Dunja na ormaru 🔚

~ Na oblaku ~

Kada su stigli na dok, poveo je u šetnju kroz park. Mrak oko njih osvetljavala je po neka svetiljka. Seli su na klupu i samo se gledali. Krao je sitne, medene trešnje sa njenih usana, nije mogao… nije želeo da stane.  Miris dunja iz njene kose kovitlao se oko njega, upijao se u kožu snažno. Znao je da mora da je pusti, ali ni uz najbolju volju nije dopustio razumu da prevlada. 

- Još samo malo i pratim te kući. 

Šaputao je na njenom uhu, pa se kao davljenik željan vazduha ponovo vraćao da je ljubi. Nikada nije verovao u ljubav na prvi pogled, u sva ta sladunjava osećanja kojih ne možeš da se otreseš, ali sada ta lepljiva stvar postala je stvarna, opipljiva. U svakoj vezi davo se onoliko koliko je osećao da sme da da, nikad do kraja, bez rezerve. Karijera mu je uvek bila na prvom mestu. Grabio je prilike, dokazivao se preko svih očekivanja, možda nije bio neki zavodnik, ali u poslu je bio sasvim neka druga ličnost. Profesionalan i na visini zadatka u svakom trenutku. Očekivao je do kraja meseca unapređenje za koje se borio od prvog dana. Medijska kuća "ELK", za koju radi ima produžnice u većini evropskih zemalja, radio stanice, novinske agencije samo su deo monopola kojim su upravljali. Od ratnih previranja do golih grudi pevačica, budno oko kamere pratilo je sve što je javnost zanimalo. Želeo je da se bavi ozbiljnim novinarstvom zato se i prijavio za direktnog dopisnika iz Brisela. Plan mu je bio savršen, radiće ono što voli, izveštavaće sa ozbiljnih zasedanja političkih moćnika. Negova reč biće posrednik svih dogovora, još važnije dobio bi mogućnost da se bavi istraživačkim novinarstvom,ali se nije nadao osobi koja će ozbiljno poljuljati njegov cilj za budućnost. Znao je da je rano o bilo čemu pričati, nije hteo da rastera, paperijasti oblak zaljubljenosti koji se spuštao oko njih. Suludo, bio je spreman da se odrekne svega zarad tog osecaja koji se budio u njemu. Negde duboko u sebi znao je da bi sa njom mogao da ima sve, ako se dobro postavi. 

Vođen tim mislima odmakao se od nje. 

- Vreme je da krenemo. 

- Jel' sve u redu? - upitala je. Osetila je naglu promenu raspoloženja. U jednom trenutku delovao je kao da ne može da se zasiti nje, a u sledećem kao da se nešto promenilo. - Pokajao si se? - tiho je izustila ne verujući koliko je ispala glupa. 

- Sve je u redu. Hej… Pogledaj me - lagano joj je podigao bradu. - Dunja tek smo počeli našu romansu. Nemam zbog čega da se kajem. Da nisam želeo tebe… Nas. Sve bi se završilo na onoj kafi. 

Neće još ništa govoriti o mogućem premeštaju kad nije bio siguran u to. Užuvaće u svakom trenu sa njom, a usput će naći način kako da izbalansira sve. Zadržati nju i napredovati. Uspeće, zar ne? 

- Veruj mi - prošaputao je na njenim usnama. 

Osmehivala se i opijeno mu uzvaćala. 

- Hajde. Sad ti se više ne ide? 

- Ne. Radije bi ostao sa tobom do zore. Ali, to bi bilo nepristojno s' moje strane. 

- Bilo bi. Požuri! Stigni me! 

Otrgla se iz zagrljaja i potrčala niz stazu. Odjednom je dobila poriv da ga zadirkuje i da se ponaša detinjasto. 

- Izazov prihvaćen. Budi spremna na poraz dušo. 

Jurili su mračnim drvoredima poput dece, veseli pokliči odjekivali su parkom. Kotrljali su se po tlu dok se lišće plelo u njenoj kosi, ljubili se i grlili onako dečije, nevino… Onako kako bi trebalo na početku nečeg lepog. Lebdela je na oblaku zanesenosti uljuljkana u pufnaste džepove bez bojazni od propadanja. Neće ni osetiti kad stopala izgube oslonac… Pad neće moći da spreči. 

Negde posle ponoći dopratio je do kuće. Nadala se da ga niko nije video, a mogla se zakleti da je Milica kampovala na prozoru isčekujući njen dolazak. Nakon još jednog nežnog poljubca,  prošao je prstima kroz njen, sad čupavi rep i iz njega izvukao list.