Suđen

8.

- Gospodine Srđane, drago mi je što vas vidim. - nasmejano lice Natalije me je čekalo. Nekad bi me užasno nervirala i nekad sam bio u iskušenju da joj dam otkaz, ali dobro je radila svoj posao i to ju je spašavalo.

- Dobro jutro Natalija. Da li je Tamara tu? - Moram da je vidim.

- Ne gospodine.

- Neka dođe kod mene kad stigne. - krenuo sam da uđem u kancelariju.

- Tamara je u Londonu. Otišla je odmah nakon vas i još uvek se nije vratila. - to me je ukopalo u mestu. Odjednom, kao da se moje raspoloženje promenilo.

- Kad se vraća? - okrenuo sam se ka Nataliji.

- Ne znam, nije mi ništa rekla. Trebala je da dođe pre nedelju dana, međutim odustala je u poslednjem trenutku.

- Hvala Natalija.

- Još nešto?

- Ne, to je sve.

- Doći ću za deset minuta da pređemo vaš raspored.

- Nema potrebe. Pošalji mi mejlom. Damnjan da li je tu?

- Da, na sastanku je

- Neka dođe kod mene kada bude bio slobodan.

- Javiću Marti.

Udahnuo sam i ušao unutra. Vreme je da pozovem gospođicu.

- Spavam. - bilo je prvo što je rekla kada se javila. Kod nje je sada sedam i trideset.

- Dobro jutro sunašce. - rekao sam i nasmejao se.

- Srđane? - kao da je tek sad bila svesna da je ja zovem.

- Tako se zovem. - zašto imam ovaj kez na licu?

- Nadam se da je sve u redu. - uspaničeno je rekla. - Tata je dobro?

- Da, da. Sve je u redu. Hteo sam da te zamolim nešto.

- U pola osam? Mogao si da sačekaš bar devet. - bunila se.

- Izvini, nisam gledao na sat. Kad se vraćaš?

- Ne znam, za nedelju dana. Zašto?

- Zaboravio sam jedan važan ugovor tamo. - slagao sam. - Treba to da mi doneseš.

- Gde tamo?

- U firmu Tamara.

- Hoćeš da kažeš da si bio ovde?

- Da, dve nedelje.

- I nisi se javio?

- Nisam znao da si tamo. Saznao sam tek kad sam stigao.

- Zašto ti ga ne pošalju mejlom?

- Puna si pitanja. – volim to kod nje. – Nemamo ga u elektronskom obliku. Odi kod Majkla i traži mu to.

- Dobro, da li mogu da nastavim da spavam sad?

- Možeš nadrndana.

- Ćao. – rekla je i prekinula.

Ugovor koji mi je trebao, bio je skroz nebitan i nepotreban, ali želeo sam da se vrati. Želeo sam da je vidim i da mi bude ovde. Uzdahnuo sam i nazvao Majkla. On je kao i Tamara bio pun pitanja, ali je na kraju odustao kada je video da mu ništa neću reći.

Taman sam zavšio razgovor sa njim kada je Damnjan ušao.

- Konačno. – rekao je i seo. Ne mogu sve sam.

- Ne radiš ništa.

- Da, ali opet.

- Da li je bilo nekih problema dok me nije bilo ovde?

- Ne, sve je manje više okej i isto. Tamo?

- Sve je okej.

Ostatak dana mi je prošao radno. Majkl me je zvao da me obavesti da je Tamara došla po ugovor što me je jako radovalo, jer je to značilo jedno. Moja devojčica se Vvraćala kući.

Celog narednog dana sam čekao da ugledam to predivno stvorenje. Međutim, od nje ni traga ni glasa.

Onda je dva dana kasnije ušla u moju kancelariju, pa vidno iznervirana.

- Da li je sve u redu? – sela je i pogledala me.

- Ne. Prekinuo si mi odmor. To je prvo. Želim da bez bilo kakvih problema ulazim u sve tri firme i treće, izvoli ugovor. – pružila je ugovor i prekstila noge.

- Šta se desilo?

- Pretresali su me sigurno deset minuta. – bila je ljuta.

- Momci su samo radili svoj posao.

- Momci su me ispipali uzduž i popreko. Svaki deo mog dela. – oni su šta?!

- Rešiću to. – ne pokazuj ljutnju Srđane. – Želiš li nešto da popiješ?

- Ne, mislila sam da odem kući. Nedostaje mi otac.

- Kako je on sad?

- Nije dobro. Odbrojavamo.

- Žao mi je zbog toga.

- I meni. – obrisala je suzu. – Idem ja sad. – ustala je spremna da krene.

- Gledao sam emisiju. – pogledala me je.

- Žao mi je što su te umešali u to.

- Meni nije. – rekao sam, ali je ona to samo ignorisala i izašla napolje.

Nisam očekivao da će naš susret nakon tri nedelje biti ovakav. Nadao sam se da će nasmejana ući ovde i sigurno nisam mogao da pretpostavim da će je momci pretresati tamo. Moram to što pre da sredim. Ne znam šta se to prelomilo u meni, ali odlučio da se borim za nju.

Žao mi je i njenog oca. Znam koliko je voli. Pre Milene i Damnjana, ona je imala samo njega. Damnjan mi je pričao da je ona u njemu videla svog heroja. Ne mogu ni da zamislim kako joj je.

Planirala sam da danas objavim dva nastavka, međutim ceo dan sam u nekoj gužvi i nisam stigla da završim drugi. Obećala sam da ću danas izbaciti nastavak i zato, evo ga.