Suđen

19.

- Mogu li da uđem? - Damnjan je provirio glavom u moju sobu.

- Možeš. - zatvorila sam časopis koji sam čitala, ostavila sam ga sa strane i uspravila se. Izdahnuo je i seo na krevet. - Je l sve u redu?

- Da. Izvoli. - pružio mi je crvenu fasciklu.

- Šta je to?

- Izveštaj o tvojoj braći. - prošlo je deset dana od kad sam saznala za njih dvojicu.

- Hvala ti. - otorila sam i prvo ugledala prelepog dečaka smeđe kose. Ličio je na mene.

DANIEL SIMIĆ. - pisalo je velikim slovima.
Rođen: 29. Avgusta 2000. godine.
Upisao ekonomiju. Radi kao menadžer u jednom hotelu.
Želeo je da postane fudbaler, ali mu otac nije dozvolio.

Nije više plavušan kao što je bio kao mali. - bilo je prvo na šta sam pomislila.
Čitala sam još neke činjenice koje sam pronašla na papiru. Slično je pisalo i o Todoru.

Došla sam do jednog zaključka. Da ne znam da je Todor stariji, rekla bih da su blizanci.
Jedno je sigurno, vidi se da su moja braća jer mnogo ličimo.

- Jedva čekam da ih upoznam. - rekla sam više za sebe. Opčinjeno sam gledala u slike, kao onog dana kada sam saznala za njih.

- Da li si sigurna da oni žele da upoznaju tebe? - moj pametni brat je istakao.

- Želeli su pre. Tako mi je Tatjana rekla. Zašto bi se to promenilo?

- Odrasli su sad.

- Znam, ali to su moja braća. Šta je sa Tatjanom?

- Nemam kopiju kod sebe. Tačno je sve što ti je rekla. Razvela se od muža, ali i dalje nosi njegovo prezime. On je veren nekom devojkom koja je četiri godine mlađa od tebe.

- Odvratno. Dalje? - kakav je on to čovek?

- Ona je pred bankrotom i koliko god želela da momci budu sa njom, nema kako da ih izdržava. Ti si joj jedina nada.

- Popričaću sa njom o tome. Milena je rekla da mogu da ostanu kod nas, sve dok to ne uključuje i Tatjana.

Ta žena mi je još jednom pokazala da postoje dobri ljudi i da ne treba da gubim veru u njih.

Ostalo mi je još samo da popričam sa Tatjanom i njima.

Sa Tatjanom sam se ubeđivala čitavu večnost da momci budu kod mene, ali bilo je bezuspešno, zato smo se dogovorile da popričam sa njima. Dala mi je njihove brojeve telefona, društvene mreže na kojima ih mogu naći i nadu da će pristati.

Dva sata kasnije, sedela sam na svom krevetu i prelistavala instagram profile svoje braće, razmišljajući da li da ih pozovem.

Nakon još dugih sat vremena odlučila sam se za to. Pogledala sam na sat bilo je 19:30.

Poslala sam poruku Todoru da želim da pričam sa njim. Ali kako nije odgovorao, isto to sam uradila i sa Danielom. Za razliku od Todora on me je odmah pozvao preko video poziva.

- Ćao. - rekao je.

- Ćao. - nasmešila sam se. - Ja sam Tamara, tvoja...

- Znam ko si ti. - prekinuo me je. - Iznenađen sam pozivom.

- Tatjana mi je rekla za vas i želela sam da vas upoznam.

- To je lepo od tebe.

- Daniele, ona debilka je opet... - čula sam vrata i muški glas. - Sa kim pričaš? Neka devojka? Želim da je upoznam. - prišao je Danielu i pogledao me. - Tamara? - nasmejao se. Za razliku od Daniela, delovalo je kao da se obradovao što me vidi.

- Ćao Todore.

- Otkud ti? Nisam očekivao poziv.

- Pričala sam sa Tatjanom i tako saznala za vas dvojicu. I poželela sam da vas upoznam.

- Drago mi je da jesi. Oduvek sam želeo da te upoznam, ali nikada nisam imao prilike. - uzbuđeno je pričao.

- Tatjana mi je rekla da želite da dođete ovde, ali kako ona nije u mogućnosti da bude sa vama, odlučila sam se da joj pomognem.

- Divno je što si odlučila da glumiš dobru vilu i pomogneš nam. - Daniel je rekao.

- Zašto misliš tako? Ja samo želim da vas upoznam.

- I pomogneš ženi koju ni ne možeš da nazoveš majkom?

- Ja imam samo jednu majku, a to je Milena. Tatina druga žena.

- Ali Tatjana je žena koja te je rodila.

- Tatjana je žena koja me je ostavila. I ne želim da pričam o njoj.

- Onda ti ja nemamo o čemu da pričamo. - rekao je. - Idem da vidim šta je Aleks ponovo uradila. - pružio je telefon Todoru i izašao iz sobe. I ako sam bila daleko štrecnula sam se na tresak vrata. Izdahnula sam.

- Ne brini zbog njega. - Todor je rekao. - Pričaću ja sa njim.

- Nisam mislila ništa loše. Ja, žao mi je što moram ovo da kažem, ali da nisam otišla kod Tatjane u apartman, nikada ne bih saznala za vas dvojicu. Onog trenutka kada sam videla sliku vas dvojice kada ste bili mali, osetila sam neku prazninu. Bila sam tužna. Opčinjeno sam gledala u vašu sliku i razmišljala o tome kako mi je uskratila to da vas bar upoznam. Znam da je kasno i znam da sam propustila dosta toga, ali imamo sve vreme sveta da nadoknadimo to.

- Kao što sam već rekao, popričaću sa Danielom i veruj pristaće da dođemo.

- Hvala ti. - nasmejala sam se. - Htela sam da vam predložim da budete kod mene. Milena i Damnjan su pristali na to.

- Ko su oni?

- Milena je moja majka, a Damnjan njen sin.

- Nisam siguran koliko je to pametno, ali razmislićemo o tome.

- Neka to bude samo predlog.

Neko je pokucao na vrata i Srđan je ušao.

- Todore moram da idem. - rekla sam.

- Čujemo se onda. Javiću ti sve.

- Važi. Čujemo se mali. - rekla sam i prekinula.

- Tačno na vreme. - okrenula sam se ka Srđanu.

- Tačno na vreme za šta?

- Razmišlja sam o tome kako mi nedostaješ i kako jedva čekam da te vidim. Htela sam da dođem kod tebe kasnije. - ustala sam i krenula ka njemu.

- Čitam ti misli. - obavio je ruke oko mog struka i približio me ka sebi.

- Jesam li ti rekla koliko te volim? - podigla sam se na prste i poljubila ga.

- U poslednjih nekoliko dana mi napominješ to. - nasmejao se i sad poljubio on mene.

- Pričala sam sa braćom. Todor je oduševljen, dok je Daniel malo ogorčen.

- Nisam pogrešio kada sam rekao da si ti jedna divna osoba. To mi svakog dana pokazuješ iznova i iznova. - poljubio mi je vrat. - I da, volim i ja tebe. - prošaputao je na moje usne. A zatim poljubio još jednom. Onako kako je samo on znao.

_____________
E ovako. Napisala sam dva nastavka i desilo se to da nisam sačuvala i nisam mogla da objavim. Tako da sam napisala samo jedan. I umesto dva, kako obično objavljujem, objaviću samo jedan. Potrudiću se da drugi napišem sutra.