ZELIM TE SAMO JA

POGLAVLJE 1

Nema slucajnih susreta....Sudbina isprevrce ceo svet da do tog susreta dodje.Bez obzira kako je do toga doslo ili koga na tom putu srecemo,to je sve maslo sudbine.Jer dve osobe koje su sudjene jedno drugom moraju se kad tada sresti.

Prelepo jutro je osvanulo nad Majamijem.A ja moram na svoj dosadni posao.Mada nije on bas tako dosdan,jedino ako to podrazumeva,da moras da radis za seficu,koja bi ti popila krv,ako joj to dozvolis.

Drugim recima moj posao je da dvorim,smoru od moje sefice,pet sati nedeljno.To je tako dosadno,verujte mi.

A sada kada sam vam ispricala,moju tuznu poslovnu pricu mislim da je vreme da kazem nesto o sebi.Ovako zovem se Mia Kruz imam 24 godine i zivim u Majamiju.Radim kao asistenkinja,u jednoj od jako cenjenih kom- panija koja pravi obucu za devojke i zene.To je jedna od najvecih kom- panija u celom SAD.Kazu da bi mnoge devojke ubile za moje mesto,ali ja se sa tim ne slazem,a postoji jako dobar razlog za to.A to je moja sefica Lara Grifin,koja je po mom misljenju sotonina nevesta,ako cemo iskreno.Imam najbolju drugaricu koja je model i zastupa ovu kompaniju na celom SAD zove se Endi Alonso i ona je moja najbolja drugarica od vrtica,ona mi je cak nasla ovaj posao.

"Mia gde si za ime Boga"dere se moja,sefica,kao i po obicaju

"Tu sam gospodjo Grifin"tu na istom mestu gde sam poslednjih cetiri godina dodam u sebi sarkasticno.

"A dobro je da si tu moras da mi doneses one cipele,koje sam ostavila kod Suzi"kaze,a ja se pitam kako da to da nikada nije zadovoljna sa mnom,pa ubijam se od posla proteklih cetiei godina,a ona ni hvala da mi kaze.

"Odmah gospodjo"kazem,a ona me gleda

"Pa nevidim da si se pomerila ni centimetar,zato hajmo uf kako si nezahvalna"kaze,a ja kljucam od besa,ali ipak odlazim.

Frkcem dok odlazim kod Suzi u "njene odaje"kako ih ona naziva.Malo se nasmesim,ali idalje kljucam od besa.Ulazim u Suzine "odaje" i gledam po kancelariji da vidim gde je.Inace kancelarija je uradjena u stilu "samo uzivaj"opet Suzina ideja sta da radim zena je kraljica u smisljanji imena za neke stvari.

Najednom se okrecem prema vratima gde sam malo pre usla i vidim Suzi da ulazi.Suzi je vitka i jako privlacna plavusa ima oko 30 godina,ali ona se nezali.Takodje ima muza Teda koga voli najvise na svetu i bez koga ne bi mogla da zamisli svoj zivot i naravno dvoje preslatkih klinaca koji se zovu Mari i Sajmon oni su inace blizanci.

"O zdravo Mia sta ti treba"pita dok seda na svoju stolicu.

"Trebaju mi one cipele sto je gospodja nadrkana ostavila kod tebe"na ovo se nasmijala.Jer ona tacno zna kako je meni,kao i Endi.

"Shvatam te duso upotpunosti,evo ti i kako je sve ove godine trpis"pita

"Hvala"krenem da izadjem"ni sama ne znam"klima u znak potvrde,a onda sam ja izasla i krenula prema sotoninoj nevesti.

****

"Ma daj Mia,oladi malo sa tom hranom"kaze Endi

"Ne mogu Endi,ja samo jedem kada sam iznervirana ili nervozna"

"Pa nemoj toliko da jedes udebljaces se"

"Pa sta nece to nikom da smeta"

"Meni ce da smeta jer se tu ti prezderavas,a ja ne mogu"nasmijem se na to jer ona mora da odrzava liniju.

"Niko ti ne brani,a ja nikome necu reci obecavam"pogleda me pa uzme jedan pomfrit i stavi u usta.

