije odgovorio, ponajviše zato jer je znao da ima pravo. Dok on nije otišao, svo su troje aktivno odlazili na poslove i morali proživljavati svakakve scene i ekscese. Zadnje četiri godine, Petra i Damjan bili su relativno sigurni na imanju i udaljeni od tog posla.

„ Dobra je s Inessom."

„ Je li?" upitao je ponovno legavši na sofu.

„ Da. Čini mi se da Inessa uživa u njenom društvu više no što želi priznati. Bez oklijevanja je pristala na kupanje u bazenu."