Suđen

1.

Tamara Kovačević

- Tako je mila, to mi daj! Okreni glavu! Sad osmeh! - blicevi su blickali na sve strane. Majk, moj dugogodišnji sarandik mi je pričao kako da se namestim. - Božansvetno! Sada gledaj ka meni! Budi ozbiljna. Tako je ljubavi!

Onda sam ugledala njega. Najlepšeg muškarca u mom životu. Da mi nije dugogodišnji prijatelj i da ga ne gledam kao brata, odavno bih pala na njega i zaljubila se. Klimnuo mi je u znak pozdrava, a ja sam mu na to uzvratila osmehom.

- Pauza 5 minuta. - Majk je rekao.

- A da završimo za danas? Majk ovde sam ceo dan, umorila sam se. - ustala sam sa velikog bračnog kreveta i krenula ka Stefanu.

- Kako želiš. Vidimo se onda sutra u isto vreme.

Jedna od asistentkinja koje rade tamo dala mi je crni svileni, providni ogrtač koji se slagao sa donjim rubljem koje sam nosila.

Ja sam manekenka, model. Uživam u svom poslu, ali starim. Jebeno sam umorna.

- Kako je moj najdraži menadžer? - prišla sam Stefanu i poljubila ga u obraz.

- Hej, ja sam ti jedini menadžer! - zagrlio me je.

- Šta imamo? - krenula sam ka garderoberu da se obučem.

- Leon nastavlja da te zove, poslao ti je cveće. Nazovi ga, dosta si bila ljuta na njega. - Leon je moj dečko. - Zvao je i Damnjan, rekao je da je hitno. - Damnjan je moj stariji brat.

- Nazvaću ih. Šta ima kod tebe? Vodiš me na ručak?

- Ali ti plaćaš.

- Dogovoreno. - izašla sam iz garderobera u beloj haljinici sa plavim cvetovima. Lepršala je na sve strane. Sva je u letnjem fazonu.

- Hej veliki brate. - rekla sam kad se javio.

- Ćao sekice. Kako si?

- Dobro sam, a ti?

- Pamtim bolje dane. Razmišljao sam I zaključio da mi nedostaje moja mala sekica.

- Šta želiš?

- Mislim da bi trebalo da se vratiš u Beograd.

- Navedi mi jedan razlog zašto bih to učinila. - planirala sam da se povučem iz posla, ali da se vratim kući? Pa i ne baš.

- Tvoj otac. Nije dobro.

- Kako misliš to?

- Srce. Ostalo mu je još šest meseci. - jebote. Ali nemoguće.

- Dolazim.

Nikada nisam verovala da se njemu može nešto desiti. On je bio moj heroj. Jak i težak čovek. Samouveren. Zahvaljujući njemu ja sam imala sve u životu. On je bio moj otac, moja majka, moj prijatelj. I sada kada pomislim da mu je ostalo tako malo vremena i da ga više neće biti... ja.. sve je to stresno za mene.

Majka nas je rano napustila, poginula je u saobraćajnoj nesreći. Ja sam imala pet godina, ne sećam je se. Ali zato odlično znam šta je moj otac uradio za mene. Tugovao je za mamom, ali nije dozvoljavao da ja to primetim. Nije dozvolio da naša firma propadne. DS obezbeđenje, sa njim na čelu.

Pre devet godina upoznao je Milenu, ubrzo su se venčali. Milena je jedna jako dobra žena i od samog početka imamo jedan korektan odnos. Sa sobom je povela i mog brata Damnjana. Stariji je od mene tri godine. Od samog početka se prema meni poneo zaštitnički. Volim ga zbog toga.

Izlazim sa aerodroma i ugledam Damnjana kako mi se približava.

- Mala. - zagrlio me je.

- Nedostajao si mi! - stegla sam ga još jače.