Dunja na ormaru 🔚

~ Pogledi ~

- Lepo je ovde - rekla je dok se lagano okretala i posmatrala prijatnu utrašnjost. Nekoliko starinskih stolova prekrivenih kariranim stoljnjacima, ribarska mreža na jednom zidu i maleni šank na sredini prostorije odavali su utisak mira i opuštenosti. Ovde bi čovek mogao da se isključi i samo uživa. 

- Lepo je, da. Opušteno. Nema nikoga večeras, što nam odgovara. Možemo neometano da pričamo. Izvoli - pokazao je na jedan sto u samom ćošku. 

- Ne prestaješ da me iznenađuješ. Nisam očekivala sve ovo. 

- Možda si htela na neko drugo mesto? - sa zebnjom je upitao. 

- Ne! Ovde je super. 

- Dobro je - vidno je odahnuo. Umalo da posumnja u svoju procenu. Mogao je da se zakune da je ona tip devojke koju ne zanimaju klubovi ni ludo skupi restorani, imao je dovoljno iskustva sa takvima. 

Džentlmenski je izmako stolicu i seo preko puta nje. 

- Bio sam toliko slobodan, da sam unapred već poručio. Riba je ovde glavni specijalitet, ali ako si za nešto drugo slobodno reci. 

- Jako smelo od tebe, ali može riba. Nisam naročito izbirljiva - slegla je ramenima. Htela je još nešto da kaže, ali prekinuo je sredovečni čikica sa brkovima. 

- Stigli ste omladino! - oduševljeno je povikao. - Boga mu Dima, lepo ti ovo devojče! - ni malo diskretno, odmeravao je Dunju.

- Čika Mićo, ovo je Dunja! - predstavio je. 

- Dobro veče. Dunja, drago mi je - stidljivo je pružila ruku. 

- Ja sam Mića. Meni je još draže. Ovo je prvi put da Dima ovde dovede devojku. Prava si lepotica. Dobar je on momak - počeo je da ga hvali. Dimitrija je znao od rođenja, sa njegovim ocem išao je na pecanje oduvek, samim tim i njega je viđao stalno. Nikada se nije desilo da ribare bez njega. Nestašni dečkić izrastao je u pravog muškarca, a on ga je smatrao svojim. 

- Mićo, - prekinuo ga je - mi bi smo sad naručili. 

- Da! Naravno. Dok ne stigne riba, preporučio bi mladoj dami moj čuveni sok. 

- Može. Volela bih da probam - srdačno se osmehnula. 

- Odmah stiže.

Ni malo diskretno, namignuo je Dimitriju i nestao kroz vrata pored šanka. 

- Zanimljiv čovek. 

- Jeste. Ne zameri mu, malo voli da zabada nos.

- Malo, da - klimala je glavom. - Pričaj mi o sebi, Dimitrije. Jesi li uvek ovako pažljiv ili je ovo taktika? 

Živo je interesovalo da li je on stvarno takav, sav fin i pažljiv. Nije imala neko ogromno iskustvo, ali sa sigurnošću je znala da takvog još nije upoznala. Jedino ako sve nije deo predstave da je što pre odvede u krevet. Čudno je kako je bahatost i loše ponašanje postalo normalno, a kad vidimo sve suprotno odamh postajemo sumnjičavi, očekujemo sve najgore. Glavna misao je da sve to predstavlja masku, sredstvo do cilja… 

- Ako dozvoliš sebi da me bolje upoznaš, shvatićeš da sam loš taktičar  - nasmejao se glasno. - Pre će biti da sam pomalo inpulsivan, nego taktičar.

- Možda si i malo smotan - stidljivo je dodala. 

- A ti si direktna. Smotan? Možda i jesam, ali… ako smem da dodam, tebi se sviđa moja smotanost. 

- Sad si i samouveren?

- Umem ja to po nekad - zaigrano je izvio obrvu. 

- Umeš, ili si takav?