Dunja na ormaru 🔚

~ Košava II ~

Hodala je ka taxi stanici visoko podignute glave dopustivši vetru da joj mrsi kosu. Neobjašnjiv nemir razlivao se telom, sećanja su navirala poput plime, kao da je huk vazduha donosio Dimitrijev glas.To se događalo svaki put kada bi košava obgrlila grad, čula je svaku reč izrečenu tog dana pre tri godne. Duvala je košava posebnom jačinom i donela joj ljubav i bol u obliku visokog tela sa najlepšim zelenim očima koje se mogu zamisliti. Pak, danas je dobila na snazi možda jačoj nego tada. Živo se sećala njegovog lika svakog  sata, kad bi budna ležala i dočekala zoru zamišljenog izraza lica, ali danas su slike bile življe nego inače. Gotovo je mogla da ih opipa samo da ispruži ruku. Činilo joj se da oseća njegov miris, jer on je mirisao po jeseni i svim njenim čarima, a najviše je mirisao na ljubav. 

Kako to miriše ljubav? 

Da li po cveću, ili po laganoj kiši? 

Da li po osmehu, ili nedostajanju? 

Dunja to nije znala, ali je znala kako njena ljubav miriše. A, taj miris bio je jedinstven, neuporediv ni sa jednom mirisnom notom. Imao je jedinstven sastav napravljen samo za nju. Volela je i mrzela tu aromu, kao što je volela i mrzela Dimitrija. 

Granica između ljubav i mržnje je slabo štićena. Uvek je samo korak bio dovoljan da se pređe sa jedne strane na drugu, ali se ponekad brisala kao da i nije bila tu. Mržnja se rađa iz ljubavi. Da bi neobuzdano mrzeo, moraš prvo duboko da voliš, a kada to shvatiš ta dva različita osećanja najednom se sudare i međa više ne postoji. Tu gde se zamišljena linija briše, mržnja više nije to što treba biti već postaje ono što je prvobitno bila - ljubav. Dunja to nije mogla da ospori, a onda je bila ljuta sama na sebe, jer je i posle toliko dana volim te nadjačavalo  mrzim te. Granica je u njenom slučaju davno nestala, tumarala je odavno na strani ljubavi. Volela je isto,  ako ne i jače, ali je svesno znala da voli prikazu; duha. Ipak, ni daleko od očiju nije bilo dovoljno za daleko od srca. Osećala ga je svakim molekulom svog bića, iako nije znala gde je i sa kim. Možda je još uvek bio sa onom, ili je sad postojala neka druga i onda je bila još ljuća. Nakon svega što joj je uradio nije uspevala da uguši ljubav. 

Volim te! 

Mrzim te… I, tako u krug sve dok jednom ne dosadi. 

Pečeno kestenje prodavalo se na malim tezgama duž šetališta i mamilo Dunju da ga proba. Možda se u mnogo čemu promenila, ali okruglasti plodovi i dalje su bili njena omiljena poslastica i još jedna uspomena. U momentu je odustala od taxija, do koga je već bila došla i vratila se nazad ka ulici natrpanoj radnjama i ljudima kojima 'frizerka' košava nije smetala da šetaju. Stala je kod prve tezge u nizu i ljubazno zatražila veliki fišek kestenja. Pažljivo je uzela delikates u ruke blaženo se semešeći i pružila korak ka obližnjoj klupi. A, onda je stalo vreme. Osmeh se obrisao sa lica, a ona čudna napetost koje nije mogla da se otrese, eksplodirala je unutar srca. Vazduha odjednom nije bilo dovoljno, pluća su joj gorela od njegovog nedostatka, a knedla u grlu rasla je sa svakim pokušajem da udahne. Na par koraka od nje stajao je njen anđeo i đavo; prokletstvo i oproštaj; najlepši jesenji dan i najhladnija zimska noć - Dimitrije. Noge nisu više bile njene, kolena su joj se tresla, a ruke drhtale iznenada ledene… neupotrebljive. Fišek je sa treskom ispustila, braon plodovi rasuli su se svuda oko nje, a dva para očiju netremice posmatrali su jedno drugo. Prošlost se vratla još lepša nego pre. Crna, nemirna kosa, predivne usne sa kojih bi otrov probala, vresišta u kojima bi se do života izgubila sve je bilo isto na njemu samo sto puta upečatljivije; zrelije. Visok i snažan stajao je kao kip sa kamenim izrazom lica, ali oči su mu čudno sijale. Nije mogla da se pomeri, ukočeno je stajala nema i bolom preplavljena. Suze su joj navirale linijom oka i samo koji tren je delio da ih pusti na slobodu, a onda se Dimitrije pokrenuo. Nadala se da će proći pored nje, ali on je išao pravo na nju obamrlu i nesposobnu da formira reč, suvislu misao. Zaustavio se opasno blizu njenog lica tako da je mogla da ga omiriše i zapadne u još veći trans, jer mirisao je isto kao pre.