"Ovo je stvarno dobro,vraca me u godine kada smo bile tinejdjerke secas se"

"Da,bilo je stvarno super"nasmijemo se

Malo posle kafica otisla sam na svoje omiljeno mesto,gde odlazim kada mi je svega preko glave.A to se u poslednje vreme sve cesce.Dolazim na to mesto i tamo ugledam nekog momka,stvarno lepog momka kako stoji i drzi pistolj.O Boze pa on zeli da se ubije.Potrcim prema njemu,a on stoji sa tim u rukama i gleda u njega.

"Izvini,ali sta to radis"znam da je glupo,ali moram uzeti sto vise vremena kako ne bi sebi naudio.Pogleda u mene,a ja sam primetila da ima crne oci kao noc.

"Zar ne vidis da zelim da se ubijem,jer za mene nema vise zivota"kaze

"Pa ona nije vredna toga samo da znas"kazem jer sam sigurna da je to neka devojka koja ga je povredila i to opasno.

MATEO P.O.V

"Pa ona nije vredna toga samo da znas"kaze mi devojka lepih zelenih ociju, ali mi nije jasno kako zna da je devojka u pitanju.Pa je to i pitam

"Kako znas da je ona u pitanju,kad me ni ne poznajes"pitam

"Prosto je,jer ko bi se jos hteo ubiti radi neceg drugog zar ne"nasmesim se, a ona mi se priblizi,a ja znam sta ona hoce.

"Ne prilazi mi"zarezim,a ona se jos malo primakne,kako se ne boji

"Zasto,da te gledam kako sam sebi prosipas mozak ne dolazi u obzir samo da znas nesto ne podnosim da vidim krv,gadi mi se"kaze,a ja se na to nasmijem

"Pa ti nisi normalna"kazem

"Uz duzno postovanje,ali nisam ja ta koja drzi pistolj u rukama i sprema da se ubije radi neke devojke koja ga nezasluzuje"dodjavola upravu je,gledam je i proucavam ali nista ne vidim osim te ljepote.

"Daj mi taj pistolj,ako ne zelis da pucas u sebe"gledam je i osecam da joj mogu verovati,pa joj ga dajem,a ona ga baca,u vodu.Gledam je rasirenih ociju.

"Zasto si za ime Boga to uradila"pitam

"Da budem sigurna da se neces ubiti kad se okrenem"odgovara

SAT VREMENA KASNIJE

"Sigurno mislis da sam kukavica"kazem

"Zasto bih to pomislila"pita

"Pa zato sto nisam pucao u sebe"odgovaram,ona se nasmije

"Zasto se smijes"pogledam je upitno

"Zato sto ti mislis da si kukavica,a nisi,ja te ne smatram kukavicom,a zasto bi ti sebe,ja te iskreno smatram jako hrabrom osobom jer nisi oduzeo sebi zivot,a posebno radi neke tamo gluposti"

"Stvarno to mislis"pitam,jer neverujem u to sto govori

"Da naravno,zasto mislis da nije tako"pita

"Pa ono videla si da sam drzao pistolj,u rukama i da sam hteo da se ubijem"kazem,a ona se nasmesi.

"Sve u svemu,ja ti kazem da trebas da zivis zivot i da nadjes neku devojku koja je vredna tebe,a ne neku koja ce te izdati kada uvidi pravu priliku" kaze i ustane

"Gde ces"pitam,pa i ja ustanem

"Moram kuci,a i kasno je predugo sam se zadrzala"

"Videcemo se nekad"pitam jer bi to stvarno mnogo zeleo

"A ni ime ti ne znam"dodajem

"Kada se sledeci put vidimo,recu ti ime,a mozda ti i broj dam,do tada dovidjenja strance"kaze i ode.

Ostao sam da gledam za njom,sa osmehom i nekim neobjasnjivim osecanjem,koji sebi ne mogu da objasnim.Usao sam u kola i krenuo prema svom stanu,stalno razmisljajuci o tim zelenim ocima i toj lepoj i slatkoj brineti.