Suđen

14.

- Šta si saznao? – pitala sam čim sam kasnije te večeri došla kod Srđana.

- Dobro veče ljubavi.

- Dobro veče. Šta si saznao?

- Da je u hotelu. Momci motre na nju.

- Da li je trenutno u hotelu? – sela sam na krevet.

- Jeste. Rekao sam da mi jave u slučaju da je izašla.

- Idemo onda. – skočila sam iz kreveta.

- Tamara kasno je.

- Nije, tek je osam sati. Želim da razgovaram sa njom. – krenula sam.

- Tamara stani. – čula sam ga ali se nisam zaustavila.

Otvorila sam vrata i ugledala nju.

- Da, vidim. – rekao je Srđan i prekinuo.

Ispred mene je stajala žena koja me je rodila.

- Otkud ti? – pitala sam.

- Mogu li da uđem? – pogledala sam u Srđana, a on je klimnuo glavom i ja sam se pomerila da bi ona prošla. Zatvorila sam vrata i krenula za njima.

Već deset minuta gledam u nju. Ne progovara. Bila je lepa. Zgodna je. Deluje mi kao negovana žena.

- Otkud ti ovde? – ponovila sam pitanje koje sam izgovorila kada se malopre pojavila na vratima.

- Došla sam da ti kažem da prestaneš da me tražiš.

- Ti si sama želela da te nađem. Samo me zanima, zašto baš sad.

- Umirem. – uzdahnula je.

- Ti si mrtva već dvadeset tri godine, sećaš se?

- Tamara... – krenula je da me uhvati za ruku, ali sam je sklonila. – Ne radi ovo.

- Da ne radim šta? Žena koja me je rodila, koja je trebala da bude moja majka i žena koja je ubila mog oca stoji ispred mene i kaže mi šta? Da umire? Ti si za mene odavno mrtva. – zašto sam mislila da će ovo biti lako?

- Nisam došla da se svađamo. Došla sam da razgovaramo. Želela si da razgovaramo.

- Onda razgovarajmo. – pogledala je u mene, pa u Srđana. – On ostaje ovde. – rekla sam ne sačekavši da bilo šta pita.

- Dobro. Vas dvoje ste zajedno?

- Ne tiče te se moj život. Zašto si otišla?

- Tvoj otac je znao koliko volim Miodraga. Bili smo zajedno u srednjoj školi, nakon raskida smo izgubili kontakt. Volela sam Nenada, ali Miodraga sam volela više. Onda si došla ti. Nenad je saznao sve ovo i rekao mi je da mogu da odem, ali pod uslovom da ti ostaneš kod njega. Pristala sam. Ti si tada imala pet godina.

- Zato ste lažirali tvoju smrt.

- Nenad je mislio da je bolje tako nego da se osetiš ostavljenom. Pristala sam na to i nas dvoje smo otišli iz države. Pratila sam tvoj rad, tako mi je drago da si uspela. Da si postala nešto.

- Zašto si se vratila? – ignorisala sam je. Želim da ode.

- Rekla sam ti, umirem.

- I šta onda? Proradila ti je griža savest?

- Potreban mi je novac.

- Zašto ne tražiš od tog čoveka?

- Nije želeo da mi da. Razveli smo se pre par godina jer me prevario sa devojkom tvojih godina.

- Žao mi je zbog toga.

- Elem, pitala sam Nenada da mi da novac on je odbio i izbacio me je iz kuće.

- Tata to nikada ne bi uradio. Bez obzira na sve, uvek te je predstavljao kao ženu koja me je volela najviše na svetu.

- Ali je odbio da mi pomogne.

- Stanje mu se pogoršalo nakon što si otišla. Šta si mu rekla? – podigla je glavu i pogled mi se sreo sa njenim. Osmotrila sam njeno lice. Ličila sam na nju. U svakom smislu. Po građi smo bile iste, kosa isto, samo su nam se oči razlikovale.

Na trenutak kao da se dvoumila da mi kaže.

- Saznao je da nisi njegova ćerka. Rekla sam mu da ću ti reći to ukoliko mi ne da novac. Naravno, odbio je. – to je tako smireno rekla.

- Ko je moj otac?

- Miodrag. – ustala sam na ove reči. – Izađi napolje. Odmah!

- Tamara... – krenula je ka meni.

- Rekla sam ti da ideš! Molim te samo idi. – rasplakala sam se i zagrlila Srđana koji je sve vreme stajao pored mene.

- Gospođo, zamolio bih vas da odete. Ovde nemate šta da tražite.

- Ali... – čula sam je.

- Nema ali. Odlazite.

Više je nisam čula. Ubrzo sam čula kako se vrata zatvaraju. Znala sam da je otišla.

- Šššš. – Srđan me je grlio. – Hoćeš da pričaš o ovome?

- Ne, samo želim da prespavam ovo.

- Dođi. – pomogao mi je da ustanem, a zatim me podigao u naručje i krenuo da me nosi ka sobi.

- Znaš. Ti si divan. – stvarno je bio. Zbog njega sam poželela da budem drugačija. Zbog njega sam htela da ne budem onakva kakva sam pre bila sa momcima.

- Volim te. – tako jednostavno je rekao.

- Volim i ja tebe. – ne znam odakle je ovo došlo. Ali osetila sam potrebu da mu kažem to.