Dunja na ormaru 🔚

~ Košava ~

Koliko nam prijatelji pomognu, toliko se nekad zbog njih nađemo u neočekivanim situacijama. U glavnom su to smešne, neugodne  situacije, a kad kada menjaju život iz temelja. 

  Dunja se  taman ušuškala, u svojoj sobi, njenom kutku za opuštanje koji je sama osmislila i uredila.Svaki ćošak nosio je njen potpis, a sam pogled na nju činio je da se uplovi u sasvim novi svet. 

Porodična kuća imala je omanje potkrovlje, koje je bilo pretrpano svim i svačim od kutija prepunih starih knjiga i nepotrebnih stvari, starog ormara i onog “treba će”. Sa ocem i Nikolom od prašnjavog tavana napravila je sobu iz bajke. Jedine stvari koje je kupila bili su krevet i radni sto, sve ostalo su prepravljali, lakirali, ponovo sastavljali. Do sobe su vodile strme stepenice na čijem kraju su se nalazila vrata a iza njih san jedne devojke. Krevet srednje veličine je postavljen na sredini sa obe strane upotpunjen sa noćnim ormarićima. Desno od vrata stajao je ormar, koji su prepravili i od starog i neupotrebljivog napravili pravo umetničko delo. Sa ručno rađenim detaljima, sam za sebe je bio unikat. Pored njega na čeličnom okviru stajalo je stilsko ogledalo na kome se ogledala cela figura, rubovi okvira imali su male kuke koje su u nepravilnom redu stčale na sve strane. Na njima je bilo zakačeno sve sto je Dunji zapalo za oko: neobični privesci, malene torbice pune raznih šnala i kitnjastih gumica za kosu. U gornjem levom uglu stajala je slika tri musketara, sa maskenbala iz petog razreda, a na suprotnoj strani slika nje sa roditeljima i baka Ankom sa njenog osamnaestog rodjendana. Rustična škrinja podno kreveta, polica sa knjigama na levoj strani zida i pored nje radni sto. Jedino su zidovi bili beli, sve ostalo krasile su boje: nameštaj u boji trešnjinog drveta, gomila jastučića svih boja i oblika, mekani prekrivač zelene boje sa crvenim i žutim motivima lišća prvi bi upao u oko čim bi kročila u sobu. Omiljeno mesto u svom tom prostoru joj je isturen prozor sa pogledom na dvorište i ulaznu  kapiju. Njegov asimetričan oblik dozvoljavao je da se za njegove rubove postavi klupa, presvučena baršunastim materijalom tamno srvene boje, na njoj je volela da sedi zavaljena na jastučiće i čita, ili samo posmatra prirodu kako se menja. Krajem oktobra, tu bi donosila dunju stavljajući je da ukrašava prostor svojim izgledom, a naročito da miris prostoriji.Njen miris neobično je volela, da li je to imalo veze sa njenim imenom, nije znala? Ipak, njena aroma, jaka i slatkasta, celom njenom biću radila je nešto neobjašnjivo.  Udobno se smestila, i počela da se preslišava kad je začula korake na stepenicama, sekund kasnije u sobu je uletela Milica. 

-Hej! Šta radiš? Ceo dan se nismo videle - razdragano je povikala. 

-Gledam koje su frizure in ove jeseni - ironično joj je odgovorila Dunja. - Šta misliš da radim? Učim! 

-Vidim. Nisam slepa! Bez sarkazma molim! Nisma li ti rekla kako to propitivanje  noć pred ispit ništa ne valja - frknula je, pa prevrnula očima. - Sve će ti se pomešati.

-Znaš i sama da je to glupost. - kroz smeh je odgovorila. - Uvek sam to radila, i nikad nije bilo problema. A to isto radiš i ti. 

-Aha. Daj to ovamo! Napravi mi mesta - bacila je knjigu na pod i udobno se smestila pored Dunje. -Ti si pametnjaković sve to već znaš. Nego… Znaš koga sam videla danas? 

-Ne. Reci. 

-Dosadnog Luku. Opet je pitao za tebe. Kao da sam ti ja  menadžer, još ću i sastanak da mu zakažem. Gde su nestali pravi muškarci? 

-Možda nisu preživeli evoluciju? Luku mi ne spominji - Dunja je dosadno prevrnula očima. - Čovek bi pomislio da će shvatiti da me ni malo ne zanima, ali Bože moj on i dalje tera svoje. Ako sam i pomislila da mu pružim šansu, nakon onog ispada…Nikako!

-Važno je da su preživeli "opaki momci". Njima niko ne može ništa. Kao bubašvabe su. Misliš na obeležavanje teritorije? - tobož iznenađeno upitala je Milica. - Nemoj tako, to je ljubav! Vidiš kako je samo dobar i lep. Nema boljeg! - dodala je imitirajući Ankin glas.